Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Економија између привида и стварности

(Драган Стојановић)

Одосмо међу најбоље, поручују државни челници. Све су прилике да ће нам овогодишњи раст бруто домаћег производа (БДП) достићи седам одсто, после прошлогодишњег скоро најмањег пада у Европи и задовољавајућег раста у годинама непосредно пре короне. Укупне инвестиције су веће него икад, безмало пола Србије је претворено у градилиште. Запосленост је, бројчано посматрано, веома задовољавајућа, плате и пензије су, кажу, веће него икад. Јавни дуг је још у толерантним границама, посматрано у односу на растући БДП. И поред високог спољнотрговинског дефицита скоро никад нисмо имали бољи платни биланс, јер дефицит у целини измирујемо без новог нето задуживања. Девизни прилив је огроман, с позитивним утицајем на курс динара, у тој мери да је НБС приморана да повременом куповином вишка понуде девиза на тржишту спречава даље јачање динара. Девизне резерве су на рекордном нивоу. Инфлација је, као и у другим земљама, тренутно у порасту, али, поручују из НБС, без опасности да ескалира.

Па откуд онда незадовољство нашом економијом? Разлог је што у економији неке појаве могу бити истовремено и позитивне и негативне. Неретко нешто што у економији делује позитивно, може бити обична заблуда, или свесно занемаривање да смо на погрешном колосеку. Ево како то у нашем случају изгледа.

Задовољни смо привредном динамиком последњих година, али не и десетогодишњим реалним растом БДП-а од 24,63 одсто, односно 2,46 одсто годишње, оставши и даље с БДП-ом по становнику на зачељу Европе. Такође, не можемо бити задовољни чињеницом да је тај раст последица екстензивног раста производних и услужних капацитета, затим велике запослености грађевинарства ангажованог на стамбеној изградњи, изградњи инфраструктуре, једнократној изградњи гасовода, па и пораста наплаћеног ПДВ-а и акциза у вредности БДП-а, док је у појединим годинама допринос индустрије расту БДП-а био занемарљив.

Брину и инвестиције. У последњих 10 година приватне привредне инвестиције расле су 5,53 одсто годишње, а последњих година чак 8,98 одсто, захваљујући страним директним инвестицијама, док су домаће приватне инвестиције, осим стамбене изградње, имале незнатан раст, а у неким годинама и пад. Државне, углавном, инфраструктурне инвестиције, расле су по стопи од 17,6 одсто годишње, у великој мери засноване на директним страним кредитима и страним извођачима. У пуној мери потврдила се неспособност система за стварање домаћег инвестиционог потенцијала, уз разумљив изостанак интереса банака, претежно у страном власништву, за кредитирање приватних и државних инвестиција.

Запосленост у привреди знатно је расла, али уз доминантно учешће јефтине радне снаге. Евидентан је номинални раст плата, добрим делом захваљујући и платама у јавном сектору, које су углавном подизане на принципу гашења пожара, јуче више просвети, данас здравству, сутра војсци и полицији – како где зашкрипи, уз знатно заостајање пензија, које су пале на 45 одсто просечне плате.

Наравно, за бољу слику раста БДП-а, плата и пензија, па и јавног дуга у односу на БДП, служи нам евро, који је у односу на динар од 2012. године ојачао за свега три одсто, па прерачунато на слаб евро све лепше изгледа. Јак динар погодује, иначе, великој увозној зависности, па и разумљивом интересу и склоности фирми у страном власништву, а све их је више, да увезу све што се може увести од својих матичних фирми и/или земаља порекла. А на висок увоз обрачунавају се ПДВ и акцизе, иначе доминантни буџетски приходи, што омогућује мањи буџетски дефицит, па и појаву суфицита, у великој мери независно од раста БДП-а. Константно се увећава спољнотрговински дефицит, за сада без озбиљних последица, због високих дознака „гастарбајтера” које покривају половину одлива девиза по основу спољнотрговинског дефицита, камата на кредите и дивиденде, а остатак дефицита текућег рачуна платног биланса покријемо девизама по основу страних директних инвестиција и још претекне за јачање девизних резерви.

Разлику између привида и стварности увећавају чињенице да више од трећине запослених ради на одређено време, а толико исто ради посао ван струке, да нас је у Србији све мање, а иностранству све више, да улазимо у озбиљан дефицит кадрова и радне снаге за стварни напредак економије и друштва у целини, да је у скромном колачу за расподелу све веће учешће богатијих, да нам се Србија неравномерно развија и да се не да ни наслутити колико ће нас овај „напредак” коштати.

Војислав Гузина,
економиста, Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Kao Dipl. ekonomista mogu reći da bolji tekst odavno nisam pročitao. Sve je tačno od reči do reči.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.