Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Од Ш до А” - изложба о Милораду Павићу у Бечу

Милорад Павић (Фото Петар Павловић)

БЕЧ- Бечлије, до краја месеца, могу да погледају двојезичну мултимедијалну изложбу која носи назив „од Ш до А”, симболично, јер се састоји од 32 плаката у облику слова, насумично поређаних, на којима су истакнути најважнији делови живота и рада једног од најзначајнијих српских писца - Милорада Павића.

Јединствена изложба о једном од најпревођенијих српских писаца Павићу, отворена је синоћ у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу.

Изложбу су организовали Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић” у сарадњи са Заједницом српских клубова у Бечу, а приредила ју је Библиотека града Београда поводом троструког јубилеја – 90 година од рођења, 10 година од одласка Милорада Павића и 35 година од објављивања „Хазарског речника”, којим је стекао светску славу.

 (Фотодокументација „Политике”)

Аутори изложбе, коју је поред београдске, имала прилике да види само још париска, а сада први пут и бечка публика, су Исидора Ињац и Сара Ивковић Марковић, преноси Танјуг.

Оне су водећи се неконвенционалном структуром Павићевог књижевног дела, конципирали изложбу тако да свако може да изабере од којег ће слова започети изложбу, и где ће је окончати.

„Слова су без икаквог реда поређана по свакој галерији у којој изложба гостује, јер смо следили концепт романа 'Хазарски речник', да свако може да почне изложбу од којег слова жели, где жели да је заврши или да је ни не заврши. Као што немате два иста читаоца романа, тако смо хтели да онемогућимо да постоје два иста посматрача изложбе”, каже једна од ауторки изложбе Исидора Ињац.

Према њеним речима, изложба није упућена само стручној јавности, која познаје дело Милорада Павића, већ се обраћа широј публици, и доноси занимљиве податке о приватном животу, информације из Павићеве професуре, али највише о њему као писцу.

„Драго нам је што смо овде први пут. Изложба је гостовала у Паризу и надам се да ће и овде да се осећа лепо, али и да ће пандемија што пре да прође, да изложба може да живи свој пуни живот који заслужује, свуда, у региону и шире”, рекла је Ињац.

Амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић, којем је припала част да званично отвори изложбу, истакао је да о њеном значају најбоље говоре живот и дело које је остало из једног од наших најпознатијих писаца последњих деценија, а о томе шта је Павић радио и како је живео говори цитат у којем књижевник каже да никада није желео само традицију да прими ка себи, него је хтео ту традицију да укључи у сутрашњицу.

„То је оно што одликује његово књижевно дело, што Павић преноси својим читаоцима, због чега је вероватно поред Иве Андрића био најпревођенији српски књижевник и због чега данас више од 80 земаља налази интерес да објављује његова дела”, рекао је Родић.

Додао је да за све наше људе који живе и раде у Аустрији, Павићева књижевност представља драгоцено богатство.

„Заједно са Петером Хандеком, Павић представља књижевну драгоценост која привлачи све љубитеље добре књиге и заокупља пажњу свих, и младих и старијих читалаца”, казао је Родић.

Председница Друштва „Мина Караџић” Светлана Матић истакла је да су дела Милорада Павића, који је добио епитет европски Борхес, преведена на чак 39 језика.

„Ово је јединствени културни догађај, имајући у виду чињеницу да је ситуација око ковида многе програме одложила за неко боље време. Али, морамо културом да се боримо за нове дане и боља времена. Важно је да се сви у Бечу ујединимо око једне ствари, а то је очување српског језика, културе и нашег националног идентитета, а наше друштво већ дуго ради у том правцу”, рекла је Матић.

На отварању изложбе, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков говорила је о значају и активностима те културне институције, као и сарадњи са бечким друштвом „Мина Караџић”, чију библиотеку је раније даровала са више књига.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.