Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пензионери затражили помоћ министарке рада

Најстарији наглашавају да би просечне пензије требало да буду бар на нивоу минималне зараде или минималне потрошачке корпе
Дарија Кисић Тепавчевић (Фото Танјуг/Министарство рада)

Представници Савеза пензионера Србије и Војводине, као и Удружења пензионера „Независност” разговарали су почетком недеље са министарком рада проф. др Даријом Кисић Тепавчевић у нади да им може помоћи око кључних питања на која не добијају одговоре од осталих представника владе. Пре свега будућег начина усклађивања пензија, али и могућности да буду обештећени за период када су им примања била умањена, како тврде, противзаконито.

Наиме пошто су се уверили да начин на који би ови проблеми требало да се реше не постоји ни у ребалансу буџета, те да све на шта могу да рачунају јесте усклађивање принадлежности од наредне године за 5,5 одсто, ова вишемилионска популација затражила је заштиту ресорне министарке која је како кажу имала пуно разумевања за њихову муку.

– Будући да средства за реализацију измене „швајцарске формуле” која би у већој мери пратила раст зарада, а ни план враћања умањених пензија од 1. новембра 2014. до 30. септембра 2018. нису планирана предлогом Закона о буџету за 2022. годину морали смо да се обратимо министарки. Поготово ако се зна да је финансијском стратегијом предвиђено да се када је реч о пензијама ништа не мења, у наредне три године – каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине.

– Техничка је ствар на који ће се начин побољшати формула за усклађивање пензија, али је важно да се она промени, јер оваква каква је сада довела је до тога да су пензије у просечној заради далеко испод 50 процената, а у закону се наводи да не смеју испод тога. Ако се ништа не промени принадлежности ће наставити даље да падају. Неопходно је да просечне пензије од 29.372 динара буду у висини минималне потрошачке корпе или бар минималне зараде, упозорава Ненадић.

Иначе у јануару ове године просечна пензија износила је 29.378 а сада је 29.372 динара. Истовремено је учешће просечне пензије самосталаца у просечној заради 44,8 одсто, запослених 49,4, а пољопривредника 19,8 процената. Реч је о учешћу у просечној плати без пореза и доприноса.

За промену формуле потребна измена Закона о ПИО
Упитани да ли је и на који начин изводљиво да држава реши нека од ових питања из Министарства рада за „Политику” одговарају: – Унапређење положаја пензионера један је од приоритета Владе Србије. Усклађивањем пензија према формули која је на снази од децембра 2019. обезбеђује се реални раст њихове вредности, а поред тога, примања корисника принадлежности додатно се увећавају исплатом новчаног износа као увећања уз пензију и повременим додатним једнократним исплатама помоћи. Могућност даљег унапређења стандарда пензионера је предмет сталних анализа, а конкретна решења ће зависити од економских могућности државе, како се не би нарушила постигнута стабилност јавних финансија.
У сваком случају, треба имати у виду да би евентуална измена начина усклађивања захтевала измену Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Наглашава да је министарка имала пуно разумевања за чињеницу да су пензија неотуђива имовина сваког пензионера, зарађена на основу уплаћених доприноса и година стажа и да то не може нико да им одузме. А ако је већ одузето, треба да се врати.

– Навели смо да је добро колико год држава помаже пензионере кроз једнократну помоћ, али није добро што се тиме не повећава основица за обрачун принадлежности како би сам износ на пензијском исечку био већи.

Објаснили смо министарки да пензионери овим што траже немају намеру да наруше финансијску стабилност земље нити инсистирају да им се заостале пензије врате преко ноћи. Али јако је важно да држава покаже добру вољу и предложи неко решење како би обештетила ову вишемилионску популацију – каже представник пензионера.

– Будући да сваки дан слушамо о феноменалним финансијским успесима Србије пензионери су реално очекивало да ће се у буџету обезбедити део новца и за њих. Али, није и зато су разочарани. Рачуница показује да нето расходи за пензије износе 630 милијарди динара од чега је 440 за старосне принадлежности, 101 милијарду за породичне и око 90 за инвалидске. А са друге стране изворни приходи су око 670 милијарди. Дакле, има новца и није јасно зашто држава није предвидела да наредне године ипак дође до побољшања „швајцарске формуле” и тиме пре свега успори даљи пад ових примања – напомиње Ненадић.

Сугерисали смо министарки да је најбоље да држава сама предложи модел како ће то урадити, али је важно да нас коначно узму у обзир и помогну. Поготово ако се зна колико има оних најстаријих који и даље примају најниже пензије и којима прво и треба помоћи. Пре свега пољопривредним пензионерима који добијају најнижу пензију од 12.582 динара, а која је мања од најниже пензије у категорији запослених и самосталних делатности од 15.004 динара.

У Удружењу синдиката пензионисаних војних лица Србије сматрају да би милијарда евра годишње била довољна за подизање најниже пензије, враћање дуга оштећеним пензионерима због смањења принадлежности и укидање доживотних пенала због одласка у превремену старосну пензију.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragoslav Manja
Јао, ал' смо нашли цркву...!
ЈОЈКЕ - ПРАВЕДНИ
ГДЕ ЈЕ ПРОБЛЕМ ! Онај ко има више радног стажа, а при томе је и више уплаћивао у ПИО фонд, ТРЕБА да има и ВЕЋУ пензију. Тај део-однос ПЕНЗИЈЕ треба да се задржи до краја коришћења пензије у односу на оне који су имали мању пензију приликом пензионисања. Свако НОВО повећање пензија чини то да БОГАТИ ПЕНЗИОНЕРИ постају још БОГАТИЈИ, а да за то НИСУ заслужни. То је НЕПРАВЕДНО, а разлог је у томе да: ЗАКОН о ПИО, ВЕЋИНСКИ , ДОНОСИ ВИСОКА СТРУЧНА СПРЕМА (бројнији су приликом доношења Закона).
Penzioner u najavi
A Vi biste uveli neku vrstu URANILOVKE pa da neradnicima i zgubidanima koji su jedva namakli 15 g. staza dajete veca povecanja, a onima koji su radili 45 g. i uplacivali velike doprinose, dajete mala povecanja? Sa takvim postupanjem svi bismo za 10-15 g. imali priblizno iste penzije, sto je slozite ce se, besmisleno i nepravedno. Inace tih bogatih penzionera koje spominjete sa penzijama oko 100.000 d. i koji Vam smetaju ima svega par %. Sve da im uzmete, ostalima penzion. ce povecanje biti 5 din
РАШО
Нормално би било да се на неки начин помогне пензионерима са најмањим примањима, као што би било нормално да се врате отети делови пензије у износу и временском периоду како су и отимани са законском каматом то држава може, а да ли хоће видеће они који то доживе.
Penzioner u najavi
Neko radi samo 15 g. sa min. doprinosima i dobije penziju od 15.000 d. Neko radi 40 g. sa istim doprinosima i dobije simbolicno vecu penziju od 17.000 d.!? Ovo je nepobitan dokaz da se ~800.000 ljudi sa 40 g. staza pravi budalama od strane drzave, jer su minimalne penzije vec vestacki naduvana za ~100%. Inace ne mogu se u prosecnu penziju uracunavati sve penzije, i one od 15 g. staza i one od 45 g. staza jer je to daje "krivu sliku". Za taj obracun se moraju uzimati samo pune ostvarene penzije.
stevan
Inflacija zvanično 6,6% RAST PLATA 8% znači po Švajcarskoj formuli penzije bi třebalo da idu gore za 7,3%

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.