Седам корака до остављања цигарета

Пушење изазива хронична инфламаторна обољења дисајних путева, кардиоваскуларног система, рано започињање атеросклеротичних обољења и низ малигнитета. Пушачи и непушачи изложени дуванском диму удишу канцерогене материје које се ослобађају сагоревањем. Оне се у организму метаболишу и у ћелијама доводе до промена на ДНК. Мутације у ћелијама могу довести до развоја рака тако што ремете нормалне сигнале за контролу раста

Годишње око четири милиона људи на планети изгуби живот због пушења цигарета, односно сваких осам секунди по једна особа умре од неке болести изазване дуванским димом. Једна цигарета садржи доста штетних материја, од којих је најмање 60 потенцијални изазивач карцинома.

Др Александра Јешић (Фото: лична архива)

Штетност пушења цигарета по организам пушача огледа се у постојању више од 6.000 иритативних и токсичних материја које се налазе у дуванском диму. Управо је он главни кривац за болести изазване пушењем, каже др Александра Јешић, специјалиста опште медицине.

Она објашњава да се веома често штетности настале пушењем доводе у везу са ефектима никотина.

– Никотин генерише зависност и јесте разлог због ког се пушачи враћају цигаретама. Међутим, он није примарни узрочник болести повезаних с пушењем. Сагоревањем дувана ослобађају се многе штетне и потенцијално штетне материје које су, осим пушачу, једнака претња и пасивном пушачу.

Пушење изазива хронична инфламаторна обољења дисајних путева, кардиоваскуларног система, рано започињање атеросклеротичних обољења и низ малигнитета. Пушачи и непушачи изложени дуванском диму удишу канцерогене материје које се ослобађају сагоревањем. Оне се у организму метаболишу и у ћелијама доводе до промена на ДНК. Мутације у ћелијама могу довести до развоја рака тако што ремете нормалне сигнале за контролу раста – истиче др Јешић.

Пушачи који желе да престану с пушењем могу да потраже помоћ у саветовалиштима за одвикавање од пушења која се налазе у установама примарне здравствене заштите. Програм „Прекини сада – седам корака до слободе” користи се више од 30 година и помогао је милионима људи да престану да пуше. Акценат је на изградњи мотивације, јачању социјалне подршке и разумном решавању проблема. Програм садржи седам неопходних корака и сваки корак је подједнако важан да би постигли главни циљ, а то је да од пушача настане непушач.

Наша саговорница каже да одвикавање од пушења није догађај, већ процес који зна дуго да траје. Изменити животни стил пушача није лако, па је потребна чврста воља и истрајност.

– Пушачи који желе да оставе пушење морају бити стрпљиви, довољно мотивисани и истрајни у жељи да се реше ове ружне и пре свега штетне навике. Колико ће особа бити успешна у престанку пушења, зависи и од њене мотивације за престанак, од степена зависности као и од подршке коју добија док пролази кроз рад саветовалишта. Овај процес зависи од многих фактора и временски је прилагођен свакој особи. Најбоља опција је свакако да се никада не почне с пушењем. Уколико је особа већ постала пушач, најбоље је да што пре прекине ову навику. Оне људе који се и поред бројних покушаја неће лако одрећи пушења треба информисати да на тржишту постоје мање штетне замене, које садрже никотин и свакако нису без ризика, али су ослобођене великог броја других токсичних материја које настају сагоревањем цигарета – каже др Јешић.

Када човек престане с пушењем, процес чишћења организма је дуготрајан и траје дуго година, што зависи од дужине пушачког стажа, броја попушених цигарета, старости, степена отпорности организма, као и када је особа почела с овом лошом навиком.

Чим особа престане да пуши, капацитет плућа јој се повећава и кожа добија потпуно нову боју. После 12 сати од попушене последње цигарете, тело почиње да се чисти од угљен-моноксида и повећава јој се ниво кисеоника у крви. Након једног дана ризик од инфаркта срца се умањује, као и крвни притисак. Када прођу два дана, бивши пушачи почињу да осећају нове мирисе и укусе, а након месец дана побољшавају им се функција и капацитет плућа. Током наредних девет месеци код особе се општа енергија мења набоље, а кашаљ, умор и остајање без даха нестају. У четвртој години од престанка пушења опада ризик за добијање рака уста, језика, грла, а када прође 15 година без пушења цигарета, тада је ризик од коронарне болести исти као и код оних који нису никада конзумирали дуван. Деценију након престанка пушења цигарета упола се смањује могућност за добијање рака плућа, а после 20 година ризик од рака плућа је на истом нивоу као код некога ко никада није пушио.