Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта грађанин може да уради уколико је незадовољан судијом

У току 2020. поднето је 1.039 притужби на рад судија. С обзиром на то да је у тој години широм Србије решено више од два милиона предмета, према оцени судија, број притужби је незнатан
С. Печеничић

Ма којим се послом бавили, ма у којем друштву се кретали, мало је оних који бар једном у животу од пријатеља, родбине или познаника нису чули притужбе на рад неког судије. Замерке су многобројне: да су пристрасни приликом доношења појединих, па чак и крајњих одлука, да својим поступањем одуговлаче поступак, па чак и да нарушавају поверење јавности у судство. Према подацима Врховног касационог суда, грађани су у току прошле године поднели 1.039 притужби на рад судија. С обзиром на то да је у тој години широм Србије решено више од два милиона предмета, према оцени судија, број притужби је незнатан.

Шта грађанин може да уради уколико није задовољан судијом? Које су му могућности, колико се користе и помажу ли оне грађанима? Саговорници „Политике” сагласни су у једном – грађани имају право притужби и приговора по различитим основaма. Питање је, међутим, колико су оне делотворне и колико заиста пружају заштиту грађанима у судском поступку.

Рената Павешковић, председница Основног суда у Великој Плани и заменик председника Друштва судија Србије, наглашава да је неопходно да грађанин има поверење у суд и судије, као у некога ко своју функцију обавља независно и непристрасно.

– Према Европској конвенцији о људским правима једно од основних права које се гарантује јесте право на правично суђење. Оно подразумева да сваки грађанин има право да му се суди јавно, у разумном року, од стране независног и непристрасног суда који је установљен законом – наводи Павешковићева.

Као један од инструмената за остваривање ових права јесте и оно на природног или случајног судију. У већини судова у Србији, објашњава председница суда у Великој Плани, примењује се аутоматско вођење предмета. Ради се о математичком алгоритму, на основу којег се сваки иницијални акт који стигне у суд заводи према астрономском рачунању времена, а важно је, наглашава наша саговорница, да се предмети додељују у рад судији по унапред утврђеној процедури, односно распореду, који се утврђују према годишњем распореду рада у суду.

Постоји могућност подношења притужби и приговора по различитим основaма, али је питање колико су оне делотворне и пружају ли заиста заштиту странкама у поступку

– Само у законом прописаним случајевима може да се одступи од оваквог распореда. На пример, у случајевима када судија одуговлачи с радом на предмету, када је угрожена ефикасност суда, уколико је судија дуго болестан или је одсутан из неког другог разлога, уколико му је изречена дисциплинска мера због неоправданог одуговлачења поступка, председник суда може да одузме предмет судији уз образложено решење. У том решењу мора да се наведе и разлог одступања од уобичајене расподеле предмета. На то решење и судија и странке у поступку имају право жалбе председнику непосредно вишег суда, а уколико се судији одузме предмет на овај начин, поново се расподељује у складу са судским пословником – објашњава председница Основног суда у Великој Плани.

Јако је важно, наглашава наша саговорница, да грађанин, односно странка у поступку, када подноси притужбу или приговор по било ком основу детаљно образложи своје наводе, како би могло да се одреди које правно средство може да се користи за заштиту права које је, према оцени странке, повређено.

Дејан Петковић, судија Основног суда у Сомбору и члан Форума судија Србије, објашњава да странка може да интервенише било кад у току поступка до закључења расправе, да захтева искључење или изузеће судије уколико сматра да постоји неки од законом прописаних разлога за то.

– Оба ова института, и искључење и изузеће судије, штите начело непристрасности. Код случајева изузећа странка подноси захтев за изузеће увек када сматра да постоје околности које могу да утичу на то да судија неће да поступа непристрасно. Може се рећи да код искључења законодавац необориво претпоставља да ће судија бити пристрасан уколико постоји неки од законом наведених разлога. Одлука председника суда којом се судија искључује из конкретног предмета има декларативно дејство: само се констатује да су услови испуњени и судија се искључује. Судија може да буде искључен уколико је он странка у поступку, ако заједно са странком дугује или потражује новац од некога, ако му је странка поверилац или дужник или ако између судије и странке већ тече парница. Друга група разлога за искључење, ако тако могу да кажем, јесте уколико је судија у сродству са странком у правој линији неограничено (предак или потомак), до четвртог степена (брат и сестра од стрица или тетке), њеним заступником или пуномоћником или уколико је странка његов брачни или ванбрачни партнер. Такође, ако је странком или њиховим заступником, пуномоћником у тазбинском сродству до другог степена – објашњава судија Петковић.

У трећу групу разлога за искључење спадају они који се односе на неспојивост обављања функције. На пример, судија који је одлучивао у првом степену, не може да учествује у одлучивању у другостепеном поступку. Такође, не може да води поступак уколико је претходно био медијатор у поступку који није окончан медијацијом.

Разлог за изузеће судије, објашњава судија Петковић, странка може да поднесе када његово поступање код ње изазива страх да му суд не пружа довољно гаранције.

Странке на располагању имају и притужбу за остваривање својих права. По правилу се она, објашњава судија Павешковић, подноси председнику суда који на њу треба да одговори у року од 15 дана. Да би донео одлуку о њој, председник суда притужбу доставља судији на изјашњење и врши увид у списе предмета.

– Уколико је притужба основана, председник суда налаже предузимање одређених процесних радњи у предмету, при чему мора да води рачуна да својим налогом не угрози независност и непристрасност судије у поступању и одлучивању – објашњава судија Павешковић.

Упркос многобројним могућностима, грађани с којима смо разговарали признају да за неке нису знали, док неке оцењују само декларативним.

– Можда би проблем могло да представља то што о притужбама и приговорима одлучује председник суда. Он ће, макар ми се тако чини, стати у „одбрану” свог запосленог. Улагање приговора и притужби стварају додатне трошкове јер их пише адвокат, а у већини случајева се одбацују. На папиру грађани имају многа права, али је у пракси то сасвим другачије – сматра Младен Томашевић из Београда.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavica
Bilo je uvek pa i danas KORUMPIRANIH PRESUDA, pa ih treba uvrstiti u PRAVNU NAUKU pored kondemnatornih, preobražajnih utvrđujućih osudjujui oslobađajućih i onoh kojima se optužba odbija.
Aleksandra
Moze samo da se slika
Mrko Mrkac
Da se slika u bojama duge....
Борис М. Бања Лука
Ако је обични сиромах, мож да се слика.
Боро
А шта кад судија није задовољан грађанином? Шта он да ради? Шта грађанин може да уради, да судиј буде задовољан њиме? не питајте се да ли сте ви задовољни већ да ли су вама задовољни! тако треба поставити ствари, на право место!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.