Задаци „на заокруживање” – тајна успеха мале матуре

Подаци из најновијег, али и свих претходних, извештаја Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) о резултатима завршног испита за крај основног образовања говоре да је ове године драстично повећан број испитних питања затвореног типа, у којима се од ученика очекује да обележе једно или више тачних решења међу неколико понуђених. У свега девет од укупно 60 задатака на сва три матурска теста – из српског, математике и на комбинованом – захтевало се да ђаци напишу краћи одговор, односно наведу поступак решавања. Захваљујући томе осмацима је, као што се и очекивало, било једноставније и мање времена потребно да тестове ураде. Притом се, неочекивано, догодило да су по просечном броју освојених поена ове године мали матуранти остварили знатно већи успех него све претходне генерације ученика које су полагале матуру за завршетак осмолетке.

Убедљиво најбољи резултат забележен је из математике (12,5 бодова) и на комбинованом тесту (14,82 бода), а скор од 13,37 бодова, колико су од могућих 20 поена осмаци у просеку освојили из српског језика у јуну ове године, само је за десети део бода лошији од најбољег резултата на овом тесту откако је завршни испит обавезан за крај основног образовања. Тај се закључак не наводи у званичном извештају, али га намеће упоредна анализа свих официјелних резултата завршног испита које је до сада објавио ЗВКОВ.

Кључ успеха по бодовима најуспешније генерације матураната осмолетки, која је због епидемијских неприлика у завршном разреду више учила на даљину него у школској учионици, сва је прилика, крије се у доминацији задатака затвореног типа у тестовима. Не тврди се то тим речима у новом извештају, већ се као и ранијих година помиње да овакви задаци с вишеструким избором „пружају ученицима већу могућност погађања (независно од исхода)”. Констатује се да је „у тесту из математике било више задатака отвореног типа него у друга два теста, што је могло утицати на ученичка постигнућа”. Творци новог извештаја указују да је видљиво просечно повећање успешности ученика на завршном испиту у јуну ове у поређењу с претходном годином. Напомињу да треба имати у виду да се школска 2020/2021. година одвијала у посебним условима пандемије ковида 19, који су диктирали промену организације наставе и учења и увођење наставе на даљину.

– Такви услови су довели до редукције одређених делова градива. Сходно томе, испитни задаци су прилагођени како по садржају тако и по форми, на начин да су тестовна питања „отвореног” типа била преведена у задатке с понуђеним одговорима, где год је то било могуће. У том смислу могуће је да је повећана просечна успешност ученика у овој години могла бити последица других фактора, а не нужно повећања квалитета наставе – оцењују надлежни.

Од ове генерације осмака, десете заредом која је полагала малу матуру, захтевало се да на тесту из српског допишу свега три краћа одговора и да рукописом предоче како су дошли до тачних решења у само шест математичких задатака. Сви остали задаци на ова два теста и комплетан комбиновани по структури били су затвореног типа. У којој мери је то допринело упадљиво бољим резултатима малих матураната, не процењује се у најновијем званичном извештају. Међутим, да несумњиво доприноси, може да се наслути и на примеру из јуна 2016. године, када су осмаци показали најоскудније знање математике, с просечно остварених 8,6 од могућих 20 бодова. То је, узгред, најлошији резултат од свих до сада остварених на било ком тесту са завршног испита откако је ова провера знања обавезна. На том дебаклу из математике била су само два задатка „на заокруживање” док је у 18 требало написати исправан поступак и решење. Исте 2016. године осмаци су најбоље урадили тест из српског – сачињен искључиво од задатака затвореног типа, освојивши 12,88 поена у просеку.

Да број затворених питања благотворно утиче на постигнућа ученика, може се закључити и основу просечног броја поена које су осмаци завредели на првом комбинованом тесту 2014. године, када је он постао трећи обавезан део мале матуре. Тадашњи мали матуранти најбоље су урадили управо комбиновани тест, сачињен искључиво од задатака затвореног типа. То се на националном нивоу поновило ове године. Опет су осмаци најуспешнији били на тесту без задатака у којима треба смислити и дописати тачан одговор, то јест комбинованом. Тезу да се ђаци најслабије сналазе на тестовима с највећим бројем задатака отвореног типа потврђују и константно најлошија постигнућа осмака из математике. Ето, ове године ђаци су из математике освојили више бодова него иједна генерација раније, а на том тесту су имали чак 14 задатака затвореног типа, што је више него икада пре.

Тестови по стандардима упркос епидемијским околностима

Пред полагање мале матуре минулог јуна, трагом вести из просветног врха да ће задаци на завршном испиту бити лакши, „комплементарни ономе што су деца у процесу стицања знања имала као образовни садржај и у периоду од једне и по школске године у ванредним околностима” једино је „Политика” прецизирала да ће решавање тестова ученицима олакшати већи број питања с понуђеним одговорима. Подсетили смо тада да се испитна питања, по правилу, увек кроје према прописаним стандардима за крај основног образовања, тако да проверавају кључна знања која ученици треба да понесу из осмолетки у даље школовање и живот.

Сада и званични извештај о резултатима завршног испита одржаног у јуну ове године потврђује да су овогодишњи матурски тестови готово идентични онима из ранијих година када је реч о заступљености задатака по областима из српског језика и математике, односно по предметима на комбинованом тесту. Такође, према извештају, структура овогодишњих испитних комбинација скоро је потпуно иста онима одраније и у погледу задатака којима се процењује да ли су и у којој мери ђаци досегли основни, средњи или напредни ниво знања.