Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ученичко насиље је превише често вест дана

Стиче се утисак да је вршњачка агресија све бруталнија, а да је међу тинејџерима постао императив да се свака туча сними и подели преко „Фејсбука”, „Инстаграма” или „Тиктока”
Жртве насиља најчешће малишани која су по било ком основу „различити” од остале деце у разреду (Фото А. Васиљевић)

Вест да је група тинејџера из Пољопривредне школе у Краљеву претукла свог вршњака у центру града не представља први, а судећи по претходним случајевима ни последњи инцидент у непрекинутом низу вршњачког насиља, чији су виновници голобради дечаци који нису стигли до законске границе кривичне одговорности за почињено недело. Видео-снимак бруталног пребијања тинејџера по правилу прво се шири преко друштвених мрежа, да би потом у првим минутима националних дневника потиснуо све вести, па и оне о ученицима који доносе медаље са спортских или међународних олимпијада знања.

Подсећања ради, почетком школске 2018/2019. године догодила се побуна родитеља ученика Основне школе „Светозар Марковић” у Краљеву, који су својој деци забранили одлазак на наставу због агресивног понашања ученика седмог разреда, а готово сваког полугођа деси се барем једна „буна” родитеља испровоцирана ђачким насиљем унутар школских зидина. У претходних шест година троје тинејџера одузело је себи живот због суровог вређања, понижавања и малтретирања својих вршњака. Од насиља школских другара школа није успела да заштити четрнаестогодишњег Алексу из Ниша, четрнаестогодишњу Анђелу из Краљева и четрнаестогодишњег Александра из Новог Сада.

Иако је вршњачка агресија честа на школском узрасту, стиче се утисак да је насиље све бруталније, а да је у свету тинејџера постао императив да се свака туча сними и подели преко „Фејсбука”, „Инстаграма” или „Тиктока”. Професорка Правног факултета у Новом Саду и председница новосадског удружења „Родитељ” Драгана Ћорић подсећа да деца не постају проблематична преко ноћи – у питању је процес идентификације с неким из њихове породичне или социјалне средине. А на питање које су одговарајуће санкције за малолетне починиоце насиља и како да децу заштитимо од насиља својих вршњака, она каже: „Ми не можемо децу да држимо под стакленим звоном – и ружа у ’Малом принцу’ је држана под звоном, па је увела. Деца ће једноставно морати да прођу кроз одређена искуства с вршњацима, која представљају саставни део одрастања, али је важно да знају коме могу да се обрате за помоћ ако постану жртве насиља.”

„Према нашем праву, сва деца старија од 14 година кривично су одговорна, али је та одговорност делимично умањена – због тога за малолетнике постоји посебно тужилаштво и суд. По новом Закону о основама образовања и васпитања, школа има право да као резултат дисциплинског поступка, испише насилног ученика, а од саме образовне установе зависи како ће да поступи у конкретном случају јер се жртва и виновници насиља које се десило у центру Краљева познају преко школе и насиље се десило на путу од куће до школе”, објашњава наша саговорница.

Она подсећа да деца не постају насилна преко ноћи – капацитет за вршење насиља ствара се годинама и најчешће се учи по моделу. Још седамдесетих година прошлог века дефинисан је концепт „значајних других”, односно особа из нашег окружења чији су ставови и понашање инспирација за другу особу и модел понашања, било да су позитивни или негативни модели у питању.

„Чини ми се да ми родитељи олако схватамо да смо баш ми ти значајни други нашој деци. Нажалост, нисмо увек ми сами узори. Понекад уопште нисмо модели за идентификацију. Миленијалци имају другачије узоре и другачије граде своје вредности него што их ми учимо и зато смо у већем и јачем генерацијском сукобу него икада до сада. Данас су јачи узори вршњачка група и звезде ријалитија, црних хроника и ’Јутјуба’ него стварне особе из блиског окружења – зато родитељи морају да прате кога деца ’прате’ преко социјалних мрежа”, истиче Драгана Ћорић.

Вршњачка агресија је, подсећају психолози, честа на школском узрасту, а искуство говори да су жртве насиља најчешће малишани која су по било ком основу „различити” од остале деце у разреду, а критеријум различитости може бити све што „боде очи” – од пегица до наочара. Пажњу школских „терминатора” скрећу и мирна деца, тиха, пасивна и плашљива деца, као и ђаци који имају добар однос с учитељем.

Иако резултати једног од најобимнијих Уницефовог истраживања о насиљу у школи које је спроведено у оквиру пројекта „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу” сведоче да је чак 44 одсто ученика било изложено вршњачком насиљу, пракса говори да сами ђаци често не препознају насилно понашање или сматрају да је оно нормални део школске свакодневице. Међу онима који су били изложени насиљу, 46 одсто доживело је вербално насиље, трећина физичко насиље, док је петина деце признала да је починила неки облик насиља. Дечаци се нешто чешће јављају као починиоци вређања него девојчице, а истовремено су и чешће изложени насиљу вршњака и одраслих.

 

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pa prestanite
Pa prestanite da svaku djačku tuču trpate u naslove medija. Tukli smo se i mi pre pola veka, pa nismo završavali u novinama. Deca se tuku oduvek.
lep jak i dobar djak
Pustite decu da odrastaju. Tuce su sastavni deo toga. Ja sam se lemao od prvog razreda do odlaska na PMF. Do cetvrtog razreda se desavalo i da imam po nekoliko tuca na dan. Kasnije je to bivalo sve redje i redje. I evo, nisam se potukao ima vec vise od 10 godina. Nisam nasilna licnost. Nijedno od svojih troje dece nisam nikad udario. Jednostavno, to je bilo odrastanje. To je bilo muski i ja zelim i da moji sinovi tako odrastaju a ne da budu seke perse. Sve je uredu dok su tuce 1 na 1
Da, kako da ne
Ok. Kako bi ste vi reagovali da vam sina ili cerku svakodnevno kinje, vredjaju, udaraju, da im se smuci zivot u njihovim decijim godinama? Imali bi ste isto tako siroko razumevanje?
Драган
Наше друштво је у тешком стању. Системски је распад вредности у питању. Све мере су само формалне. Постоји правилник који не пружа ништа. Школе су незаинтересоване. Родитељи насилника исто. Неопходно је системски решити овај проблем. Увести оштре мере против насилника - специјалне школе, удаљавање из средине у којој је учињено насиље, озбиљније дисциплинске и казнене мере. Школа је већ одговорна, али оштрије реаговати на случајеве насиља. Одговоран у школи МОРА да одговара за нечињење.
Лука С. Илић
Српско друштво је темељно подељено још од 1945. када је требало забашурити да су Хрвати и муслимани, доминантно, све време рата били на страни Хитлера. Тада се наглашено стигматизовао "српски хегемонизам" као разлог пропасти "Старе Југославије"и као оправдање за Хрвате и муслимане. Нико никада није објаснио шта је хегемонизама - од кога никоме није фалила ни длака са главе. Због Тита Хрвата то је узето "здраво за готово" и тај комплекс се вуче до данас, јер нам деца уче из туђих уџбеника !
Земунац
Какве то везе има са темом? Вршњачко насиље није карактеристично само код нас, већ је проблем и у другим земљама. Они нису имали Тита и то све што ви причате, па опет имају проблеме са децом и насиљем.
Zoran
Imate kamere, sbi pricali da ce to da resi problem. Anekad nistste imali ni poolicajce, ni kamere u skolama.
dusan1
Ali su nekad učitelji i učiteljice imali prut ili šamarčinu i autoritet i prema roditeljima .Naravno i deca su imala braću i sestre prijatelje i komšije koji su činili živo a ne virtualno 'stado' oko mališana a kasnije kako deca odrastaju i oni sami su bili zaštita manjoj i slabijoj deci. I ja sam bio ponekad žrtva dečijeg nasilja ali sam brzo naučio da oko sebe imam pouzdane prijatelje . Individualizam ima nekih prednosti u odnosu na prosečnost ali i nedostatke poput otuđenosti i slično.
Земунац
Некад су родитељи говорили деци ''немој да нас брукаш'', а сада за исте испаде родитељи се ''поносе'' својом децом како су ''сналажљиви''. На родитељском састанку отац од једног ''несташка'', који су упадали у свлачионицу код девојчица оправдање је нашао са ''па и ми смо радили то у њиховим годинама''. На то сам му рекао да јесмо радили, али знали смо и да ће нас казнити ако нас ухвате, а ви сада хоћете да их јавно похвалите. Тако то почиње од ''малих'' ствари.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.