Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕПС најбоље пословао у овој години

Добит јавних предузећа у првој половини 2021. износи 18,5 милијарди динара, а 13 фирми је забележило губитак од 3,8 милијарди

Јавна предузећа су у првој половини ове године пословала боље него што је очекивано. Добит су остварила 22 предузећа у укупном износу од 18,5 милијарди динара, што је знатно више у односу на планираних 9,8 милијарди динара. Највећи утицај на позитиван резултат имао је ЕПС који је остварио добит од 11,2 милијарде динара. Чак је и „Србијагас” у кога су све очи упрте због раста цене природног гаса на светском тржишту и потенцијалног ризика да следеће године склизне у минус остварио добит од 1,8 милијарди динара, премда је било планирано да оствари скоро три пута већу добит.

Рудник „Ресавица” и железничка предузећа предњачили су када је реч о лошем пословању. Али ово нису једине фирме које су у првој половини 2021. пословале у минусу. Било их је 13 и оствариле су нето губитак у укупном износу од 3,8 милијарди динара, што је мање у односу на планираних 5,6 милијарди губитака, показују подаци Министарства финансија.

Синиша Мали, министар финансија, рекао је прекјуче на скупштинском одбору за финансије, да у земљи нема јавних предузећа која представљају фискални ризик. Он је нагласио да министарство континуирано прати њихово пословање и указује на ризике који би могли да их угрозе.

Коментаришући изјаву председника Фискалног савета Павла Петровића да „Србијагас” представља фискални ризик за 2022, Мали је казао да не постоје утемељени подаци за ту тврдњу.

Подсетио је да је „Србијагас”, заједно са ћерком фирмом „Трансгас”, прошле године у српски буџет уплатио 1,015 милијарди динара, а ове године 1,5 милијарди.

– Нису ми јасни критеријуми на основу чега сте закључили да „Србијагас” представља фискални ризик. Ми у Србији више немамо јавна предузећа која су нам фискални ризик – навео је министер финансија.

Председник Фискалног савета образложио је да је „Србијагас” ризик, јер су тренутно, због енергетске кризе, увозне цене гаса веће, док је држава рекла да неће подизати цене за становништво.

– То ствара губитак од око, према нашој процени, 100 милиона евра и буџет је то требало да препозна – напоменуо је он и додао да је најгора варијанта замрзнути цене док спољне расту.

Уз сегмент домаћинстава, према оцени Фискалног савета, „Србијагас” ће губитак остварити и у продаји гаса државним предузећима која су увелико у проблемима. Највећи ризик, у овом сегменту, потиче од лошег пословања МСК (са којим „Србијагас” изврши 12 одсто свог промета), који ни у 2020. када су цене биле далеко повољније, није платио све рачуне за испоручени гас.

Мали је нагласио да држава не може да планира помоћ „Србијагасу”, јер није у складу са европским законима.

У Фискалној стратегији за наредне три године као један од највећих ризика креатори економске политике наводе државне гаранције дате за кредите јавних предузећа и због тога планирају њихово ограничавање и постепено смањивање.

„Путеви Србије” су половином године имали дуг од 270,9 милиона евра по основу гаранција, „Србијагас” 215,7 милиона, ЕПС 364 милиона, а „Инфраструктура железнице Србије” 64,1 милион евра и све су то фирме које су у процесу реструктурирања.

– Поред ограничења у издавању државних гаранција кључни корак у смањењу и отклањању фискалних ризика по овом основу је у реформи државних и јавних предузећа, корисника гаранција, како би били способни да отплаћују своје кредите. Већи број предузећа, која су и највећи корисници гаранција, налазе се у процесу реструктурирања, односно спровођења планова реструктурирања урађених у сарадњи са међународним финансијским институцијама – наведено је у Фискалној стратегији.

На крају 2020. стање дуга по основу издатих гаранција износило је 1,423 милијарде евра, односно 3,1 одсто БДП-а. Дуг по овом основу смањен је за близу 65 милиона евра у односу на крај 2019. До јуна текуће године стање дуга по гаранцијама смањено је за 22,3 милиона, у односу на крај 2020. и 30. јуна је износило 1,4 милијарде евра. У наредним годинама није планиран знатнији раст ове категорије расхода. Њихово учешће у БДП-у креће се у просеку око 0,2 одсто у средњем року.

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Занима ме одакле Југоимпорт СДПР међу јавним предузећима и одакле баш они да имају највећи губитак?
Grubiša Tilić
A za kaj vi u Srbiji ne privatizujete propale tvrtke koje vas samo vuku nadolje? Kao na primjer, željeznicu.
dusan1
Imam utisak da železnce namerno prave gubitke . Šta znači da pruga postoji ali se praktično ne koristi ili se namerno pravi red vožnje kao da se bira kad ima najmanje putnika i robe ? Od Kraljeva na primer prema Kruševcu ima samo dva voza a pema Čačku i Užicu četiri i to u vreme kad nikom ne koriste ! Još gore je u Nišu prema bilo kom pravcu . Da ne govorim kargo koji bi mogao preko pola TIR kamiona da 'skine' sa autoputa linijom Bugarska-Makedonska granica prema Hrvatskoj ili Mađarskoj !
zaliv.net
Pa kako i ne bi kad placamo mozda najskuplju struju u Evropi ako se uzme u obzir kolike su nam plate. Stalno porede cenu struje u tzv zelenoj zoni koja je najjeftinija sa cenama u drugim drzavama a veoma mali broj domacinstava trosi tako malo struje da bi bio u zelenoj zoni. Saberite cene kilovata u sve tri zone (zelena plava i crvena) i podelite i videcete da placamo skupu struju, a ako se uzme u obzir kolke su nam plate placamo i najskuplje u Evropi a ovde se hvale poslovanjem mislim smesno
Земунац
@Ekonomista У цену струје су ваљда урачунате и плате запослених у ЕПС или се оне исплаћују од неких других средстава? Ако су плате запослених као и у остатку привреде и ванпривреде онда не би требало да је цена нешто много већа, али ако су плате далеко веће од осталих онда и оне добро повећавају цену струје.
Ekonomista
Cena struje ne zavisi od plate. A cak i da zavisi, po tom odnosu koji spominjes bolji smo od Albanije, Crne Gore, Kosova*, Bosne i Bugarske. Znaci od celog regiona.
slobodan
Sva sreca pa imaju jaku konkurenciju i izborili su se kvalitetnim uslugama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.