Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када је почео оружани отпор у Србији

Спомен-комплекс у Белој Цркви посвећен 7. јулу (Фото: Википедија/Ванилица)

Већ скоро две деценије дан устанка у Србији 1941. не обележава се као званични државни празник, а последњих година нема ни скромног окупљања недалеко од Беле Цркве где је Жикица Јовановић Шпанац 7. јула 1941. испалио пуцње на два жандарма, што се у послератној социјалистичкој Југославији и касније до 2001. означавало као званичан датум устанака народа Србије. Поставимо с правом питање да ли је поменути догађај, сам по себи, заслуживао да буде означен као почетак оружане побуне у Србији широких размера.

Један од чланова најужег партијског руководства тврдио је много година након Другог светског рата и револуције да је одлука о обележавању 7. јула више била партијско-политичка одлука послератних власти, пре свега благодарећи чињеници да су пуцњи у Белој Цркви дошли од активисте КПЈ, а да са становишта размере догађаја сам датум не заслужује да буде означаван као камен међаш антиокупаторске борбе у Србији 1941.

Након више деценија, кад су се створили политички и други услови за слободнији говор и писање, те са становишта научне савремене историје, стварање без уношења политички подобних тумачења, протумачено је и верификовано да је збивање од 7. јула 1941. било „далеко више чињеницом што је требало обележити седницу Политбироа на којој је 4. јула донета одлука о почетку борби, везати почетак устанка за локацију генералног секретара КПЈ, означити предност комуниста те при том још и комунисте – Шпанца” (Бранко Петрановић „Србија у Другом светском рату 1939–1945”, стр. 182).

Неретко се у нас у дневнополитичке сврхе разметало и питање може ли се догађај од 7. јула 1941. сматрати почетком грађанског рата благодарећи чињеници да су пуцњи у Белој Цркви били усмерени према Србима. На основу анализа историјских извора може се доћи до закључка да почетак српско-српског грађанског рата не треба повезивати с одређеним датумом, а било је незахвално говорити и о томе „ко је први почео”, на чему је инсистирано у време социјалистичке епохе на ваннаучној основи.

Није чест случај, рецимо и то, да се међу учесницима догађаја, било на победничкој, или пораженој страни у грађанском рату, односно припадницима НОП-а и ЈВуО, некадашњим савременицима, могло наћи објективно слово узрока који се претворио у трајни сукоб четника и партизана, али је Звонимир Вучковић у свом мемоарском делу пружио објективан приступ тој теми, чиме је допринео да његово сећање због своје објективности ни данас, након више деценија, није изгубило на значају и употреби међу историчарима. Вучковић („Сећања из рата”, стр. 148) истиче:

„Све у свему, услови за грађански рат нису недостајали, иако су добронамерни с обе стране чинили покушаје да до тога не дође. На питање ко је крив за грађански рат у Југославији не може се одговорити као из пушке. Комунисти и они који себе називају антикомунистима тако обично чине. Не верујем да ће њихово објашњење задовољити оне који се интересују за историју и сматрају је озбиљном науком. Одговор на то питање није једноставан, али ако би човек морао да га у једној реченици срочи, верујем да би најмање грешио ако каже да је за грађански рат крива мањина која се силом натурала и већина која се тој сили одупирала.”

Држава Србија свакако заслужује установљавање новог датума почетка оружаног отпора у Србији 1941. То још изостаје. Разлог можемо потражити и у томе што за такву одлуку ни данас не постоји политичка воља.

Вујадин С. Гудељ

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Синиша Мисита
Барка @ Партизани у јулу и августу 1941, јужно од Ваљева, скоро до Милановца и Ужица имају слободну територију. Љиг и Лајковац средином августа ослобађају. До битке за Лозницу, 31.08-01.09.1941 Немци имају 209 погинулих (без Смедерева) у борбама против комуниста. (Bader fur OKW Q08/41). Сем инсценираног напада на Равну Гору, нема ниједне немачке акције против четника. Има наравно, у машти. Нису Немци довукли 6 дивизија са разних фронтова, на Ужице, против четника, већ против партизана!
Barka
Treci Srpski ustanak su podigli cetnici u jadarskom kraju koji su oslobodili Loznicu (prvi oslobodjeni grad u Evropi), Banju Koviljacu (gde su Nemci koristili avione a napadale su I ustase preko Drine) I u bici kod Gajica stene unistili nemacku kolonu od 120 vojnika I 12ak kamiona koji su poslati iz Valjeva da pomognu Nemcima kod Loznice. Bilo je nekoliko hiljada cetnika u jadarskom kraju, partizana nije bilo. Cak je I raspop Vlada Zecevic, kasniji komunisticki kadar, prvo bio u cetnicima.
Земунац
@Barka Колико ја знам суђено је и стрељан је кафеџија, који је наводно убио Веселина Миситу. Што се тиче самог почетка ратовања против окупатора не може се повући чврста црта између партизана и четника, јер су у почетку били они, који су за борбу и они, који су да се чека шта ће урадити савезници. Ти, који су били за борбу, су одмах и предузимали акције било да су се борили под кокардом, било под звездом. Касније је кренуло све наопако и почео да пуца брат на брата.
Barka
Slava tvom pradedi Veselinu. Znam da je bio jedan od prvih ustanika. Njegova smrt je malo misteriozna. Jedna verzija je da je hrabro poginuo tokom oslobadjanja Loznice. Pa dobro, ko je oslobodio Loznicu i Banju Koviljacu i napravio zasedu Nemcima kod Gajica stene? Partizani su falsifikovali da su oni unistili Nemce kod Gajica stene i stavili to u citanke. Ko je prvi oslobodio veliko podrucje Zapadne Srbije? Organizatore prvog ustanka, igumana manastira Tronose su partizani streljali 1944.
Прикажи још одговора
Борис М. Бања Лука
Шпанац. За неке херој, за неке друге терориста. Различито поимање морала и вриједности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.