Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији нико није испитивао утицај ковид отпада на здравље

(Pixabay)

Србија тренутно нема анализу да ли је неправилно одлагање медицинског отпада, односно његово мешање са комуналним отпадом, изазвало даља заражавања коронавирусом и колико су грађани оштећени услед таквог небезбедног руковања, речено је данас на конференцији „Куда иде отпад од ковида”.

На скупу, који су организовали „Земља знања” и Нова економија, истакнуто је да се количина инфективног отпада повећала за 30 до 40 одсто током периода здравствене кризе изазване коронавирусом, а повећању је допринело и кућно лечење.

Процењено је и да се у Србији пре пандемије производило око 5.000 до 5.500 тона медицинског отпада годишње, од чега је око петине представљала опасан отпад, наведено је у саопштењу, преноси Бета.

Проблем је што за сада постоји мање од десет инспектора за надзор опасног отпада у Србији, али ни повећање тог броја не би допринело бољој ситуацији без ригорознијих казни, речено је на скупу.

„Подробније анализе потенцијалног негативног утицаја ковид-отпада на здравље за сада није ни могуће, јер у Србији приближно 60.000 људи живи од сакупљања секундарних сировина и то им је једини извор опстанка”, навела је представница Министарства заштите животне средине Мирјана Тодоровић.

У Србији приближно 60.000 људи живи од сакупљања секундарних сировина  (Фото Д. јевремовић)

Према њеним речима, иако су грађани били одговорнији у одлагању отпада током прва два месеца пандемије, ситуација је сада далеко гора због повећане производње медицинског отпада без претходног третмана.

„Сада се ради на изменама закона, наредне године планирамо нове пропратне стратегије о управљању отпадом”, додала је Тодоровић.

Некадашњи директор Градског завода за јавно здравље у Београду и професор у пензији Високе струковне школе, Слободан Тошовић, казао је да су и пре избијања здравствене кризе постојали протоколи за понашање установа, да је примарна селекција отпада који тамо настаје ригорозна, али да је уочено да постоје проблеми у његовом накнадном третирању и складиштењу.

„Постоји и опасан и неопасан медицински и фармацеутски отпад. Овај други може да се одлаже на депонију, док опасан мора да се селектује, пакује, посебно транспортује и складишти, и након тога се третира. Између десет и 12 одсто укупног отпада здравствених установа спада у медицински отпад. Подаци о количини су стари, рачунамо да имамо 42.000 (болничких) кревета, један генерише око 1,5 килограма, тако можемо да дођемо до знатно веће количине. Није ни сав отпад исти, инфективни је релативно добро решен”, сматра Тошовић.

Инфективни отпад, како је додао, чини 30 до 40 одсто укупног медицинског отпада, а проблем је био увећан што је Србија у једном тренутку, у децембру 2020. године, имала натпросечан број лежећих пацијената, односно 10.000 попуњених кревета.

„Када то помножите, видите да су капацитети пренапрегнути или смо их већ прешли. Зато смо размишљали да се кроз будуће стратегије припремимо за овако ванредне ситуације. Потребно је јединствено решење приватног и друштвеног сектора. Закони ни сада нису лоши, али се увек враћамо на спровођење прописа. За то нам је потребна стимулација, субвенције, али и едукација”, рекао је Тошовић.

Указао је да третирање тоне медицинског отпада у Европи тренутно кошта око 20.000 евра, а очекује се да та цена буде још већа, јер државе ЕУ неће ускоро моћи да га извозе у Кину.

„Због тога треба да размишљамо о спалионицама, али ми ни за најбенигније врсте отпада нисмо успели да нађемо локације, оптуживали су нас да смо лопови, да ћемо загађивати животну средину, а само у Европи постоји 400 спалионица”, казао је он.

Навео је да не може све да се рециклира, да нешто мора и да се спаљује, те да је отпад нешто што се прихвата за обновљив извор енергије.

„То можда помало делује као јерес, али ми нисмо у стању да организујемо ни примарну ни секундарну селекцију отпада. Ако ми не кренемо да чистимо Србију, ми ништа нећемо да урадимо”, оценио је Тошовић.

Директор компаније „Ремондис Медисон” Зрењанин Бојан Сударев казао је да је ковид-криза била прва ситуација у којој је цео систем одлагања инфективног отпада стављен на пробу, и у приватном и у државном сектору.

Као позитивну ставку Сударев види и то што је, кад је епидемија корона вируса званично почела у Србији, њихова компанија добила велики број упита, од других фирми, али и појединаца, који су хтели да сазнају како да безбедно одложе искоришћене маске и рукавице.

( EPA-EFE/DIEGO AZUBE)

„То ме је изненадило, јер смо испали друштвено одговорна нација. Без обзира да ли су заражени или не, људи нису хтели да бацају маске у комунални отпад. Решење није да се локалне самоуправе обавежу на одлагање овог отпада, већ да грађанима оставе могућност. Макар један контејнер, једну канту, да маске не би завршавале у туђим баштама, у канализацији”, казао је Сударев.

Он је додао да је систем жив, да функционише, и да је прошао најтежи период боље него што је ико очекивао.

„Капацитети су на максимуму, а квалитет третмана у самим установама (које га производе) је једнак као и другим земљама ЕУ, само што се овде тиме баве болнице. Симптоматично је да болнице уносе и туђ опасан отпад у своја дворишта ради третмана, што значи већи ризик”, навео је Сударев.

Негативна ставка је према његовим речима, што је неопходно успостављање и ажурирање Централног регистра загађивача, да би се знало колико отпада има у Србији, сходно капацитетима установа које га производе.

„Упознат сам са тржиштима у Европи, потребне су нам јасно дефинисане категорије капацитета за третман и управљање отпадом. У Србији имамо најкомликованији систем извештавања о отпаду у Европи. Примера ради, један стоматолог, или ветеринар, мора да најављује кретање отпада кроз апликацију која је често нестабилна, штампа десетак докумената, да управља информационим системом за који можда није обучен. Непоуздани подаци значе и неефикасан систем”, закључио је Сундарев.

Представник удружења „Инжењери заштите животне средине”, Игор Јездимировић, навео је да је Србија током епидемије научила колико је важно здравље, али да је тек започето учење о важности адекватног одлагања отпада.

За то је, према његовим речима, потребан добар законски оквир, али и институције које ће санкционисати људе који не умеју да се понашају.

„Неодговорно понашање према свим врстама отпада и немогућност државе да решавање проблема спусти на локални ниво ће нам се свима обити о главу. Ту су вишедеценијски нерешени проблеми. Поред медицинског отпада, процењује се да свака особа производи килограм отпада по дану. Екологијом се не бавимо би спасили лептире или планету, већ да би имали што мање трошкове лечења. Превенција је и овде кључ”, нагласио је Јездимировић.

Он је додао и да иако постоје законска решења, грађани и даље немају могућност да у сваку апотеку предају вишак неискоришћених лекова.

„Добар део грађана има жељу и вољу, али вам је то за џабе ако нема инспекција. Недавно смо имали покушај јавне расправе да се ова материја уреди, која је једва дошла до јавности. Интересовање је било велико, али институције нису одговориле на техничком нивоу да сви могу да се укључе у лајвстрим. Одговорност је кључ. Док год не буде постојала директна одговорност, нећемо напредовати”, изјавио је Јездимировић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zaliv.net
U Srbiji neko to da ispita? U drzavi gde ljudi kad stanu ispred semafora kolima tresu pepeljare i pljuju, u drzavi gde se baca djubre kroz terase i tresu cebad i tepisi kroz prozore.... jel ovo neka sala hahahha
realno
svaki minut i svetu se baca 7 tona otpada od maski

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.