Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Докле ће трајати инфлација

Европска централна банка очекује смиривање у наредној години, док други указују да ће поремећаји потрајати
(Фото А. Васиљевић)

Колико ће трајати инфлација, односно колико дуго ће још поскупљивати роба и услуге, питање је на које одговор тражи читав свет. Неки су оптимисти, неки нису. Ако је за утеху, према изјавама челника Европске централне банке (ЕЦБ) инфлација неће потрајати још дуго. Већ наредног лета поново ће бити ниска, а према истом извору не очекује се ни раст камата.

Кристин Лагард, председница (ЕЦБ) изјавила је да они очекују нагли пад инфлације у наредној години. У ЕУ у октобру потрошачке цене су порасле 4,1 одсто, а ЕЦБ је у септембру прогнозирала да ће инфлација у еврозони у просеку наредне године склизнути на 1,7 процената, па на 1,5 одсто у 2023.

„Застоји у снабдевању и раст трошкова енергије требало би да попусте наредне године, што би значило и знатно нижу инфлацију, али период нормализације цена трајаће дуже него што се очекивало. И термински уговори за енергенте показују приметан пад цена”, рекла је Лагардова. Додала је да услови за подизање каматних стопа вероватно неће бити испуњени у наредној години. Јер, након очекиваног завршетка пандемијске кризе биће важно да монетарна политика подржи опоравак и одрживи повратак инфлације на циљани ниво од два одсто, казала је челница главне европске банке.

Објаснила је да, када се очекује да ће инфлаторни притисак ослабити као што је то сада случај, није логично да се заоштри монетарна политика, односно повећају камате, јер би то имало ефекат кочнице опоравка привреде.

Инфлација није опасна док је једноцифрена, она је у Србији у октобру износила 6,6 одсто, и ми смо далеко од тога да она буде двоцифрена, каже проф. Љубодраг Савић

И на „домаћем терену” слична су очекивања да ће инфлација средином наредне године знатно ослабити. То је саопштила централна банка, а таква су предвиђања и привреде и банкарског сектора. Према резултатима октобарске анкете о инфлационим очекивањима финансијски сектор претпоставља да ће инфлација у октобру наредне године износити четири одсто, док привредници предвиђају инфлацију на централној вредности циља Народне банке од три одсто.

Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она се код финансијског сектора крећу око централне вредности циља Народне банке од три одсто, док су очекивања привредника нешто нижа и износе 2,5 процената.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду није оптимиста да ће инфлација тако брзо да буде савладана, а разлог за такав став види у бројним поремећајима у светској привреди. Тек када се нормализује светска трговина, односно успоставе покидани ланци снабдевања, могуће је смиривање инфлације. Она се, каже, не смањује декретом, већ се мора деловати на узрок, а то су глобални поремећаји који се не могу лако исправити.

„Многи светски стручњаци говоре да ће се свет вратити у стање пре пандемије тек за четири, пет година. Неке државе брже, неке спорије. Генерално, проблеми нису настајали јуче, већ дуже време откако су развијене земље због ниске цене радне снаге, еколошке заштите својих земаља, изостанка синдикалног организовања одлучиле да највећи део прљавих индустрија преселе на Далеки исток. Затим је технологија омогућила развој саобраћаја и самим тим смањивање трошкова транспорта што је аргумент да се азијска тржиште развијају. Али, пандемија је затворила границе и прекинула саобраћај. Ланци за снабдевање постали су уско грло. Није могуће да се у кратком року тај процес преокрене и мислим да ће глобални поремећаји, већим или мањим интензитетом, још трајати”, напомиње Савић.

Додаје да је инфлација директна последица тога. Када неке робе нема њена цена расте. Није реч само о финалној роби, већ и о полупроизводима за, на пример, аутомобилску индустрију. Када стане једна таква делатност вуче и друге попут трговине, осигурања. Цена челика повећана је 140 одсто, бакра 80 процената, гас је поскупео неколико пута, нафта не толико, а све то су полуге развоја сваке земље. Ако те цене расту није могуће да не расте глобална инфлација.

Према његовим речима, инфлација није опасна док је једноцифрена, она је у Србији у октобру износила 6,6 одсто, и ми смо далеко од тога да она буде двоцифрена.

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Inflacije ne moze biti na iole duzi rok ukoliko nema viska nastampanog novca koji to pokriva.Ili znacajnije promene u strukturi potrosnje-npr odreknete se letovanja i taj novac krenete da trosite na hranu (pa te cene skoce),vise idete peske, manje trosite na gorivo.I onda se konacno zapitamo sta znace onih po 20 evra, pa 30 evra, pa bilo i 100....pa penzionerima po 20000 iduce godine
Nidza
Inflacija nije 6%, vec oko 30%. Odlazak u bilo koji supermarket ce vas podsetiti na ovu tvrdnju.
Boza
Jahte su pojeftinile. Nemoj to da zaboravis.
Milanche
Verujte, to što mangupi trenutno i dogovoreno poskupljuju robu i usluge nema veze sa inflacijom već sa mešavinom bezobrazluka i panike. Skoro je premijerka javno rekla da će na duge staze to da im se obije o glavu. Ne bih da navodim firme jer neće objaviti komentar, ali znate otprilike ko sve to radi.
Боро
Hrana je poskupela u proseku 20-40% ali za profesora Savića to je samo 6%.
Jovanche
Zavisi sta vam je na tanjiru.
zoran
Drzave vole inflaciju. Povecava im prihod od PDV i ostalih poreza a smanjuje vrednost duga koji su napravile za "helikopter money". Cenu svega toga placa stanovnistvo.
Ekonomista
Ne bih se bas slozio. Inflacija je korisna ako je negde od 1-3 odsto. Ne valja kad je visa od 3 jer preti da se otrgne kontroli i udje u spiralu (Vajmar 30-ih i Jugoslavija 90-ih), ali ni niza od 1 jer postoji opasnost klizanja u deflaciju, koja odlaze potrosnju i razara drustveni rast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.