Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дух Чеа Геваре и данас живи у висоравнима Анда

Више од пола века после смрти славног револуционара социјалистичка Боливија одолева притисцима, окружена неолибералним државама
Мурал Чеу Гевари у Хавани (Фото: EPA-EFE/Martin Alipaz)

Специјално за „Политику”

Ла Паз – Боливијска војска је 9. октобра 1967. погубила Ернеста Чеа Гевару, познатог марксистичког револуционара, уз помоћ Централне обавештајне агенције САД. Био је то крај једногодишње побуне у удаљеном боливијском селу. На челу с Геваром група герилаца састављена од 24 човека, од којих је деветоро припадало Ослободилачкој војсци Боливије (Ехерсито де либерасион де Боливија  – ЕЛН), крила се у густо пошумљеној долини јужне централне Боливије.
Повремено би напали и били нападнути од стране боливијске војске у близини њихове првобитне базе дуж реке Њанкахуазу све док, исцрпљени, изгладнели и изгубљени, нису упали у заседу недалеко од сиромашног села Ла Игера. Гевара, тешко рањен и с оштећеном пушком, предао се боливијској војној патроли.

Гевара је био затворен у Ла Игериној сеоској школи, где су га испитивали боливијски војни официри. Упитан зашто он, Аргентинац, покушава да подстакне револуцију у Боливији, Гевара је одговорио: „Зар не видите у којој држави живе сељаци? Они су скоро као дивљаци, живе у стању сиромаштва које слама срце, имају само једну собу где могу да спавају и кувају, немају одећу, напуштени као животињe.”
Затим је високи, добро ухрањен човек у боливијској војној униформи ушао у собу. Кубански дисидент и агент ЦИА Феликс Родригез, некадашњи борац против Кастра у Заливу свиња и будући играч у скандалу „Иран-Контра”, кога су послали шефови из Вашингтона да саветује боливијску војску како да улови чувеног револуционара.
После неколико питања Гевара је знао да Родригез није боливијски држављанин, нагађајући да је или Кубанац или Порториканац који ради за америчке обавештајне службе. Родригез је потврдио да је био члан групе ЦИА обучене за рат против Кастрa „Бригаде асалто 2506” (која је покушала да изврши напад на Кубу током неуспеле инвазије у Заливу свиња 1961). Гевара није био изненађен због овог очигледног домета „Империје” и само је одговорио: „Ха!”

Родригез је имао наређење да ухапси Чеа Гевару и пребаци га у Панаму и преда америчким властима на даље испитивање. Боливијци су одлучили да га одмах погубе. Када му је речено да ће бити стрељан, Гевара је пркосно рекао: „Боље је овако. Никада ме није требало живог заробити.” Боливијски командант (Гари Прадо) тражио је то од својих људи добровољаца за погубљење команданта. Наредник Марио Теран је морао да изврши задатак. Родригез је заповедио нареднику да не пуца Гевари у лице – требало је да изгледа као да је задобио ране у борби.
Према легенди, Гевара је рекао Терану: „Знам да си дошао да ме убијеш. Пуцај, кукавице, само ћеш човека убити.” У 13.10 Ернесто Че Гевара – херој Кубанске револуције, герилски вођа у Африци и Јужној Америци, антикапиталистичка икона и човек кога је филозоф Жан-Пол Сартр назвао „најпотпунијим људским бићем нашег доба” – био је мртав. Боливијска војска му је ампутирала руке ради идентификације и сахранила његово тело у необележену гробницу у оближњем граду Ваљегранде.

Тек скоро 40 година касније биће откривен на територији боливијског војног аеродрома. Иронично је, дакле, да се данас на месту тог аеродрома налази нови музеј који слави живот и смрт Геваре. У 50 година од његове смрти Боливија је прошла кроз дубоку трансформацију, у којој је дошло и нестало неколико војних диктатура, процес који је кулминирао председничким изборима и победом социјалисте Ева Моралеса 2005. Државну власт је преузео Покрет ка социјализму (МАС). Није изненађујуће што је историја Геваре у Боливији поново оживела. С левичарском администрацијом која је формирала чврст савез и с Кубом (под браћом Кастро) и с Венецуелом (прво под Чавесом, сада под Мадуром), боливијска влада је присвојила Геварино наслеђе у Боливији – на радост Моралесових савезника и запрепашћење његових политичких ривала. Појавила се туристичка индустрија „Рута дел Че”, са стајалиштима у ондашњем центру војних операција ЕЛН-а, Самаипати, Ла Игери, где споменици Гевари окружују школску зграду у којој је убијен, и Ваљегранде, с поменутим музејом и гробницама других палих герилаца из ЕЛН-а.

Обележавање 50 година од Чеовог живота, смрти и наслеђа билo је и чудеснo и нестварнo и помало ироничнo. Изненађујуће појављивање Геварине старије браће и њихових породица испунило је еуфоријом групе младих Аргентинаца који су били присутни. То је била прослава идеје човека који је покушао и није успео да подстакне боливијску сељачку револуцију, човека који се супротставио одлуци руководства Комунистичке партије Боливије да демократским реформама, а не оружјем, дође до победе. То је био човек који је био спреман да жртвује Боливију како би револуција у суседним земљама успела. А 50 година касније социјалистичка Боливија одолева притисцима окружена неолибералним државама.

Али на неки чудан начин, Геварин дух живи. Његов милитантни нагон да оствари промене путем насиља, кроз оружану побуну, еволуирао је у његовим самопроглашеним политичким наследницима. Уместо оружја, постоји коалиција. Уместо дугог хода кроз џунглу и шипражје, постоји дуг ход до, чини се, компликоване гласачке кутије. Уместо постизања циља револуцијом, на улицама су гомиле младих људи који певају песме и сликају се, јурећи дух Чеа Геваре по висоравнима Анда.

*почасни конзул Србије у Боливији

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Koliko znam stav Kosigina u svadji sa Kastrom (zestokoj) je neposredno pred likvidaciju bio da izvoz revolucije smeta interesima SSSR u Juz Am. jer destabilizuje vlade koje su kapitalisticke ali su naklonjenje SSSR. Kazu documenta Sefardskom Jevrejinu obrazovanom u Jezuitskoj skoli nije bilo prijatno. Dokumenti kazu Dostavlacima hrane za gerilu placeno je $4,200 za informaciju ako se podeli sa brojem ubijenih gerilaca to je oko $200.00 po glavi ne racunam one koji su pobegli za Kubu.
asinus
Ubijao je licno i naredjivao da se streljaju hiljade nevinih ljudi na Kubi, odmah po dolasku na vlast. Isto kao komunisti po Srbiji 44. i 45.
Иван Грозни
Убијао је и по Боливији.
бели медвед
Hasta siempre, comandante!
Djuro Aleksic
Proci ce mnogo godina dok se ovakav covek ponovo rodi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.