И мали проблем постаје окидач за суицид тинејџера

Смрт тринаестогодишњег дечака из села поред Лознице који је одлучио да одузме себи живот вешањем у породичној кући дубоко је потресла јавност и отворила бројна питања о мотивима због којих је тако младо биће одлучило да „врати Богу улазницу за живот”. Нажалост, од почетка новембра неколико младих људи одлучило је да оконча свој живот самоубиством јер није видело излаз из лавиринта животних проблема. Другог дана новембра тридесетдвогодишњи младић из Сомбора скочио је са крова тржног центра и преминуо на лицу места. Деветог новембра двадесетосмогодишњи младић пуцао је себи у главу на Сењаку, а дан касније двадесетједногодишњи младић у селу Мала Иванча извршио је самоубиство вешањем. Дванаестог новембра двадесетседмогодишњи младић покушао је да одузме себи живот у насељу Детелинара у Новом Саду, а само четири дана касније двадесетогодишња девојка скочила је са Моста слободе у Новом Саду на плажу Штранд и на месту остала мртва. Истог дана један младић у Београду скочио је са зграде у близини Ју бизнис центра.

И првог дана пролећа Београд је потресла серија трагичних догађаја – чак три младе особе извршиле су самоубиство 21. марта. Нажалост, сурова статистика сведочи да сваке године око 90 адолесцената у Србији дигне руку на себе, а иза сваког тог броја стоји људско биће које је сматрало да за његов проблем нема решења. Искуство стручњака који раде с младима у чијим се главама врте суицидалне мисли сведочи да љубавни, породични и вршњачки проблеми најчешће покрећу дилему „бити или не бити”. Поводом Светског дана превенције суицида, који се обележава 10. септембра, Уницеф је упозорио да сваких једанаест минута у свету једна млада особа почини самоубиство и истакао да сваке године око 46.000 деце и младих, узраста од десет до 19 година, дигне руку на себе. Суицид је, подсећају челници Уницефа, један од најчешћих узрока смрти у адолесценцији – одмах иза саобраћајних несрећа или насиља.

Славица Ранисављев, психолог из Хуманитарног центра за превенцију самоубиства „Срце”, наводи да млади, осим због љубавних проблема, руку на себе дижу и због вршњачког насиља. Она додаје да сваке године око 4.000 особа окрене телефонски број за превенцију суицида 0800-300-303, а петину оних који траже помоћ чине млади.

„Иако је из перспективе одраслих младост најбезбрижније животно доба, млади су често веома импулсивни, фаталистички схватају неуспехе и не разумеју да ће време донети разрешење многих проблема. Школарци нас највише зову због вршњачког насиља, академци су често несрећни због погрешног избора студија, а млади који су запловили у брачне везе или почели да раде понекад не могу да изађу на крај с лошим међуљудским односима на послу или им се непремостивим чине породични проблеми. Они често говоре да немају коме да се обрате за помоћ – не због тога што су сами, већ зато што се осећају усамљено и мисле да немају на кога да се ослоне. Одрасли често умањују чињеницу да и млади имају проблеме или с ниподаштавањем говоре о њима, поредећи их са својим невољама и тврдећи да су они ништавни спрам озбиљних животних тегоба. Нажалост, то код младих не изазива сазнање да су њихови проблеми мали, већ их мотивише да размишљају у правцу: ’Ако не могу да се изборим са проблемом за који моји родитељи тврде да је мали, како ћу изаћи на крај с великим животним проблемима.’ Због тога се велики број младих који размишља о суициду као крају животних мука уопште не обраћа родитељима за помоћ, а неки не схватају да је смрт дефинитивно стање, па зато тако лако дижу руку на себе”, појашњава Славица Ранисављев.

Стручњаци упозоравају да су самоубиства младих најчешће импулсивна, непланирана и непромишљена, због чега их је тешко предвидети и спречити. Психолог Маја Антончић истиче да је веома тешко дати конкретан савет како препознати да се у њиховим главама врзмају суицидалне мисли јер су за адолесценте карактеристичне нагле промене расположења – у току само једног дана њихово расположење може да осцилира од еуфорије до депресије. Она, међутим, упозорава да млади често пате од депресије, али ова бољка се код њих другачије манифестује него код одраслих. Наиме, некада млади користе алкохол и дрогу како би уминуо осећај депресије и трпљења, а некада суицидалне жеље и мисли могу бити маскиране ризичним понашањем које је понекад друштвено прихватљиво, као што су екстремни спортови, али и брза вожња. Опијање и дрогирање је знак да се особа не осећа добро у својој кожи и покушава да утопи бол у алкохолу или наркотицима, упозорава наша саговорница.