Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млади Милутин Миланковић и Чика Јова Змај

Милутин Миланковић (Фото: Википедија)

Свака креативна личност током свог стасавања има узоре који јој својим позитивним утицајем убрзавају и усмеравају развој. Тако је било и с Милутином Миланковићем, климатологом и геоастрономом, признатим највећим нашим научником који је живео и стварао у Србији. У раном детињству узор Милутина Миланковића био је песник Змај-Јова. У гимназијском периоду у Осијеку Миланковићев развој је највише подстакао професор математике Владимир Варићак (1865–1942), касније универзитетски професор и академик. Студирајући у Бечу техничке науке, Миланковић је наставио да се самостално усавршава у области математике, која ће му током будућих геофизичких и астрономских истраживања послужити као моћни алат. У периоду пуног научног замаха, ослањао се на дела класичних астронома и математичара, а од савременика – на великог руско-немачког климатолога Владимира Кепена (1846–1940), и свога инспиративног пријатеља и вршњака, геофизичара Алфреда Вегенера (1880–1930), који је открио начин стварања данашњих континената од првобитне Пангее.

Милутин Миланковић потиче из старе српске породице из Даља, на славонској обали Дунава, недалеко од Осијека, која је имала већи број образованих и уважених појединаца. Малог Милутина је његов отац Милан редовно претплаћивао на „Невен”, вероватно најзначајнији дечји лист нашег народа, чији је издавач био песник Јован Јовановић Змај. „Невен” је пружао Милутину велико уживање у читању дечјих песама, приповедака, гледању слика и решавању загонетки и ребуса. Загонетке типа коњићевог скока Милутин је решавао интуитивно, не познајући правила кретања шаховских фигура. Желећи да се и сам истакне, једанпут је саставио свој коњићев скок и послао га уредништву. Ускоро је уследило разочарање, јер је у једном од следећих бројева „Невена” стигао одговор: „Милутину М., Даљ, Замоли кога да те поучи како се решавају коњички скокови”. Милутина је постидео, али не и наљутио овај јавни Чика Јовин савет. Памтио га је целог живота – „да се не гура тамо где му није место”. Породична гувернанта, уочивши како Милутин радо чита „Невен”, купила му је у Новом Саду новоизашлу илустровану збирку Змајевих песама. Ову књигу Милутин је непрестано носио са собом, а кад му је гувернанта рекла да би требало да неку од Змајевих песама научи напамет, Милутин је одговорио да је научио читаву књигу и позвао је да то провери. Не само Милутину, него и  многој српској деци и омладини, све до данашњих времена, Чика Јова је био и остао најмилији књижевник – васпитач.

Милутин је имао несрећу да рано изгуби свога оца Милана, али и срећу да се за њега стара пожртвовани и брижни ујак Василије Муачевић, који је нештедимице подржавао и подстицао школовање свог талентованог нећака. Након што је Милутинова мајка подигла споменик свом преминулом супругу, са сујеверним страхом видела је да је на мермерној плочи остало много празног простора, што је по њеном мишљењу слутило на зло. Проблем је решио ујка Василије, замоливши свог знанца Јована Јовановића Змаја да напише епитаф, који је затим уклесан попунивши празнину надгробног споменика Милутиновог оца. Прва строфа епитафа гласи: „Стан’, путниче, стан’, човече,/Да му души даш/Један оченаш”.

Последњи пут Милутин Миланковић је видео Змаја кад је као матурант Осијечке гимназије 1896. боравио у Београду на наградној екскурзији. Наиме, српска напредњачка влада Стојана Новаковића награђивала је екскурзијом за обилазак знаменитости Србије не само домаће ђаке, већ и најбоље српске матуранте из Аустроугарске. Возећи се трамвајем Милутин је с изненађењем приметио да испред њега седи његов вољени песник. Пожелео је да му се топло обрати „Драги чика Јово”, али није имао храбрости, а песник је убрзо на Теразијама изашао из трамваја.

Драган Станковић,
Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славонка
Диван текст. Пре пар дана сам управо на његобом гробу прочитала ове стихове, не знајући да их је наменски за његовог оца написао Ј. Ј. Змај. На жалост, испред гимназије у Осијеку стоје бисте значајних људи који су је својевремено похађали, али не и највећег међу свима, Милутина Миланковића.
zoran stokic
Istoričar H.A.L. Fisher nas je upozorio: "Činjenica napretka je napisano jasno i krupno na stranici istorije; ali napredak nije - zakon prirode. Temelje koje je stvorila jedna generacija može srušiti sledeća generacija". Već dve generacije naše dece nemaju svoje uzore u lekaru Zmaju, naučniku Milankoviću, za njih su vakcine prevara a Zemlja ravna ploča.
Nebojša Joveljić
Nažalost, u takvu generaciju se uklapa i naš slavni teniser Djoković koji ne vjeruje u vakcinu protiv korone, a vjeruje u telekinezu i postojanje visočkih piramida. I on bi onda trebao biti primjer omladini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.