Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ (1938–2021)

Космополитски дух српске културе

Био је тумач савремене српске књижевности (посебно поезије) у дугом временском распону, писац покретачке књиге о Црњанском и српском песништву, аутор првог зборника у нас о руском формализму, антологичар српске и руске поезије...
Александар Петров (Фото: породична архива)

Полако одлазе велике личности српске културе које су својим делом и деловањем стварале и усмеравале и нашу књижевност и наш књижевни живот. Александар Петров (1938‒2021) био је последњи велики критичар друге половине прошлога века који је око себе (дословно до последњег дана) окупљао и сабирао неколико генерација књижевних тумача, сведочећи им личним примером нужну прожетост писања, етичности и добронамерности. Ретко да је у нас било књижевног ствараоца с којим су се његове млађе и најмлађе колеге дружиле и сарађивале с више привржености и радости.

Петров је син руских емиграната, мајке Ирине из племићке породице Каратејев, полазнице чувеног петербуршког института „Смољни” (високе образовне установе за девојке племићког порекла), и оца Николаја Петрова, младог белогардејског официра и будућег правника, који су се упознали тек у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Александар је у Београду одрастао у окружењу које је снажило и потврђивало његову двоструку националну и културну припадност, како због блискости двеју култура тако и због срдачног пријема руских емиграната у новој отаџбини. Ретко је ко био тако дубоко националан, а тако отвореног космополитског духа као он. Његови сусрети и дружења с Виктором Шкловским, Кирилом Тарановским, Романом Јакобсоном, Никитом Толстојем, Јосифом Бродским, Албертом Лордом, Артуром Милером довољно сведоче о томе. У себи је оличавао читав модерни свет културе, од Русије до Америке, у чијем су средишту, на нашу срећу, били Београд и српска култура.

Петровљева књижевнокритичка тумачења и књижевноисторијске студије су, шездесетих година прошлога века, у извесном смислу били превратнички. Био је тумач савремене српске књижевности (посебно поезије) у дугом временском распону, писац покретачке књиге о Црњанском и српском песништву, аутор првог зборника у нас о руском формализму, антологичар српске и руске поезије, покретач научних пројеката у Институту за књижевност и уметност, оснивач и уредник изузетног часописа „Књижевна историја” и познатих издавачких едиција, али то никако није све. Његове студије постале су незаобилазне у сваком озбиљнијем тумачењу и промишљању српске књижевности друге половине 20. и почетка 21. века, а њега потврђују као изврсног зналца књижевних теорија, поузданог тумача развоја српске књижевности и суптилног читаоца књижевноуметничких текстова.

С друге стране, као песник и романописац (аутор је једанаест збирки песама, три романа, књиге приповедака и књига сећања), он је полако и упорно заузимао своје место (уз почетну драгоцену подршку Васка Попе и Зорана Мишића), настављајући традицију која у српској књижевности, у новије време, иде од Милорада Павића до Николе Милошевића, Драгана Стојановића, Ивана Негришорца. Петровљеву поезију и прозу данас сагледавамо у ширим тематско-мотивским, интертекстуалним и интеркултурним контекстима, који га показују као писца код ког изузетна ерудиција није потиснула осећајност. Три научна зборника и једна монографија његовом делу уверљиво сведоче о томе.

Као учесник и сведок нашег књижевног живота у последњих неколико деценија, он је данас, чини се, још драгоценији. Дружећи се и сарађујући још од студентских дана са ствараоцима који су потом постали књижевни класици, пратећи књижевне спорове и учествујући у њима, гостујући као професор на више страних (превасходно америчких) универзитета, учесник међународних ПЕН конференција, председник Удружења писаца Србије, вршилац дужности председника Савеза књижевника Југославије (а све је ове функције обављао у бурним осамдесетим годинама прошлога века), Александар Петров био је изузетно погодан да се у њему укрсте драматична и сложена лична судбина са динамичним и богатим српским књижевним и културним развојем.

Због тога његов „Мемороман” (дословно: „сећањероман”, термин је Петровљев) јесте изузетно сведочанство о свом животу и нашем културном животу друге половине 20. века и почетка овога века. У њему су дати и промишљени многи догађаји који су битно утицали не само на наш књижевни живот него, слободно се може рећи, и на унутарњи развој наше књижевности. Посебно су драгоцени разговори са значајним писцима и уметницима (Васком Попом, Миодрагом Павловићем, Леонидом Шејком, Милошем Црњанским, Милићем од Мачве, Новицом Петковићем), који откривају и битне моменте њиховог стваралачког процеса. Такве књиге су ретке у нашој култури, а Петров ју је написао вођен не само личном потребом него и налогом културног патриотизма.

За таквим Александром Петровим остаје дубока празнина. Али не само као утеха, остаје нам његово дело и остају млади људи које je он окупљао, бодрио и помагао им, и који знају за шта се вреди борити у српској књижевности и култури.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.