Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рекордна издвајања за капиталне инвестиције

Јавне инвестиције би до краја ове године требало да достигну рекордних 7,8 одсто БДП-а, што је за око 50 одсто више него што је реализовано у 2020.
(Фото А. Васиљевић)

За капиталне инвестиције планирано је највише издвајања до сада, односно 486 милијарди динара, што је скоро четвртина буџетских расхода планираних за 2022. годину. Ово је наставак тренда из претходне године када је у путеве, пруге, школе, болнице и заштиту животне средине уложено 80 милијарди динара мање. Реч је о једном од најквалитетнијих видова јавне потрошње са вишеструким позитивним ефектима на привредну активност.

Буџетом за наредну годину, који је у скупштинској процедури, предвиђено је финансирање Моравског и Фрушкогорског коридора, деонице Прељина–Пожега на ауто-путу „Милош Велики”, ауто-пута Београд–Сарајево, брзих саобраћајница Рума–Шабац–Лозница и Иверак–Лајковац. На списку су и брза пруга од Београда до мађарске граница, национални стадион, београдски метро, болнице и школе. Док ће за комуналну инфраструктуру, односно изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода и канализацију, бити издвојено око 100 милиона евра.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре имаће већи буџет од овогодишњег за 83,71 милијарду динара, Министарство просвете, науке и технолошког развоја располагаће са 17,1 милијардом динара више него 2021, а буџет Министарства заштите животне средине биће већи за седам милијарди динара.

Представници Фискалног савета оцењују да су јавне инвестиције у 2021. подигнуте на рекордан ниво што је допринело бржем опоравку привреде него што је било очекивано. Растући тренд капиталних расхода из последњих неколико година још снажније је настављен. Према последњим изменама буџетских планова, јавне инвестиције би до краја године требало да достигну рекордних 7,8 одсто БДП-а, што је за око 50 одсто више него што је реализовано у 2020 (5,3). Две трећине тог раста односи се на продуктивна инфраструктурна улагања. Раст тих инвестиција вођен је великим улагањима у сектору саобраћаја за шта је током ове године опредељено дупло више новца – чак 3,3 одсто БДП-а. Порасле су и инвестиције у здравству, а први пут се уочава и опипљив раст улагања у изградњу комуналне инфраструктуре. Заједно са другим капиталним пројектима, укупне продуктивне инвестиције у 2021. расту на високих 6,4 одсто БДП-а чиме осетно премашују ниво истих издвајања у земљама централне и источне Европе (4,5).

Из Фискалног савета наглашавају да је повећање јавних инвестиција у 2021. дало велики допринос бржем опоравку привреде него што је то на почетку године очекивано.

„Основна замерка односи се на раст издвајања за набавку опреме и наоружања у сектору безбедности (војска и полиција) у мери коју је тешко оправдати из економског угла. Ти расходи у овој години достићи ће 1,4 одсто БДП-а што је 50 процената више него 2020. и скоро пет пута више у односу на иста издвајања у упоредивим земљама централне и источне Европе (0,3)”, наводе из Фискалног савета.

Првобитним Законом о буџету капитални расходи у 2021. били су 327 милијарди динара (5,3 одсто БДП-а). До прве измене овог плана долази већ у априлу, када је обим повећан за више од 100 милијарди динара (1,7 процената БДП-а). Тада су, највише скочили издаци за опремање војске и полиције, а додатно су повећана и улагања у саобраћајну инфраструктуру, а први пут су планирана и знатнија издвајања за изградњу комуналне инфраструктуре и заштиту животне средине.

„Октобарским ребалансом, држава се по други пут одлучила да повећа капиталне расходе – за око 50 милијарди динара (0,8 одсто БДП-а) у односу на већ увећан план из априла – чиме се укупан обим јавне инвестиционе потрошње за 2021. повећао на 478 милијарди динара (7,8 процената БДП-а), што је ниво без преседана у последње две деценије. Планирани пораст инвестиција усмерен је у продуктивна улагања што подржавамо. За разлику од априлског ребаланса, када је половина додатних средстава за капиталне расходе била усмерена у непродуктивне сврхе (набавка опреме и наоружања за војску и полицију), пораст капиталних расхода из октобарског ребаланса углавном је планиран за изградњу недостајуће инфраструктуре”, напомињу из Фискалног савета и додају да ће то без сумње подржати привредни раст у последњем кварталу 2021.

Премда је извршење капиталних расхода у првој половини године текло нешто спорије од плана, динамика реализације инвестиционих пројеката убрзала се у трећем тромесечју. Од јула до септембра укупна издвајања за јавне инвестиције из републичког буџета износила су 111 милијарди динара (950 милиона евра) што је више него што се реализовало у првом и другом кварталу заједно (850 милиона евра). Уколико се бржи темпо реализације капиталних пројеката из трећег квартала задржи у наредна три месеца, представници Фискалног савета не виде ризике да реализација инвестиције на крају 2021. знатније одступи од плана.

Према процени Министарства финансија реализација јавних инвестиција биће већа за 148,8 милијарди динара од првобитног плана. Извршење капиталних расхода у периоду јануар–август 2021. у односу на исти период претходне године веће је за 40,1 одсто. Већа инвестициона улагања деловаће на убрзање привредног раста у 2021. и у средњорочном периоду.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
I jos kada vecinu poslova ne bi radile strane firme.Sve odose njima.
Кораз у Месх ватиће
Звучи предобро када чујемо да је планирано 4 милијарде евра за капиталне јавне инвестиције. Само десет посто од тога је 400 милиона евра...
Boro Gavrilovic
kad ce drzava resiti problem pancevackog mosta 1000 automobiles sliva se iz panceva I zrenjanina koja ke to.potrosnja goriva I zagadjenje da samo jedan Sudar
Vojislav
Autoputevi su sve više sami sebi cilj, a ne deo ukupne razvojne strategije, koju i nemamo.
Narocito zastita okoline
O zastiti okoline ova vlast ne brine. Trenutno je u Srbiji pored par busotina Rio Tinta, aktivno jos stotinak lokacija sa velikim obuhvatm, na kojima vise stranih firmi vrsi istrazivanja/busenja koja ce na kraju dovesti do potpune devastacije prirode Srbije. Rio Tinto je jos i najmanji problem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.