Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АФРИМ ГАШИ, председник партије Алтернатива

Алтернатива држи кључ нове владе Северне Македоније

Африм Гаши и Зоран Заев

Специјално за „Политику”

Скопље – Тродневна жалост у Северној Македонији након тешке трагедије која се догодила у Бугарској, кад је ватра у аутобуској несрећи однела 46 живота, одложила је решавање политичке кризе у овој држави. Након локалних избора, на којима је победила опозиција, предвођена највећом македонском парламентарном странком ВМРО-ДПМНЕ, премијер Зоран Заев најавио је оставку на партијску и премијерску дужност. Будући да она још није формализована, о њој ће се расправљати данас у највишим органима ове партије. Потом у Собрању. Истовремено, албанска партија Алтернатива у својим партијским редовима одлучиће о правцу државе у овом преломном тренутку.

Да ли ће Алтернатива из опозиције прећи у редове власти и решити политичку кризу, на позив премијера, или ће наставити свој опозициони пут ка рушењу Заевљеве владе и продубити политичку агонију, сазнаћемо након вечерашњих закључака ове партије. У интервјуу за „Политику” Африм Гаши, председник ове партије, указује на принципе који ће имати одлучујућу улогу у доношењу ове одлуке важне за Северну Македонију. С њим смо разговарали и о односима са суседним земљама, као и о иницијативи „Отворени Балкан”.

 

Постали сте одлучујући фактор у решавању политичке кризе у Северној Македонији. Како је до тога дошло и на који начин то утиче на приоритете ваше партије?

Не бих рекао да је Алтернатива сада постала политички фактор Републике Северне Македоније. Уз наша четири посланика, од формирања ове парламентарне већине ми смо били битан актер политичке сцене. Свакако, наша улога је постала значајнија с последњим дешавањима, када бројеви нису омогућавали ни нову већину, ни нормално функционисање скупштине, нити нове парламентарне изборе. Искрено, мене не радује ова позиција, јер смо ми били и још смо посвећени опозиционом деловању, с јасним ставом према овој парламентарној већини и овој влади. То доказује и наше залагање у покретању иницијативе о изгласавању неповерења влади. Међутим, недостатак гласа једног посланика државу је гурнуо у дубоку политичку кризу, и то када се назире могућност за почетак преговора о чланству у ЕУ.

 

Преговарате с партијом СДСМ да будете део власти. Будући да је ваш највећи опонент албанска партија ДУИ, да ли ће то утицати на доношење коначне одлуке о даљем путу партије Алтернатива?

Ми нисмо показали интерес за укључење у владу. Ипак, налазећи се у позицији кад од нас зависи ближа будућност државе, ми смо прихватили да разговарамо са Зораном Заевим, премијером у оставци, да чујемо његов концепт за нову владу, дискутујемо о начину на који Алтернатива може да помогне.

Ми ћемо се свакако водити очекивањима наших гласача, интересима Албанаца у Северној Македонији, као и државним интересима који су уско повезани с нашим партијским и националним циљевима. Ако у преговорима видимо да г. Заев стварно има искрену жељу да спасе земљу из овог грча, настојаћемо да му помогнемо. Дубоко смо заинтересовани за наставак евроатлантског курса земље, отварање преговора о чланству у ЕУ, решавање спора с Бугарском и политичку и економску стабилност.

Ако СДСМ и ДУИ желе само четири посланичка гласа, а да притом не желе да наша програмска опредељења буду обухваћена у програму владе и ако нису спремни за успостављање равнотеже између политичких актера у власти, немамо неки посебан интерес да се укључимо у ту владу. Због тога не могу да прејудицирам исход. Напоменуо бих да ми преговарамо са садашњим премијером и будућим мандатаром, а не с осталим партијама које су укључене у ту владу.

Африм Гаши

 

С друге стране, разговарате и са странком ВМРО-ДПМНЕ, која захтева ванредне парламентарне изборе?

Наша комуникација с ВМРО-ДПМНЕ је на нивоу опозиционих партија. Ми смо имали договор о међусобној подршци на локалним изборима и наша комуникација се наставља. Имаћемо сарадњу с ВМРО-ДПМНЕ у неколико општина, укључујући и Скопље. Били смо заинтересовани да оборимо ову владу, што се, нажалост, није десило, из већ познатих разлога.

 

Како оцењујете политику ЕУ према Северној Македонији, посебно кад говоримо о Преспанском договору? Нису ли грађани изиграни?

Мислим да је, и поред високог степена корупције у Северној Македонији, Преспански договор био довољан разлог за отварање преговора о чланству Северне Македоније у ЕУ. То је био огроман напредак, који, поред пријема у НАТО, није награђен и европском агендом. У сваком случају, ми смо усправни испред изазова о почетку преговора за чланство и за формално укључење наше земље на европски пут.

Кад говоримо о проширењу ЕУ на Балкану, као што сам и у другим приликама истицао, најбоље би било да се цео западни Балкан истовремено укључи у ЕУ. Појединачна чланства створиће проблеме, који ће бити и те како тешки за решавање, имајући у виду активне конфликте између Срба, с једне стране, и Хрвата и Бошњака, с друге, између Црногораца и Срба или, пак, између Албанаца и Срба. Ако ЕУ хоће стабилан континент, то се може постићи само истовременим укључивањем свих земаља западног Балкана у ЕУ.

 

Како коментаришете односе с Бугарском? У чему је решење овог билатералног сукоба?

Сматрам да је решење спора с Бугарском у заједничком интересу обе државе. Ако она постане спонзор Македоније на европском путу, од тога ће, свакако, и она имати корист. Разумем њихове примедбе и научне аргументе, али кад говоримо о „добросуседским односима”, они треба да покажу снагу за превазилажење овог спора. Не треба историја да буде проблем географије, а још мање кочница интеграције. Наш европски пут биће дужи и ми можемо у ходу да решавамо неке неспоразуме, али се ни у којем случају не слажем да су блокаде решење за то.

 

Како оцењујете односе са Србијом? Како се они могу унапредити?

Република Северна Македонија и Република Србија имају добре суседске односе, али притом не сме да се заборави да су Албанци у Северној Македонији осетљиви кад причамо о таквим односима. Као што знате, ми Албанци – иако живимо у различитим државама – ипак се осећамо као један народ и бол сваког Албанца, у било којој држави на Балкану, заједнички је. Све док Србија има територијалне претензије ка републици Косово и не прихвата да се извини за геноцид Милошевићевог режима 1998–1999. на Косову, за нас је тешко прихватљиво да се понашамо као да нас то уопште не дотиче. Ми смо уско повезани с Косовом. Ја сам пореклом с Косова и ни у једној ситуацији не могу да будем равнодушан ка таквим ставовима Србије према Косову.

Ми поштујемо садашње границе, управо се због тога залажемо за Балкан у ЕУ без граница, али је неприхватљиво да неко из суседства има претензије ка другом суседу, јер то није европска вредност ка којој сви имамо циљ. Ако је за Србију битан сваки Србин у Хрватској, у Црној Гори, на Косову, а да не причам о Босни – и за нас је исто тако битно да сваки Албанац има поштовање и достојан живот где год да живи на Балкану.

Национално помирење је могуће само уз прихватање кривице и извињење. Албанци су увек спремни да опросте у име виших циљева, какви су, на пример, европски интеграциони процеси.

 

Какав је ваш став кад је реч о иницијативи „Отворени Балкан”?

Ми немамо априори супротстављајући став према иницијативи „Отворени Балкан”. Добродошла је свака иницијатива која олакшава живот грађана, омогућава кретање капитала и идеја између балканских народа, али ниједна иницијатива не треба да буде замена евроинтеграцијама. Ако ми преко „Отвореног Балкана” имамо снаге да омогућимо нашим грађанима бољи и лакши живот, то свакако треба да се поздрави.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Игор Јанев
Тзв„ Северна Македонија" коју користите је лажно име проистекло из нелегалног Преспаског уговора, којим се крше основне норме Повеље УН, укључујући право на самоопределење, самоидентификацију, суверена једнакост држава и немешање у унутрашњу јурисдикцију. Употреба невалидног имена "Северна Македонија" дубоко вређа све часне Македонце, јер се префиксом "Северна" поништава национални идентитет једног народа и нације. Обавезна употреба деноминатора "Северна" erga omnes претставља елемент етоницида.
Slobodan Markovic
Zato smo se mi takvih problema resili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.