Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уместо на ношу дете отишло напоље из јаслица

Тек после 15 дана родитељи сазнали за малишана који се одметнуо од групе и нашао у дворишту јаслица „Звончица” на Палилули
Вртић у Улици Пана Ђукића (Фото ПУ „Бошко Буха”)

Родитељe малишана из јаслица „Звончица” на Палилули узнемирило је сазнање да су са закашњењем од чак петнаестак дана сазнали да је једно дете измакло васпитачици из видокруга и уместо да оде на ношу изашло из зграде вртића где су га пронашле друге запослене. Информацију да се ово десило маме и тате добиле су од представника родитеља, преко поруке у заједничкој вибер групи. Према тој верзији малишан, који је кренуо на ношу нађен је на тротоару, а надлежни који су незванично потврдили ову причу, кажу да је дете ипак било у дворишту из ког није изашло на улицу. Како је малишан успео да се ишуња а да га васпитачица не види, и колико је деце у том тренутку чувала, јуче нам нико званично није одговорио.

Надлежни Предшколске установе „Бошко Буха” са Палилуле, којој припада „Звончица”, нису одговорили на наша питања о детаљима инцидента. Остали смо и ми и родитељи без информације чији је то пропуст, ко је и зашто прећутао излазак детета из јаслене групе. Незванично сазнајемо да је малишан, наводно, успео да оде из просторија напоље јер су врата објекта била покварена. У међувремену, стављена су нова, а родитељи су упозорени да их при уласку и изласку обавезно затварају. У поруци на виберу писало је и да је васпитачица која је пазила дете, у међувремену добила премештај у други вртић.

Страх да ће дете оставити у обданишту, а да га тамо неће затећи, за већину родитеља је паралишући. Сви они знају како малишани воле да истражују, а у овом узрасту тешко им се може објаснити какве то опасности носи са собом. У већини клинаца и клинцеза чучи по један мали Том Сојер, па тако уопште нису ни малобројне вести у којима читамо да је дете побегло из вртића. И у Београду, претходних година, дешавале су се такве ситуације. Тако је 2014. године пролазник нашао трогодишњака на пешачком острву на раскрсници Булевара Зорана Ђинђића и Булевара уметности где се обрео након што је ишетао из вртића „Чаролија”. Годину дана касније писало се о двогодишњем „Худинију” из обданишта „Звездана прашина” који је отворио улазну капију и прешао око 300 метара улице како би се укрцао у аутобус на линији 72. Али, ово није крај.

У већини ових ситуација кажњени су удаљавањем са посла сами васпитачи. У великом броју случајева главни проблем је немар одговорних одраслих, али постоји и шира слика – обданишта болују од хроничне несташице васпитача. Баш то био је случај у „Чаролији” – о тридесеторо малишана старала се једна васпитачица.

– Све се то дешава, па чак и родитељима. За три секунде ако га не гледате, дете успе да разбије главу о сто. Најлакше је окривити васпитачицу, али... У вртићима, а поготово у београдским већ дуго нема довољно запослених. Васпитачи воде рачуна о много малишана, и не стижу ни да се посвете сегментима као што је рано учење, јер све се своди на то да их сачувају, поготово у јаслицама где су деца која још пузе и која захтевају много пажње... Држава би требало да размисли о запошљавању више људи, јер доста њих сваке године завршава на бироу и чека посао – наглашава Драгана Соћанин, из Удружења „Родитељ”.

У секретаријату за образовање наводе да се у васпитну групу истог узраста уписује 12 деце од годину до две, 16 од две до три, 20 од три до четири године. У групи узраста од четири до пет и по година је 24, а од пет и по до поласка у школу је 26.

Овако барем кажу нормативи, међутим, у пракси је увек више деце него по прописима, јер установе, због листе чекања, капацитете проширују и до двадесет одсто.

Проблеми изласка малишана из обданишта могли би да се реше бољим обезбеђењем

– Ни у једну школу не може да се уђе тек тако, а да вас не дочека или домар или редар. Онда се упишете, кажете код кога идете, и сачекате док вас неко не спроведе. Требало би да такав систем постоји и у вртићима. Родитељи су покретали иницијативе, били су вољни да плаћају додатно чувара који ће то да контролише, јер у обдаништима су сви запослени са децом и нема их на ходницима. Ако би постојао неко на улазу, чак и да дете изађе из собе и крене напоље, тај би га видео. Требало би осигурати ограде, закључавати капије, а видео-надзор не значи ништа ако то неко не гледа у реалном времену – објашњава Соћанин додајући да локалне самоуправе често немају новца за овакве издатке, па у неким обдаништима родитељи то плаћају из свог џепа.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
Deca su mi do skoro išla u taj vrtić. Da se dete našlo izvan kapije, na trotoaru, u to prosto ne mogu da poverujem. Vidim da piše da je dete izašlo iz vrtića i da su ga videli zaposleni. Daleko od toga da je dete moglo pobeći na ulicu. Kapija na ulazi u dvorište se zatvara na vrhu, na visini koju deca ne mogu da dohvate. Vrata na ulazu u objekat su zaključana, mora da se zvoni na interfon. A i zaposleni su uvek tu, napolju, na hodniku.. A te roditeljske viber grupe, e tu se tek svašta piše.
Danica Demic
Povecajte cenu rada I bice vaspitacica
Jelena
A para ima i za stadion i za fudbalere i za metro... samo nema za vaspitace, nastavnike i lekare...
Земунац
Јесте цена рад неадекватна, али уместо да се са смањењем броја деце, због пада наталитета, смањује и број деце по једном васпитачу ради се супротно. Ради уштеде, наводно нема довољно финансијских средстава, се не запошљавају нови васпитачи, нити ново особље и тиме растерећују већ запослени. Нажалост то је случај и у просвети, медицини итд. У просвети се не смањује број ученика у одељењу, у медицини број болесника по медицинском техничару све ради ''недостатка финансија''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.