Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кромпир због суше постао рекордер у поскупљењу

За годину дана произвођачка цена порасла 89 одсто
(Фото EPA/EFE/Marco De Swart)

Док на светским берзама цене житарица непрестано обарају рекорде, у Србији је на врх листе пољопривредних производа који су највише поскупели избио – кромпир. Изненађујуће је да је ово поврће у септембру у откупу било 89 одсто скупље него у истом периоду 2020.

Који је разлог за овако драстичан обрт после прошлогодишњег апела произвођача да је цена минимална а производња потпуно неисплатива?

Према статистичким подацима произвођачке цене у аграру и рибарству повећане су за годину дана 41,4 одсто у просеку. Али поскупљење кромпира знатно је веће од раста цена других пољопривредних производа: пшенице (35,2), меса (15 до 22 процента) или млека, воћа, јаја који су у овом периоду поскупели свега један до шест одсто.

Прошле године род кромпира био је одличан, а цена ниска док је ове због суше десеткован што се одразило на боље откупне цене и зараде произвођача после неколико узастопних година губитака, објашњавају стручњаци.

– Оваква ситуација је пре свега последица смањеног рода у Србији због дефицита падавина у јулу и августу. Мало су и смањене површине за 10 до 15 процената, јер је 2020. била велика хиперпродукција тако да је и мање кромпира засађено у односу на претходну годину – каже за „Политику” професор Зоран Броћић с Пољопривредног факултета у Београду.

Увозна царина на кромпир тренутно је шест одсто. Било је предлога да буду више али је питање, додаје, да ли би то одговарало крајњим купцима јер би се овај раст директно одразио на малопродајне цене.

– Цене су тренутно добре, али ипак увозне лимитирају домаће. Кромпир се тренутно нашим произвођачима плаћа око 40 динара, док је увозни у велепродаји 45 до 55 динара – наводи Броћић.

Према његовим речима, квалитет домаћег кромпира ове године није на завидном нивоу, јер је управо велика суша оставила данак у крупноћи и приносима, а имамо и оштећења од штеточина.

– Нажалост, овај из увоза изгледа лепо и зато је скупљи и то пролази на тржишту. Цена домаћег кромпира стагнира, а у старту је изгледало да ће још да расте. Неуобичајено рано је кренуо увоз, већ у септембру је било првих испорука – наглашава Броћић.

Србија кромпир махом увози из Француске, Белгије, Холандије и Немачке, четири водећа европска произвођача који имају веће тржишне вишкове. Мале количине, око 4.500 до 5.000 тона се извезе, тако да се највећи део домаћег кромпира поједе у Србији.

Професор Броћић напомиње и да су очекивања да би вероватно могло да дође до благог пораста цене кромпира и у Европи али она тренутно стагнира. Разлог је то што велики део европских држава има дефицит у кромпиру што доводи до раста тражње. Сматра да би то могло да утиче на поскупљење од 10 до 15 процената.

– Мислим да ће код нас бити стабилна цена, све до јануара, јер многи увозе и праве лагер да би у зимском периоду имали довољне количине да понуде тржишту – процењује наш саговорник.

Медији последњих дана преносе да украјински кромпир тренутно прави пометњу на тржишту у Европи. У тој земљи он се може купити по најнижој цени у односу на државе које нису чланице ЕУ у источној Европи. Кромпир у Украјини је 15 до 20 одсто јефтинији него прошле године, али с обзиром на поскупљење у другим земљама регије, то је довољно да постане лидер по ниским ценама.

Како преноси „Агроклуб”, део украјинског кромпира би ове сезоне могао да уђе и на руско тржиште посредством белоруских трговаца.

Према незваничним изјавама тих велетрговаца, Русија се плаши пребрзог раста цена хране па је реекспорт воћа и поврћа наводно поновно постао лакши. Портал наводи тврдње трговаца да осим у Белорусију и Руску Федерацију, Украјина кромпир тренутно извози у Србију и Грузију.

Да ли бисмо с обзиром на ниску цену могли да очекујемо масовнији увоз кромпира из Украјине? Наш саговорник каже да је код Украјинаца цена сада нижа јер је род био бољи, док су прошле године имали мањак и морали су да увезу веће количине.

– Не верујем да би могло да буде већег увоза јер то није квалитет који може да се мери с квалитетом из ове четири европске државе. Не мислим да ће се због неколико центи неко одлучити за то, а и наши потрошачи су навикли на одређени стандард. Такође из Европе је далеко лакше организовати транспорт него из Украјине – закључује проф. Зоран Броћић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Nije jos dovoljno , jedite kolace .
Саша
И гориво је поскупело због суша у пустињи. ;)
Stojko
predlažem da se moneta u Srbiji umesto "dinar" nazove "krompir" sa ovom promenom siguran sam da bi bilo bolje.Odna moja penzija ne bi bila 32.666,00 dinara za 4o godina rada nego 32.666,00 "krompira".Ovo bolje zvuči!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.