Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стаја за локомотиве постаје центар за таленте и иноваторе

Пројекат реконструкције мултифункционалног центра „Ложионица” у „Београду на води” потписаће студио „АКВС архитектура”, победници архитектонско-урбанистичког конкурса за идејно решење тог простора

Некадашња окретница за парне локомотиве испод Мостарске петље биће центар пешачких токова, неформални амфитеатар под отвореним небом са летњом сценом у средини. Са тог будућег кружног платоа стазама ће се стизати у ложионицу, бившу стају за локомотиве. Уместо њих у реконструисаном објекту са отвореним простором без попречних преграда биће седише креативно-иновативног хаба који ће са десне стране пасарелом бити повезан са водоторњем – новим изложбеним простором. Овом тројству – окретница, ложионица, водоторањ, објектима комплекса некадашњег железничког чвора Београда и симболима прогреса у Савском амфитеатру – придружиће се пословни објекат позициониран на месту где су били снопови железничких шина. То модерно здање са пошумљеном јавном терасом на трећем спрату покретним степеницама биће повезано са платоом као жижом будућег јавног окупљања. Тако су тај данас девастирани простор обликовале архитекте студија „АКВС архитектура”, победници архитектонско-урбанистичког конкурса за идејно решење креативно-иновативног мултифункционалног центра „Ложионица”.

Да она не сме да се руши него само „оздрави” предвиђено је планским документом „Београда на води” који је део савског приобаља целину „Стари Београд” – најсложенији и најатрактивнији простор престонице, немерљиво вредан за културу и традицију – изменио до непрепознатљивости.

– Објекат ложионице у ентеријеру добиће лучну галерију која ће се протезати целом његовом дужином са северне стране. У њу ће се улазити кроз 26 централно ротирајућих врата висине од по пет метара која ће бити постављена на местима некадашњих улазака локомотива у ложионицу. Врата чине габиони испуњени локалним каменом са спољашње стране и стаклене површине са унутрашње – објашњава Анђела Карабашевић Суџум, архитекта тима који је у конкуренцији од двадесет и једног рада освојио прву награду вредну 28.000 долара.

Пословни анекс, највећа зграда будућег комплекса, постављен је тако да омогући сагледавање ложионице, водоторња и окретнице са свих страна, и да буде, додаје Карабашевић Суџум, најава нове прекретнице у технолошком, креативном и научном развоју друштва, као што је то пре једног века била сама железница, и пре скоро пола века ауто-пут Београд–Ниш и Мостарска петља на истом месту. Да ниједан његов просторни елемент не сме да угрози фасаду са натписом „ложионица” јер је она „репрезент целокупног некадашњег комплекса – окретница, ложионица, водоторањ – па треба да буде симбол мултифункционалног центра” био је један од захтева расписивача овог јавног надметања: Владе Србије, односно њене Канцеларија за информационе технологије и електронску управу. У том делу „Београда на води” обухваћеним овим конкурсом биће и метро-станица „Газела”, десета станица прве метро-линије, као и подземна гаража за 150 односно 200 паркинг места. Она не сме да буде испод објекта ложионице и дела некадашње окретнице.

– Фасада пословног објекта имаће кисеоничну опну која по систему фото-биореактора на бази микроалги пречишћава ваздух у непосредном окружењу што ће много значити грађанима који буду радили у објекту поред Мостарске петље, једној од најкритичнијих тачака по загађењу ваздуха. У зависности од броја епрувета у тој опни могао би да се постигне ефекат да корисници раде у простору у којем је ваздух богат кисеоником као да су окружени шумом од 2.000 стабала дрвећа – наглашава Карабашевић Суџум.

Она и њен тим биће ангажовани да ураде и пројекат за грађевинску дозволу мултифункционалног центра „Ложионица”. Он би требало да буде отворен 2024. године, а вредност инвестиције процењена је на око 30 милиона евра.

– Веома смо задовољни што су победничка решења радови домаћих архитеката. Надамо се да ће „Ложионица” ускоро, а цео век након свог настанка, од заборављеног индустријског наслеђа постати градски епицентар изврсности и динамично место сусрета талената, иноватора и креативаца, какав Београд, Србија, па и регион до сада нису имали – каже Ана Илић, чланица жирија конкурса и виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам која предводи тим националне платформе „Србија ствара”.

Туристичка дестинација Београда

Као мултифункционални центар „Ложионица” ће бити намењена и стручној и општој јавности, а планира се изградња већег простора за ИТ заједницу, одржавање догађаја и програма, као и мањих целина за радионице, истраживачки рад креативаца и иноватора и простор за извођачке и примењене уметности. У средишту ће бити они сектори креативних индустрија који немају своје центре, попут дизајна и моде, како би се оснажио њихов развој. Простор за окупљање ИТ заједнице, креативаца и талената, центар креативних индустрија, дигитализације и иновација осигураће, наводи тим платформе „Србија ствара”, да овај објекат постане обележје и туристичка дестинација Београда.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Hvala svima koji su odlucili da sacuvaju depo za lokomotive, okretnicu i lozionicu. I da im daju novu namenu. To su retki tragovi industrijske arhitekture od pre 100 - 130 godina.
Boris
Ovo sa algama u fasadi zvuci kao i ono obecanje o cesmi u rekonstruisanoj Skadarliji iz koje ce teci pivo i sokovi, a koja kasnije nikad vise nije spomenuta…
Budimir
Okretnicu je trebalo sacuvati ili pomeriti na drugo mesto , ne smemo se stideti proslosti . Ja sam nostalgicar Parnih lokomotiva , ne volim ove brze , nemate vremena popricati posteno u vagonu . Nekada sam od Bg do Ljubljane upoznao najmanje tri devojke ...Danas ne bih ni pokusao , nisi vise siguran koje je zensko ?
Boje oplemenjuju
Dokle ovo belo i sivo u Beogradu? Jesu li bg arhitekte putovale nekad u neki drugi grad izvan Srbije? Zašto smo mi osudjeni na najdepresivniji kolorit u Evropi?
marko
Bravo, prava LOŽIONICA. Dok nasi naucni drzavni instituti nemaj prebijene pare za nove zgrade i opremu, ode 30 miliona evra u ložište...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.