Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметници на хармоници наступају у Крагујевцу

Овогодишњи фестивал окупио је победнике највећих светских такмичења акордеониста, а публици ће се представити и први докторанди са Филумове катедре за хармонику
Угледни акордеонисти наступају у Првој крагујевачкој гимназији (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Наступом украјинског квартета АККО у Свечаној сали Прве гимназије, синоћ је у Крагујевцу отворен 29. Интернационални фестивал уметника на хармоници, једна од темељних културних манифестација града који слови за национални центар акордеониста.

У наредним данима, до 24 новембра, публици ће се представити и интерпретатори класичне музике из Русије, Данске, Канаде, Хрватске и наше земље, а фестивал ће обележити и наступи првих докторанада на Катедри за хармонику крагујевачког Филолошко-уметничког факултата (Филум). Миа Грозданић ће концертирати с крагујевачким оркестром „Шлезингер”, а Миодраг Ђорћевић са ансамблом „Метаморфозис” из Београда.

Висок ниво фестивалу, као и претходних година, дају победници највећих светских такмичења акордеониста. Осим поменутог квартета АККО, победника у Кастелфидарду, концерте ће одржати и лауреати такмичења у Клингенталу, Арасатеу, Москви. Публици ће се представити Артјом Малхасјан, Кирил Русинов и Раду Ратои, као и Крагујевачки академски оркестар акордеониста који већ годинама, под вођством професора Предрага Костовића, успева да за класичну хармонику заинтересује и ширу публику.

На репертоару су позната дела Чајковског, Рахмањинова, Баха, Моцарта, Пјацоле, с тим да ће крагујевачка публика моћи да стекне увид и у стваралаштво савремених композитора за уметничку хармонику из суседних земаља, Давора Бобића из Хрватске и Дражена Косорића из БиХ.

‒ Фестивал је давно превазишао оквире локалног значаја, имајући у виду наступе светски признатих уметника, али и подршку коју манифестацији, осим града, пружа и наша држава преко Министарства за културу. Из године у годину фестивал постаје бољи, садржајнији, другачији, што треба да буде и одлика манифестација по којима се Крагујевац препознаје у националним и међународним оквирима – поручио је градски већник за културу Миљан Бјелетић.

Истичући међународни значај манифестације, директор фестивала Милан Томић нагласио је и посебну улогу града и државе који су, како је рекао, препознали квалитет и пожртваност крагујевачких професора и ученика који су посвећени уметничкој хармоници.

‒ Ове године смо добили већу финансијску подршку. То нам је омогућило да обогатимо програм фестивала током којег ће наши наставници и ђаци моћи да сагледају интерпретаторске могућности познатих и угледних акордеониста, али и да се упознају са модерним композицијама за класичну хармонику – навео је Томић, апострофирајући значај све плодније сарадње Музичке школе „др Милоје Милојевић” и Филума са оркестрима и солистима из Србије и иностранства.

Интернационални фестивал акордеониста одржава се од 1988. године, када је у Музичкој школи „др Милоје Милојевић” настала данас препознатиљива крагујевачка школа уметника на хармоници, која је изнедрила узорне професоре и познате интерпретаторе, а квалитет педагошког рада осведочен је на Филумовој катедри за хармонику.

‒ Катедра за хармонику на Филуму настала је на крилима крагујевачке школе хармонике, данас јединствене у Србији. Хармоника је у Крагујевцу уникатни инструмент који граду и културном животу даје посебну вредност. О томе сведоче и наступи првих докторанада на овогодишњем фестивалу, при чему треба нагласити да докторске студије хармонике постоје у тек неколико земаља у свету – подсетио је Војин Васовић, професор хармонике на овдашњем факултету.

Сви концерти овогодишњег 29. Интернационалног фестивала уметника на хармоници биће одржани у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије, с почетком у 20 часова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.