Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одржана дигитална конференција „Истински музеј генија”

Музеј Николе Тесле (Фото А. Васиљевић)

Министарство културе и информисања Републике Србије у сарадњи са Музејем Николе Тесле у Београду реализовало је међународну дигиталну конференцију под називом „Истински музеј генија” преко свог Јутјуб канала.

Модератори конференције која је подељена у три целине - панела, били су доцент др Никола Крстовић, Универзитет у Београду, председник ИКОМ Србија и др Ивана Ћирић, кустоскиња Музеја Никола Тесла.

Након уводног говора Данијеле Ванушић, помоћника министра за културно наслеђе и дигитализацију у Министарству културе и информисања РС, многи стручњаци су говорили о пресељењу и трансформацији Музеја у Београду у Термоелектрану „Снага и светлост”, изазовима и ребрендирању такве установе.

Музејски саветник у Музеју науке и технике у Београду, Рифат Куленовић, отворио је први панел назива „Наслеђе које живимо” и издвојио неколико значајних техничких музеја у Србији, преноси Танјуг.

Тако је истакао насеље Сењски рудник у Деспотовцу где се налази истоимени најстарији активни рудник мрког угља у Србији, у чијем склопу је и зграда музеја угљарства са поставком експоната.

Према његовим речима, предузети су кораци за очување тог музеја, који би се сам одржавао као еколошки музеј.

У вези са тим, у току је реализација пројекта „Сењски Рудник - еко музеј” чији је циљ да се заштити и очува природно и културно наслеђе рудника мрког угља у Србији, и да се заустави пропадање - рехабилитацијом насеља Сењски Рудник.

Такође, Куленовић је у ту групу споменуо и Музеј ваздухопловства, који је основан 1957. године са жељом да се сачувају материјална сведочанства значајна за настанак и развој авијације на просторима бивше Југославије.

У својим збиркама и фондовима Музеј чува преко 200 ваздухоплова, 130 авио-мотора, више радара, ракета, преко 20.000 књига и техничке документације, као и 200.000 фотографија.

Музеј ваздухопловства (фото Д. Јевремовић)

Заједничким напорима цивилног и војног ваздухопловства на аеродрому „Београд” - данас „Никола Тесла”, изграђен је објекат Музеја, као изузетно архитектонско дело.

На простору од 6.000 метара квадратних смештена је стална поставка, отворена за публику 21. маја 1989. године.

Музеј Стара ливница из Крагујевца је смештен у објекту некадашње Тополивнице из 1882. године, као најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у Кнежевини Србији.

Музеј је основан 1953. године, налази се у саставу фабрике „Застава оружје” у Крагујевцу и садржи око 5800 предмета (збирке оружја, опреме, ордења, печата, пехара и медаља, машине и алата, архивске грађе, фотографија).

На крају, саговорник се осврнуо и на Музеј науке и технике где ради као музејски саветник, а био је директор ове установе, и навео значај реновирања зграде у којој музеј ради, управо на локацији старе термоелектране на Дорћолу, у улици Скендер-беговој 51.

Тај Музеј је основан 1989, док од 2005. године се налази у споменутој згради, а од децембра 2020. Влада Републике Србије донела је одлуку да се за нову зграду Музеја Николе Тесле определи Термоелектрана „Снага и светлост” баш у марини Дорћол, на десној обали Дунава, општине Стари град.

Бранимир Јовановић, виши кустос, помоћник директора Музеја Николе Тесле у Београду, подвукао је колико он сам и сви у тиму Музеја уживају да буду део те научно-културне музејске приче.

Стицајем околности, са мањим прекидима, скоро читав радни век Јовановић је провео у овом музеју, што није планирао на почетку каријере, мислећи да ће се ту задржати неколико месеци.

Истакао је да је донета веома важна одлука да се Музеј пресели у термоелектрану, и да су задаци поводом тога заиста велики, успостављена је критичка, концепцијска прича и временски ток.

Јовановић је открио да је Музеј Николе Тесле, основан 1952. године, означен као техничко-меморијални музеј, чији је циљ заправо био промовисање братства и јединства у виду политичког пројекта.

Дуго је Музеј био затворена институција, а касније су долазиле у посету школе, јер је представљао образовну установу, а одржавале су се и научне конференције.

После смрти Николе Тесле (1856-1943), старање о његовој имовини је према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. припало Сави Косановићу (1894-1956), сину Теслине најмлађе сестре Марице.

Целокупна имовина Николе Тесле је после његове смрти запакована, запечаћена и предата Служби за чување имовине странаца.

Из чувеног хотела „Њујоркер” она је пренета у „Магацине и складишта Менхетн”, а заслугом Саве Косановића 1951. године су коначно сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд, и онда их је он поклонио држави.

Сава Косановић (1894-1956) био је српски политичар, публициста и дипломата, у то време члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву и боравио је у Њујорку.

На предлог Савета за науку и културу Владе, петог децембра 1952. године донето је Решење о оснивању Музеја Николе Тесле, које је потписао Јосип Броз Тито.

Отворен за јавност ће бити 20. октобра 1955. године као први технички музеј у Југославији, али тек 1957. година се сматра за почетак званичне музеолошке делатности, јер је тада, донетом урном, била комплетирана стална поставка.

Од деветог октобра 1969. музеј је у власништву града Београда, као јединствена институција науке и културе у Србији, и у свету, једини музеј који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле.

Поседује изузетно вредне колекције: преко 160.000 оригиналних докумената, 2.000 књига и часописа, 1.200 историјско-техничких експоната, 1.500 фотографија и стаклених фотоплоча, преко 1.000 планова и цртежа.

Толики материјал је немогуће држати у постојећем здању виле у Крунској улици, већ се чува у депоима, и зато је донета одлука да се музеј пресели у Термоелектрану „Снага и светлост” на Дорћолу.

О тако важној теми говорили су даље такође запослени у Музеју Николе Тесле - Владимир Перић, антрополог и кустос, као и Максимиан Алба, графички и изложбени дизајнер.

Соња Ифко са Архитектонског факултета из Љубљане, детаљним представљањем студија случаја свежих примера пројеката из Словеније, направила је паралелу са измештањем Музеја Николе Тесле.

Први такав је амбициозан пројекат Културни центар Европске свемирске технологије у граду Витање, основан 2013. године, који је коришћен за војни надзор, а сада и за уметност.

Други пример је Технички музеј Словеније у месту Боровница, недалеко од Љубљане, основан 2018. године као друштвено ангажован пројекат, који има веома добар пријем код јавности.

До краја вишечасовне конференције одржана су још два панела - „Трансформација карактера у институцију” и „Институција која живи међу нама”, где су говорници били - Наталија Зарзецка, директорка Крикотеке - Центра за документацију уметности Тадеуша Кантора из Кракова (Пољска), Сандро Дебоно, музејски мислилац и стратег, специјални саветник малтешког министра културе, Зорица Циврић Флорес - виши кустос Музеја науке и технике Београда и Танасис Контониколаоу, генерални директор „НОЕСИС” из Солуна (Грчка).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.