Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР КОБЕРИДЗЕ, грузијски сценариста и редитељ

Филм као магија нашег хаотичног времена

Помантични приступ у мојим филмовима јесте оно што ми недостаје у свакодневици
Александар Коберидзе (Фотографије 27. ФАФ)

Грузин Александар Коберидзе (1984, Тбилиси), сценариста и редитељ, после успеха свог дугометражног првенца „Нека лето никад не дође”, упустио се у нову чудесну авантуру створивши филм „Шта видимо када гледамо у небо”, који је на овогодишњем 71. Берлиналу освојио награду међународног жирија критике Фипресци, а за који дан српску премијеру имаће на 27. Фестивалу ауторског филма у Београду.

У трочасовној саги о љубави и о судбинским размимоилажењима, Коберидзе нуди све могуће благодети поетски снажног магичног реализма у филмској уметности. Све оно што тако ретко приметимо у стварности из свакодневног живота, Коберидзе сада ставља у филм. Капљање воде са уличне чесме, конзерве пића које покреће ветар, неправилни низови паркираних аутомобила, звезда која се помаља поред суседне зграде, гледање фудбалске утакмице са Аргентином, мимоилажење пролазника, а можда тако исто и будућих љубавника, унапред проклетих и осуђених да се одмах по првом судбинском сусрету пробуде изгледајући потпуно другачије. Да ли ће се икада поново спојити? То је главна интрига овог визуелно раскошног филма, нежне комедије о љубави и фудбалу, у којој Коберидзе нуди свој неортодоксни, идиосинкратичан ауторски стил по којем већ постаје препознатљив, о чему говори у овом разговору за „Политику” вођеним путем „Зума”...

Подарили сте нам опет магично реалистичку бајку?

Питао сам се дуго какве филмове желим да снимам и једне ноћи сам одлучио да желим да моји наредни филмови буду бајке. Прочитао сам много бајки, а онда почео да пишем сценарио за овај филм. Када читате много бајки, видите да се све може десити и осећате се много слободније него раније. То је леп начин да размишљате о фолклору као нечему што вас ослобађа ограничења да се морате држати правила стварности.

Оба ваша филма су љубавне приче у којима случајност и судбина играју велику улогу, ви сте романтични филмски стваралац?

Мислим да је овај романтични приступ окружењу који видите у мојим филмовима оно што ми недостаје у свакодневном животу, па покушавам да надокнадим кроз филмове. Мислим да је начин на који се људи понашају и комуницирају у овим филмовима управо оно што бих желео да буде у мом животу или у мом окружењу, што искрено није.

У филму стављате своје актере у стварне ситуације и тако повремено све поприма и форму каквог урбаног документарца?

То је зато што највише волим да изађем и снимам својим малим фотоапаратом док ходам около. Тако могу да осетим скривени ритам или логику међу свим стварима које се истовремено дешавају око мене, могу да осетим да смо ми и све око нас део неког великог покрета, онога што ја зовем „главни ритам”. Тренуци када је неко у стању да посматра овај ритам или чак осети да је део њега су веома духовни. Такође мислим да су људска бића осуђена да не буду стално укључена у овај ритам и да је потребан велики напор да се ова сензација доживи макар и на кратко. Када снимам филмове, покушавам да ухватим ове тренутке. Понекад, на пример, док глумац ради нешто у првом плану, нешто непланирано може да се дешава у позадини. Ове две сцене су у интеракцији и постају једна. Волим да пишем, да измишљам, али је слика за мене суштински део стваралаштва. Може бити занимљиво видети како се писане и инсцениране сцене могу мешати са посматрачким, како посматрање може постати фикција и обрнуто. И отуда утисак повремене документаристичности.

Из филма „Шта видимо када гледамо у небо”
​​

У тај „главни ритам” који помињете ви уклапате и специфичну музику?

Мислим да је једна од сврха филма да нам помогне да се приближимо скривеном ритму, протоку времена. Један, али не и једини начин да се то постигне јесте да посматрате своју околину док чујете музику. Ова музика помаже да се открије стварна музика свакодневног живота. Помаже нам да видимо да је хаос који је свуда око нас у ствари добро компонована симфонија. Понекад сам давао неке референце свом брату Ђорђу Коберидзеу, композитору, да објасним правац којим желим да идем, а он би онда стварао комаде који су текли на сличан начин.

Своју необичну љубавну причу поставили сте у позадини светског првенства у фудбалу и ту се негде крије кључ размевања неуобичајених заплета?

Фудбал је моја највећа љубав и страст. Историја фудбала је као митологија, то је прича о боговима, титанима, херојима, победама и трагедијама. Имам своје хероје и волим да могу да пратим њихове судбине, чак и када изгледају тешке или неправедне. Ту лежи велика мудрост — како тежи пут може бити бољи. У мом филму водим догађаје у правцу којим сам желео да иду, а не путем којим су на крају кренули. У спорту можете видети исти ритам који сам раније поменуо. То је још увек ретко, али можемо видети случајеве да се неки спортисти споје са овим „главним ритмом” и постигну магичне ствари.

У „Шта видимо када гледамо у небо” ваш нетрадиционалистички наратив често мења смер?

Мислим да је велико питање шта је наратив за филм и да ли можемо снимити филм без њега? Када сам се ово запитао, наметнуло се веће питање: шта је филм, или шта, на пример, разликује наративни филм од видео-рада? Лично, често волим филмове који немају причу, али желим да је имају филмови које сам снимам. То је једно од правила које сам себи поставио када размишљам о томе шта је филм. Ако желим то што радим да назовем филмом, онда то мора да има неку врсту приче. Углавном се трудим да имам једноставну причу која неће захтевати много времена да се исприча, јер оставља више времена да покажем ствари које су интересантније. Ова моја прича није толико једноставна и због тога сам користио наратора како бих помогао гледаоцу. Имати наратора даје осећај да сте у бајци.

Као и у свакој бајци и ваши јунаци су превазишли на њих бачено проклетство?

Од почетка сам знао да мора да постоји шанса да се проклетсво боравка у другом телу мора превазићи. Безнађе није долазило у обзир. Филм је нека врста магије нашег времена. Заиста је магично шта људи могу да ураде са овим медијем. Зато сам мислио да се у мом филму ова посебна врста модерне магије може спустити на ликове као извор наде, нешто што им помаже.

Зашто сте снимали у Кутаисију, а не у родном Тбилисију?

Кутаиси је срце Грузије, тамо је почело много важних ствари и многи људи који су кључни за грузијску културу, политику, спорт или науку потичу одатле. Тамо се дешава и неколико филмова којима се дивим, па сам знао да ће то бити плодно тле за мој филм. Знао сам много о прошлости града, али мало о његовој садашњости, те сам тамо провео годину дана са својим сниматељем Фаразом Фешаракијем и мојим продуцентом Маријамом Шатберашвилијем, и сваки нови дан проведен тамо давао нам је више разлога да верујемо да је наша одлука да дођемо у Кутаиси била исправна.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.