Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чачкање „меког трбуха” Русије

Стара је мудрост да нема ничег новог – само добро заборављено старо. Данас, када САД и ЕУ говоре о већ увреженој синтагми „обуздавања Русије”, не можемо а да се не сетимо раније геополитичке стратегије „анаконде”. Још 1886. године амерички официр ратне морнарице и историчар Алфред Тајер Махан као предавач на Високој војнопоморској школи у Њу Порту, која се сматра зачетником поморске моћи САД, заступао је теорију да би амерички војнополитички напори у остварењу поморске моћи требало да буду као анаконда: својим морнаричким снагама требало би да опколе копно и контролишу његове граничне просторе, чиме би загосподарили светом.

СРЦЕ ЗЕМЉЕ: Дакле, ниједна нова геостратешка идеја не негира основне поставке „хартлeнда”, која је пресудно утицала на спољнополитички приступ поморских држава према евроазијским, нарочито дефинисање односа Велике Британије и САД према Русији.

Иако ови термини нису нестали у стручној терминологији, напротив, и даље су незамењиви, у општој јавности они су већ одавно замењени изразима попут „обуздавања Русије” или „стављaња Русије под контролу”. Ако је „римленд” који окружује евроазијско средиште већ углавном и увелико под контролом светских поморских сила (Запад предвођен САД), онда најновији догађаји на простору Прибалтика, Белорусије, Украјине, Црног мора, Кавказа, па и Авганистана, дају целовиту слику која се савршено уклапа у основе и начела старих традиционалних геополитичких теорија у данашњем надметању за светску надмоћ.

Све оно што се око овог „копненог срца” догађало последњих деценија и својевремено изгледало као појединачни изоловани инциденти без много међусобних веза сада даје слику целог мозаика.

НЕЖЕЉЕНИ СУКОБ: Најновији покушај обнове ратног сукоба Јерменије и Азербејџана, овог пута не око територије Нагорно-Карабаха, него управо на територији Јерменије, представља једну од кључних коцкица у мозаику која показује да је низ наизглед изолованих догађаја савршено синхронизован и брижљиво планиран.

Русија (Путин и Шојгу у телефонским разговорима) овог пута је успела да заустави једнодневни рат и провокације које су му претходиле. Да се наставило – али и уколико се настави – изузев тешких последица по саме зараћене стране, и сама Русија би се нашла у изузетно неповољној ситуацији. С једне стране имала би оружани сукоб такорећи на својим границама, а с друге стране има уговорне обавезе Договора о колективној безбедности (ОДКБ) према Јерменији, да јој пружи заштиту уколико буде нападнута.

Један од сусрета Никола Пашињана и Владимира Путина (Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik)

Иако у прошлогодишњем рату Русија није имала обавезу директног укључења у сукоб, јер се рат водио за Нагорно-Карабах, међународно непризнату територију, овог пута, да је сукоб проширен, није се могла поставити тако јер је нападнута погранична територија Јерменије и чак су изгубљене две висинске коте. Наставак овог војног сукоба Русију би довео у ситуацију или да се осрамоти пред савезницима и остатком света, не испуњавајући своје уговорне обавезе или да се директно војно ангажује на страни Јеменије. Руска интервенција у том сукобу, изузев политичке штете и непотребног материјално-војног исцрпљивања, значила би даљу политичку конфронтацију с великим делом света, а првенствено с Турском као заштитницом Азербејџана, с којом покушава да гради што је могуће боље односе. Тачно је да би се у тој ситуацији Азербејџан суочио с неизбежним тешким поразом, али поента распламсавања овог сукоба није у томе, него у увлачењу Русије у рат који јој није потребан. А ако њој није потребан, онда је јасно коме одговара.

ОПКОЉАВАЊЕ: Присетимо се свега што се догађало у прибалтичким републикама, њиховим „демократским тежњама” за самосталношћу и слободом и брзометним учлањењем у НАТО, а онда притиском на сопствене грађане руског порекла, ускраћивањем права на језик... Све то је изазвало руске информатичке ударе и колапс информационих система држава (највише у Естонији). Додајмо томе дугачак низ догађаја у вези с Украјином, почевши од наранџасте револуције па до отцепљења Крима и рата у Донбасу, Грузијом од 2008. до данас, покушајем обојене револуције у Белорусији, па све до оптужби да Русија стоји иза мигрантске кризе на пољско-белоруској граници. Ту су и непрекидне вежбе САД и НАТО-а на западним границама Русије и њихово „ротирајуће” а у ствари стално присуство пред вратима Москве, као и „кључање” Црног мора, па и америчко повлачење из Авганистана.

Јер Авганистан је мултиетничка држава, у којој поред Паштуна, знатан проценат становништва (око 50 одсто) чине етничке групације централноазијских држава које су биле у саставу СССР-а, а сада су граничне државе са Русијом. Свака нестабилност или сукоб на овом подручју неминовно увлачи и матичне државе тих народа чиме се у „меком трбуху” Русије ствара зона конфликта.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Нико не брани Русији да са својим савезницима изводи војне вежбе у међународним водама у близини Калифорније или Флориде.
Dr Slobodan Devic
"Присетимо се свега што се догађало у прибалтичким републикама, њиховим „демократским тежњама” за самосталношћу и слободом и брзометним учлањењем у НАТО, а онда притиском на сопствене грађане руског порекла, ускраћивањем права на језик... " kao da je autor ove analize preslikao nasu situaciju od 90-tih naovamo ...
Luis
Zašto je američko povlačenje iz Afganistanja čačkanje mekog trbuha Rusije? Ako je trbuh i mekan Rusija je ta koja treba da ga brani a ne Amerika. A vojne vežbe NATO se ne vode na zapadnim granicama Rusije nego izvan granica Rusije na teritoriji NATO zemalja ili u međunarodnim vodama. To isto radi i Rusija. I zašto je onda to problem?
popchulle
[email protected] A zašto onda NATO-u smeta što Rusija i/ili Belorusija vežbaju i raspoređuju vojsku u okviru svojih granica? Poslednjih nedelja su zapadni mediji puni zabrinutih napisa o nekakvom gomilanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom. Zašto ako je sve u granicama Rusije? Usput, i Ukrajina i Amerika su to demantovali, ali koga briga, važno je širiti strah po principu "eto vuka". Znate kako ta priča završava ili da vam prevedem na hrvatski - ne čačkaj mečku. A može i - ne vuci vraga za rep.
Драган П.
НАТО територија је јако велик географски појам. У њега спадају и Невада, и Француска, и Алберта у Канади, и Андалузија у Шпанији. Могу и тамо да вежбају, зашто баш морају надомак граница Русије пред Москвом, или у међународним водама Црног мора, недалеко од Крима? Немојте се правити наивни.
SPQR
Sve je to plašenje mečke rešetom. Obuhvat, kažete? Pa onda bi trebalo da obuhvate i Kinu, odnosno celu Evroaziju, ali onda ne bi imao ko da im pravi mobilne telefone i ostalu elektroniku. Sem toga, da li stvarno mislite da nuklearna supersila koja ima najveću ukupnu snagu bojevih glava iste ne bi upotrebila da asfaltira pola planete ako stvarno bude saterana u ćošak? Ovo čačkanje na sitno im se već obija o glavu posle one blamaže u Avganistanu.
Драган П.
И Кина је обухваћена. Од Јапана и Јужне Кореје, даље на југозапад, преко острвског ланца у ком је Окинава, затим Тајван, Филипини, Вијетнам, Малезија, Тајланд, Сингапур. Све су то верни амерички сателити, стратешки одлично постављени. Кина заправо уопште нема слободан излаз на океан, и одатле тензија око острва у Јужном кинеском мору, између Вијетнама и Филипина. А нуклеарно оружје ће бити употребљено тек у крајњој нужди и то нема везе са стратешким опкољавањем, које је мирнодопска ствар.
nikola andric
''Papirni tigar'' je promenio mesto posle Afganistana.
Table for Two
"Papirnati tigar" je napravio najbolju moguću stvar. Pustio je Afganistance (talibane) da se bore protiv ISIL-a. I oni to rade svojski. Bolje i od Amera.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.