Недеља, 16.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плавне шуме Тисе нестају због профита дрвне индустрије

Хибридне тополе само бројем стабала могу да замене природне тополе и врбе ( EPA-EFE/Gyorgy Varga)

Светска организација за заштиту природе (World Wide Fund for Nature, WWФ) објавила је данас почетак нове кампање „Најскупља столица на свету”, чији је циљ да се јавности у Србији укаже на проблем уништавања природних плавних шума у приобаљима река у земљи и региону.

У фокусу кампање је, како је истакнуто, вишедеценијско уништавање војвођанских алувијалних шума у сливу реке Тисе за потребе дрвне индустрије.

Уместо природних плавних шума претежно врбе, црне и беле тополе, на подручјима уз реке саде се плантаже хибридних топола, које дрвној индустрији доносе више грађе у краћем периоду.

Зарад профита, већ деценијама се жртвују природни екосистеми, уништавају станишта бројних биљних и животињских врста, и слаби природна одбрана обала од поплава.

Тиса (Фото Википедија)

„Хибридне тополе само бројем стабала могу да замене природне тополе и врбе, али њихов еколошки потенцијал је крајње сведен. Оне не пружају одговарајуће услове за опстанак бројних врста, као што су црна рода, смуђ или орао белорепан и по укупној разноврсности живог света далеко заостају за природним плавним шумама”, казао је представник Светске организације за заштиту природе Горан Секулић.

Он је истакао да плавна подручја пружају низ екосистемских услуга које директно доприносе бољем животу људи.

„Ту мислимо на богате природне ресурсе, али и ублажавање поплава, ублажавање последица климатских промена, потенцијале за рекреацију и развој туризма. Уништавање природних станишта у ритовима и приобаљу наших река грешка је коју ћемо сви скупо платити”, рекао је Секулић, преноси Бета.

Уништавање природних станишта у ритовима и приобаљу наших река грешка је коју ћемо сви скупо платити (Фото Раде Крстинић)

Наведено је да је централни елемент кампање китњаста дрвена столица с наглашеним фигуративним приказима делова тела оних животиња које су угрожене због крчења шума.

Објашњено је да средином наслона и седишта протиче кривудав ток реке Тисе, а ноге и рукохвати приказују посечене трупце аутохтоних врста дрвећа.

Столица је оглашена на друштвеним мрежама са циљем да што већи број људи одведе на интернет страницу www.najskupljastolicanasvetu.rs, где се налазе бројни подаци важни за разумевање проблема уништавања природних шума и биоразноврсности у речним подручјима.

Кампања се темељи на подацима из текста „Зарада дрвне индустрије испред природних плавних шума” новинарке Мине Делић, полазнице новинарске школе Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Сарадња са ЦИНС-ом и ова кампања део су пројекта „Да нам клима штима”, који Светска организација за заштиту природе у Србији спроводи уз подршку Владе Шведске.

Подршком ЦИНС-овој школи, WWФ је подржао истраживачко новинарство у области заштите природе и климатских промена.

Плавне шуме најугроженији екосистеми Европе (Википедија)

Наглашено је да су Плавне шуме најугроженији екосистеми Европе и да је њихов значај за ублажавање последица глобалног загревања велик, али да је још важнији њихов потенцијал да заштите подручје око реке од плављена или загађења воде.

Сертификацијом шума и применом међународних стандарда за одговорно управљање шумама направљен је отклон од праксе претварања природних шума у хибридне плантаже, али на терену обнова водоплавних шума, односно враћање природних заједница, иде веома споро. Тако се проблем, указано је, не решава, већ се последице усложњавају и постају непоправљиве.

Из Светске организације за заштиту природе су навели да се залажу за измене законског оквира којима би се унапредила и јасније дефинисала заштита ових станишта и омогућила њихова ефикасна обнова на подручју целе Србије.

Ове измене су неопходне и да би Србија успела да испуни обавезе које је преузела међународним уговорима, а које са новим глобалним политикама од ове године постају све захтевније, наведено је саопштење.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
Озбиљан проблем. Власницима тих парцела се треба дати надокнада. И цео тај појас Законом прогласити Националним парком. Природу требамо оставити поколењима онако какву смо је затекли. То је најмање што наше генерације могу урадити.
Bojan
Ko je vlasnik tih šuma?
dusan1
Do pre 150-200 godina skoro sva Vojvodina su bile šume livade ili močvare jer nije bilo kanala za odvodnjavanje ni mehanizacije za poljoprivredu da bi moglo da se obradi mnogo zemlje. Treba li da vraćanje u to vreme zovemo napredak kao što tako smatramo i vraćanje religiji ? I pošto smo zbog demokratije uništili domaću industriju i tercijalni sektor to isto uradimo i sa prirodnim dobrima i poljoprivredom ?
ZIdar
Ali, od topole se nista ne moze napraviti, drvena gradja se vitoperi.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.