Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Крсна слава: Ђурђевдан

Табак садржи десет марака, издање је штампано у тиражу од 25.000 примерака, а пуштено је у оптицај 2. новембра
(Фотографије Пошта Србије)

Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен неком хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета.

Уобичајено је да породица на дан славе одлази у цркву, где носилац славе – свечар, обично глава куће или наследник, пали славску свећу у присуству свештеника, који произноси молитве за здравље и благослов дома. Чита се молитва Оче наш, пева тропар светитељу и обавља сечење славског колача који обавезно има утиснут симбол ИС ХС НИ КА („Исус Христос побеђује“). Свештеник подиже колач изговарајући речи: „У славу и част Светог ...”, крстообразно засеца колач и на месту сечења прелива вином. Затим се колач окреће и ломи на четири дела док свештеник честита свечару речима: „Христос посреди нас”, а свечар одговара: „Јест и биће!” Сечење колача се може обавити и у породичном дому, када постоји могућност да свештеник дође у кућу да пресече славски колач. Важан део прослављања светог заштитника је славска трпеза – свечани ручак на коме се окупља читава породица, њени духовни и крвни сродници и пријатељи.

Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Ђурђевдан тј. Свети великомученик Георгије, празнује се 6. маја. Георгије је рођен у Малој Азији, у Кападокији. Живео је у 3. веку и био је војник римске војске у гарди цара Диоклецијана. У доба прогона хришћана изјавио је пред царем да је и сам хришћанин, због чега је осуђен на тешко мучење и смрт усековањем главе. До 7. века приказиван је искључиво као војник, у стојећем ставу или како седи, док се касније Свети Георгије слика на коњу, како копљем убија аждају, која симболизује зло. Прослављају га хришћани (православни и католици), али и муслимани, на територији целе Србије, због чега је 2015. године увршћен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Мотив на марки: – Свети Ђорђе убија аждају; на коверту – Свети Ђорђе.

Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве, Етнографски музеј у Београду.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Zoran Markovic
A zasto se marka posvecena Svetom Djordju izdaje krajem novembra, pred Svetog Nikolu? Zasto se nije sacekalo jos koji dan i izdala marka posvecena Svetom Nikoli, a ova da je izdana maja iduce godine? Time bi se ne samo pokrile dve nase najcesce slave, vec bi se i uspostavila tradicija izdavanja "slavskih" maraka, po jedna godisnje?
др Слободан Девић
Можда због тога што је 16-ог новембра још једна слава везана за светог Ђорђа - обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.