Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергетска криза могла би да буде ризик за буџет

Због виших цена гаса и струје можда ће пакет државне помоћи морати да буде већи од плана. – Сумње у рок трајања буџета, јер је следећа година изборна када се по правилу ради ребаланс јавних финансија
(Фото З. Анастасијевић)

Буџет за 2022. годину усвојен је у рекордном року, без велике дискусије, амандмана на њега није било, а стручна јавност га оцењује као добар поготово зато што је велики простор дат јавним инвестицијама. Резерве, наравно, постоје, а једна од њих је и то докле ће трајати. Јер, следећа година је изборна, а тада се по правилу прекраја државна каса, односно раде се ребаланси.

На то је указао и Фискални савет (ФС): „Специфичност буџета је то што он највероватније неће важити читаву годину. На пролеће 2022. планирани су парламентарни избори после којих следи формирање нове владе и пракса је да се том приликом прави и ребаланс буџета.”

Иван Николић, из Економског института, каже да је буџет опрезно пројектован с амбицијама да направи већу уштеду. Њему се чини да су приходи потцењени с обзиром на процењену инфлацију и номинални раст БДП-а. У таквим условима извесно је да ће приходи бити већи. Зато сматра има простора да дефицит буде и нижи од пројектованих три одсто БДП-а.

„Следећа година је изборна, а држава је показала штедљивост што није био случај у ранијим сличним ситуацијама. Јер, с најављеним привредним растом већим од седам одсто и инфлацијом која је сада 6,6 процената захтеви за повећање плата у јавном сектору могли су бити и већи. А биће седам до осам одсто што је могуће само у садашњој чврстој политичкој стабилности”, наводи Николић.

У буџету види наставак добрих тенденција да су повећани издаци за капиталне инвестиције, а оне носе привредни раст. Овај економиста ризике по остварење буџетских параметара примећује у још незавршеној пандемији, као и у енергетској кризи. Наиме, у многим земљама, па и у оним у ширем окружењу здравствена ситуација се погоршава, затварају се, због чега ће бити мање потрошње, мање транспорта.

„И енергетска криза последица је пандемије. Какав год договор са Русима да постигнемо око цене гаса он ће бити скупљи него што смо до сада плаћали. Њему је цена за хиљаду кубика у првој половини године била 240 долара, а сада око 400. Опције су да трошак поскупљења ’Србијагас’ преузме на себе, да се веће цене превале на грађане и привреду, али и да држава помогне угроженим деловима привреде, што је и најављено, а то су посебно они у производњи метала. Ако стање потраје државна помоћ привреди мораће да буде већа, а то значи и веће издатке за буџет од планираних”, сматра Николић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету, каже да је добро што су јавне инвестиције остале високе, али слабост су избор и реализација.

„Јавност није упозната, нити има доказа, да је неки пројекат најбољи и најпожељнији. У социјализму се више дискутовало куда нека траса треба да иде, ко је гради, по којој цени, које технологије се користе. Питање је да ли метро треба да иде баш том трасом. Лоше је да се држава финансијски оптерети, а да нема од тога велике користи”, напомиње Арсић.

Према његовом мишљењу буџет недовољно смањује социјалну неједнакост, а још није уведено прогресивно опорезивање да они који више зарађују плате порез и по већим пореским стопама.

„Није добро што се помоћ од 20.000 динара даје свим пензионерима и онима с приходима од 25.000 и 100.000 динара. Код нас има 150.000-200.000 старих без икаквих прихода, а ништа се не ради да се они идентификују и њима посебно помогне. Знам да је за државу лакше да једном уплатом све реши. И деца су у досадашњим пакетима помоћи остала по страни, јер су подршку добијали пунолетни. Лоше је и што се плате у јавном сектору повећавају по секторима, а не врсти послова, али је очигледно да је тако држави лакше”, наводи Арсић.

По оцени Фискалног савета буџет је планиран доста опрезно што наговештава да би фискална кретања у 2022. могла да буду боља од предвиђених. Предлог буџета за 2022. предвиђа наставак постепеног смањивања фискалног дефицита у односу на претходне године и умањење превеликог учешћа јавног дуга у БДП-у (планирано је са 58,2 одсто на крају 2021. на 56,5 процената на крају 2022).

Пензије и плате у јавном сектору, које представљају убедљиво највећи буџетски издатак, остале су под контролом. Издвајања државе за јавне инвестиције су и у 2022. на економски добром, високом нивоу. Енергетска криза као могући извор фискалних трошкова буџетом се потпуно превиђа, наводе из ФС-а.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Subotic
"Буџет за 2022. годину усвојен је у рекордном року, без велике дискусије, амандмана на њега није било" A sta u ovoj skupstini nije usvojeno? Za sta je bila velika diskusija? Za sta je podneto mnogo amandmana?
Boza
samo pitam-kako se zove budzetska stavka gde se vidi koliko je namenjeno sredstava za stimulaciju za dolazak stranih investitora? I koliki je iznos predvidjen?
geras
preoptimistično i nerealno je očekivati amandmane u ovakvoj skupštini .
Predragm
Dok se stampaju pare sve ce funkcionisati. Promenio devize u menjacnici sve nove dinare dobio. Drzava kupuje devize sa tim stampanim parama normalno po fiksnom kursu ko da je inflacija 0%.
Milomir
Ako Vi umete da smislite takav scenario, pri čemu se ne formira crno tržište deviza i kurs ne odlazi u nebesa, obezbedili ste sebi Nobela iz ekonomije.
Саша
Проблем је и да се децизе штампају што у суштини значи да један папир без вредности мењате за други. Људима саветујем да купе злато јер постоји ризик од глобалне суперинфлације и пратећих проблема у снабдевању свиме и свачему.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.