Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ВИРЖИНИ ЕФИРА, белгијско-француска глумица

Под руку са Полом Верховеном

Он и у овом филму руши патријархат. Била сам срећна јер је „Бенедета” примљена с хумором
(Фото: Д. Лакић)

Белигијско-француска глумица, телевизијска водитељка и писац Виржини Ефира (1977, Брисел), постала је популарна захваљујући романтичној телевизијској серији и филму „У кревету са Викторијом”, појавила се и у филму „Она” Пола Верховена да би сада заблистала и у његовој „Бенедети”. После светске премијере на 74. Канском фестивалу овај филм ће се сада наћи и пред гледаоцима 27. Фестивала ауторског филма у Београду.

На 78. Венецијанском фестивалу Ефира је била и чланица жирија, а у независном програму „Дани аутора” приказан је и филм „Меделен Колинс” Антоана Бароа у којем игра лик Жудит Фове, младе жене и мајке која у две државе води двоструки живот. У оба ова филма Виржини Ефира је у сложеним драмским улогама, с тим што је улога Бенедете – часне сестре посвећена Исусу живела у тосканском манастиру у време куге, била близу проглашења за светицу, али и у љубавној вези са сестром Бартоломеом, завршила на ломачи – далеко изазовнија.

Пол Верховен је инспирисан књигом и историјским написима из 17. века, снимио визуелно прелеп класични, оно што многи радо зову: „прави филм”, у којем му је Виржини пружила све оно што је замислио у овој својој провокативној филмској причи која изазива полемике...

Јесте ли на било који начин стрепели пре него што је филм премијерно приказан у Кану?

Мислите на то да сам помислила шта ће људи помислити и рећи? У једном тренутку ми се чак допала идеја да филм никада не изађе пред публику и да тако то постане ремек-дело које нико неће видети (смех). Наравно да сам видела филм пре него што је званично изашао, али је сасвим другачије искуство гледања са публиком. И када сам га гледала сама и са публиком у канској дворани знала сам да то није филм за који би сви могли да кажу:„Вау, умирем за тим.” Тако је са сваким Верховеновим филмом. Волим „Бенедету” јер је он режирао. Он је једини редитељ који ствара примарни и секундарни слој филма. Играм на том почетном нивоу, али постоји и ниво испод. Можда је зато тешко разумети Верховенов филм само после првог гледања и то се са њим стално дешава. После петнаест година рећи ће да је овај филм одличан, а сада има и оних који се жале.

Шта је вама посебно привлачно било док сте читали сценарио?

Читаво то питање религије које Верховен покреће у мојим очима је ремек-дело. За мене је то дубоко, иако се у почетку све представља као шала. Управо је то оно што ми се допало. Већину времена све је супротно од онога што помислите и буквално видите. Поносна сам што сам радила у овом пројекту. Када сам имала 16 година нисам читала Симон де Бовоар, али се причало о „мушком погледу”. Пол Верховен и у овом свом филму руши патријархат. С њим жене не препуштају сексуалност мушкарцима.

У „Бенедети” има и тешких интимних сцена, а ви сте их одиграли са пуно самопоуздања, постоје ли тренуци којих сте се плашили?

Не. Оно што је тешко јесте када имате стварно графичку сцену секса. Кад имате редитеља којег сцена не занима, а Верховен није такав. Он ће вас прво замолити да учините нешто смешно, нешто метафорично. Можда ћете се затећи како радите нешто веома преувеличано, али он тачно зна шта и како жели да постигне у одређеним сценама сексуалности и еротике и све то снима са одређене удаљености.

Из филма „Бенедета” (Фото: 27.ФАФ)

У француској јавности већ вас сматрају једном од омиљених глумица?

Да, али нисам баш Марион Котијар или Леа Сејду (смех). Играм у озбиљним филмовима намењеним Кану, али сам пре 15 година учествовала у популарној и комичној телевизијској серији. Не знам колико ће овај ефекат трајати, али сама чињеница да сам дошла са телевизије и комедија и из мале земље попут Белгије, некако ме издваја. Али веома сам срећна што могу да снимам филмове у Француској у којој постоји буџетски систем који дозвољава много независних филмова. Нисам тако млада, али у последњих шест година имам овакве улоге – нешто помало лудо, али комплексно.

На основу ваших одиграних филмских и телевизијских улога већ вас стављају у шаблон „лудача”?

Смешне луде жене! Наравно, да је то сложеније, нико нема само једну страну, па једног дана ликови које играм могу бити овакви, другог дана онакви. Оно што волим код свих мојих ликова јесте то што су у конформистичком свету успели да пронађу начин да ископају своју слободу, што су сви пуни маште и што су добре животне глумице. Бенедета је заиста и добра глумица.

Неки „Бенедету” називају бласфемичним филмом?

У Француској нисам чула такве изјаве. Прилично је тешко схватити и заиста разумети свет у којем данас живимо. Живимо у компликованом друштву, па нисам знала шта могу да очекујем, јер ако се сетите двадесет година уназад филм „Последње Христово искушење” је изазвао нереде у биоскопима. Била сам срећна што је „Бенедета” примљена с хумором. Можда су католици нешто научили из прошлог искуства.

Када сте играли у француским комедијама да ли сте били фрустрирани што вас не позивају и за драмске улоге?

Не. Морате живети у тренутку. Непотребно је да покушавате да се одупрете и захтевате од свемира нешто чега нема. Радила сам увек оно што ми дају и претварала то у нешто велико. Сада када ме све чешће зову за дубоке драмске ликове, поново бих да снимим неку комедију, али данас у Француској нема тако добрих комедија. Ја сам особа која се лако прилагођава, а и у мојим годинама је лакше јер ми каријера није ишла тако брзо, али је зато сваки корак био утемељен, још од позоришне академије коју сам завршила.

Шта је следеће?

Још три филма за снимање. Први је онај који ради Алис Винокур о терористичким нападима у Паризу. Прича се дешава у ресторану и говори о жени која покушава да направи позитивну промену унутар разарања...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.