Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кула „Генекс” и пропадање „Генералекспорта”

Колико је сама зграда била грандиозна, толико је и „Генералекспорт” био успешан (Фото: Д. Јевремовић)

Влада Србије је 3. новембра ове године, на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, донела одлуку о проглашењу стамбено-пословног центра кула „Генекс” за културно добро.

Стамбено-пословни центар „Генекс” саграђен је у периоду од 1970. до 1980. године, према пројекту нашег врсног архитекте Михајла Митровића, који, нажалост, није доживео да се кула „Генекс” прогласи културним добром, јер је преминуо децембра 2018. године.

„Генекс” центар чине стамбена целина са 30 спратова и пословна целина од 26 спратова, које су повезане ротирајућим прстеном с покретним подом, чији врх је био намењен ресторану-видиковцу, који је тада био други у Европи. Био је атракција, али је, нажалост, врло брзо затворен. То је била највиша зграда на Балкану и прва „паметна” зграда, с компјутерским центром из којег су контролисани грејање, рад лифтова, хлађење...

Био је познат и као „Западна капија Београда” и истовремено представљао најупадљивији део Новог Београда и сигуран знак сваком Београђанину који стиже ауто-путем да је коначно дошао кући.

„Генекс” је био једно од најуспешнијих предузећа у СФРЈ, истовремено и престоница пословног, политичког и културног живота у тадашњој земљи. Радити у „Генералекспорту” било је питање престижа, јер је у највећем делу света био симбол успешности Београда, Србије, Југославије. Колико је сама зграда била грандиозна, толико је и сам „Генералекспорт” био велики, успешан, разгранат и присутан свуда у свету.

Нажалост, двадесет година након изградње куле „Генекс” почиње распадање компаније „Генералекспорт”. Некада импресивна зграда с раскошним прилазом, рецепцијом, пословним простором, уметничким делима, данас изгледа потпуно другачије. Пропадање „Генералекспорта” почиње распарчавањем земље, остављајући значајне последице на сам објекат и његово окружење, а наставља се у време трајања бомбардовања, формирањем новог правног лица „Интернационал ЦГ” д. о. о. Полако, на волшебан начин, компанија „Генералекспорт” нестаје.

Одлука о реструктурирању компаније донета је 2007. године. Нажалост, реструктурирање није успело, а запосленима је била одређена новчана накнада у износу од 200 евра по навршеној години радног стажа, која им припада према социјалном програму и која је требало да буде исплаћена из дела продаје имовине (хотели „Гранд” и „Конаци” на Копаонику и Блок 20). После неуспелог реструктурирања јавни позиви за продају куле „Генекс” објављивани су 2008, 2009. и 2010. године, али без успеха.

Коначно, компанија „Генералекспорт” доспела је 2015. године на списак 188 предузећа обухваћених акционим планом Владе РС за окончање приватизације покретањем стечајног поступка. Запослени и бивши запослени чији спискови су били у року направљени и уредно достављени са свим валидним подацима упорно су тражили исплату новчане накнаде од 200 евра по навршеној години радног стажа, да би 2016. године надлежно министарство саопштило да у тренутним околностима радници „Генералекспорта” и „Интернационала ЦГ” своја потраживања могу да наплате само у оквиру стечајног поступка.

После толико година, поставља се питање шта је остало од имовине ове репрезентативне компаније и једне од највећих увозно-извозних кућа, која је запошљавала више од 6.500 радника и имала око 70 представништва у свету, а у свом власништву некретнине велике вредности, хотеле, авио-компанију, туристичку организацију, изузетно велики број уметничких дела, средства на динарским и девизним рачунима, као и када ће поступак стечаја бити завршен.

Држава проглашава кулу „Генекс” за културно добро, а занемарује запослене и бивше запослене који су велики део радног века радили у „Генералекспорту” и по социјалном програму имају право на новчану накнаду, поготову кад је познато да су објекти на Копаонику и Блок 20 продати и наплаћени.

Лепо је што се држава одлучила да кулу „Генекс” прогласи културним добром, али се питам да ли статус споменика културе представља само формални чин или ће дати конкретне резултате и зауставити пропадање овог импозантног архитектонског здања.

Љубинка Ковачевић,
Београд

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

desa
Tol'ko vreme prodje, da se sve zaboravi, da akteri pomru, pare i bogatstvo 'nestanu'... Do sad uspesno! Jos da se isplati taj 'socijalni program'. E to ce da popriceka...
Киза
Компанија која се бави продајом наоружања и војне опреме нигде у свету не може да припадне осим у Србији. Само кажем...
Lidija Ćirić
Mislim da je kula Geneks jedna od najružnijih zdanja u svetu. Tako nešto ružno, nehumano visoko, neshvatljivo da je nekome palo na pamet da tako nešto sagradi, ma, samo mi smo mogli tako nešto da dopustimo?! Kulturno dobro? Zapanjena sam tolikim neukusom i veličanju jednog rugla!
Киза
Да, вероватно су и савременици фараона тако причали за пирамиде! Само кажем....
Земунац
Ствар укуса. Кула је дело архитекте Михаила Митровића и када је изграђена било је доста таквих, који су пљували његово дело. Иначе она је огледало једног времена и једне епохе и због тога је проглашена за културно добро. Вама може да се не свиђа то време, али не можете да промените историју архитектуре на овом простору.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.