Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мање младих на бироу рада

Сваки десети млади радник прима минималну плату. – Истовремено 2,8 одсто њих зарађује више од минималца, али мање од 50.000 динара
(Фото А. Васиљевић)

Број незапослених младих који су на бироу рада се смањује. Тако барем показује рачуница Националне службе за запошљавање (НСЗ). Млади тако чине нешто мало више од петине (98.419) од укупног броја незапослених којих је званично у Србији овог октобра на евиденцији НСЗ било 482.235, за разлику од прошле године када се на бироу рада налазило 108.045, од укупно 495.499 незапослених.

И према званичним кретањима на тржишту рада, у другом кварталу ове године, а у односу на прво тромесечје 2021, укупна незапосленост смањена је за 47.400. Највеће смањење, од чак 37.500, како подсећају у Републичком заводу за статистику, забележено је управо у старосној групи од 15 до 34 године.

Међутим, према овогодишњем Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији Кровне организације младих Србије (КОМС), у односу на претходну годину, у овој категорији незапосленост је порасла за око 10.831, односно за 10,34 одсто. На све то, према подацима ове организације, 9,7 процената омладинаца, што је отприлике сваки десети, прима и минималну зараду или мање од тога, показује њихов извештај о положају и потребама младих у Србији.

Како открива Миљана Пејић, генерална секретарка ове организације, подаци потврђују и да 2,8 одсто младих зарађује више од минималца, али мање од 50.000 динара.

– Извештај је потврдио и да 11,9 одсто њих зарађује између 50.000 и 80.000 динара, док више од 80.000 прима тек 7,2 процента младих у Србији. Истовремено, чак 78,2 одсто њих сматра да је за пристојан живот у нашој земљи потребно више од 80.000 динара месечно – објашњава Пејићева, додајући да је извештај показао и да 58,4 одсто младих уопште не зарађује.

Када је реч о регуларним токовима запошљавања, млади незапослени најчешће добијају посао као економисти, прехрамбени и машински техничари, медицинске сестре, матуранти гимназије, кувари, техничари друмског саобраћаја, електротехничари за рачунаре, аутомеханичари, дипломирани економисти, продавци… И обуке су важан део програма подршке у запошљавању које спроводи држава.

Од укупног броја регистрованих предузетника у АПР-у, 23,10 процената, односно 66.977 спада у групу младих, а 78,2 одсто сматра да је за пристојан живот у Србији потребно више од 80.000 динара месечно

У НСЗ-у подсећају да су младима, сем обука за тржиште рада, на располагању и стручна пракса, програм приправника, затим програм који се односи на стицање практичних знања, програм јавних радова, субвенције за запошљавање незапослених младих у виду једнократне исплате послодавцима, субвенција за самозапошљавање... Сви ти програми подижу њихову конкурентност на тржишту рада, посебно ако се зна да млади у просеку на запослење чекају годину и осам месеци.

Ипак, према подацима Агенције за привредне регистре о броју регистрованих активних предузетника, у Србији има 66.977 домаћих грађана која спадају у групу младих предузетника, будући да се налазе у узрасту између 18 и 35 година. То значи да они чини 23,10 процента од укупног броја регистрованих предузетника.

Статистика АПР-а потврђује да је највише младих предузетника регистровано за обављање делатности рачунарског програмирања, фризерских и козметичких салона, ресторана и покретних угоститељских објеката, консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем, друмски превоз терета, услуге припремања и послуживања пића, одржавање и поправку моторних возила, трговину на мало у неспецијализованим продавницама, такси превоз, специјализоване дизајнерске делатности...

 

 

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bira se posao
Ко хоће да ради може да нађе посао. Ја сам уверен у то. Траже се возачи, мајстори, у Луна цераде у Новом Саду траже раднике месецима, нема интереса. Сви хоће у канцеларије на топлом. Грађевину раде Турци, Арапи, Филипинци ко зна одакле долазе... Тачно је да млади иду у иностранство, али тачно је и да бирају посао, али не могу сви у канцеларије
Branko Josic
Ali Starih je sve vise , poslodavci i drzavni i privatni sve vise otpustaju radnike pred penzijom , za razliku od propalog socijalizma kada su dobijali stimulaciju. Tuzno
borivoj m
Mlad covek zavrsio srednju ekonomsku, ocekuje posao u kancelariji, 80.000,pozeljno i sluzbeni auto....a radno iskustvo nula... Licno znam nekoliko mladih do 22 god.koji za godinu dana promene 3 firme, idu gde im je bolje. ali niko od njih nije u kancelariji, i ne bune se. Nemacka - ni ludi,kazu !
Земунац
Тамо негде средином 70-тих сви млади су се, по завршеној средњој школи, пријављивали на биро за запошљавање. Да би се смањио број дозвољено је да малте не свако може да студира и тако је смањен број младих незапослених. У данашње време то и није толико битно, јер сви знају да им биро неће наћи посао и не виде сврху пријављивања. Ни остале бенефиције нису сигурне да ће се на њих применити. Посао траже сами, па ко се како снађе. Онај ко бира наравно га неће наћи, а за остале увек се нађе посао.
Necu da prodajem kifle
Ma hau jes nou, dobre sale nikad dosta. Evo ja na birou godinu i po, nek se javi dole u komentaru svako od omladine kome je taj biro pomogao da se zaposli. Taj biro samo oduzima vreme i zivce ljudima, nista konkretno ne pomaze mladima.
Hocu kusur, necu zvake
Ulogu igra i to sto firme ne prijavljuju birou da imaju slobodna radna mesta, inace bi to relativno glatko funkctionisalo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.