Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан када се Србији прикључила Барања, Бачка и Банат

Сећање на велику одлуку Велике народне скупштине у Новом Саду
Велика народна скупштина на којој је донета одлука о присаједињеу (Фото Музеј града Новог Сада)

Нови Сад – Традиоционално је јуче на Тргу слободе обележен 25. новембар, у знак сећања на одлуку Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и других Словена у Новом Саду 1918. године. Положени су венци на спомен-плочу на згради на овом тргу, у којој је одлучено да се тадашњој краљевини Србији прикључе Банат, Бачка и Барања.

Историјски догађај је познат као присаједињење Војводине, јер је дан раније те године, 24. новембра, у Руми одлучено о прикључењу Срема краљевини Србији.

„Ти датуми, не само да су обележили 20. век, него су круна нечега што је ствaрaно много деценија и векова раније”, изјавио је том приликом градоначелник Милош Вучевић, који је венац положио са председницом градске скупштине Јеленом Маринковић Радомировић.

Одлука донета тог 25. новембра, како је истакао Вучевић, променила је ток историје у правом смеру захваљујући мудрости наших предака.

„Жао ми је што сећање на тај историјски важан датум није више присутно у српском народу, јер он није само регионални празник већ велики догађај за целокупан српски народ”, изјавио је градоначелник.

Велика народна скупштина је донела, подсећа, велику одлуку, а на њој су изборно право имале жене, што је тада био раритет у Европи.

Венце су положили и представници Савеза бачких Буњеваца и Савеза потомака ратника Србије 1912‒1920. Председник новосадског Удружења потомака ратника Србије Горан Максимовић је нагласио да се тог 25. новембра догодила највећа победа српског народа и војске. Српски народ је у том крвавом рату доживео невиђену голготу, па се сходно томе, сматра, овај датум може назвати „васкрсом Србије”.

Крестић: Пупинова награда као рехабилитација од увреда

Нови Сад – Историчару и академику Василију Крестићу синоћ је у Новом Саду уручено највише годишње покрајинско признање које се додељује поводом обележавања 25. новембра и присаједињења Војводине Србији. Крестић је том приликом изјавио да ову награду која носи име Михајла Пупина доживљава не само као личну победу, већ и као победу науке над политиком и идеологијом.

„Доживљавам је и као рехабилитацију од свих тешких увреда које су ми недужном годинама наношене”, казао је академик на свечаној академији у Српском народном позоришту, где му је награду „Михајло Пупин” за 2021. уручио председник покрајинске владе Игор Мировић.

На свечаности су уручена и друга овогодишња покрајинска признања.

Композитору Јовану Адамову додељено је признање „Ференц Фехер” у области културе. Атлетичарка Ивана Шпановић захвалила се видео-поруком из Дубаија на признању „Момчило Тапавица” (спорт). Председници Удружења „Велико срце” Миланки Фуртула уручено је признање „Милица Томић” (равноправност полова). Компанији „Нектар” из Бачке Паланке припало је признање „Лазар Дунђерски” (привреда), а професору српског језика Душану Симићу из школе у Баваништу признање „Ђорђе Натошевић” (образовање). 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
"Aleksa": "..Srem deo Kraljevine Hrvatske i Slavonije"? Франц Јозеф је био Аустриски цар и Мађарки краљ а краљевина Хрватска никада није постојала. О томе сведочи и ваша најистакнутија историчарка проф. др Нада Клаић која каже да су већина документа о хрватској прошлости ватикански фалсификати. Постоји сведочанство Карла Великог са поч. 9. века који после ратова са Србима у Далмацији излази на границу са Србима (limes Sеrbinum) - Карловац, Карлобаг, Вировитица, Огулин . Нигде ту нема Хрвата!
Ucimo istoriju, treba
Nekada, pre 1944-45, pevalo se: "Banat, Baranja i Backa - Tri srca junacka!" Posle preuzimanja Baranje od strane hrvatskih komunista, uz iznudjenu saglasnost komunista iz Srbije, pesma je promenjena. Od 1848, kada je i stvoreno Vojvodstvo Srpsko (kako glasi pravi naziv ove pokrajine i kako je vazio do 1918), Srem nije bio u njoj, ali JESTE bila Baranja. Srem je bio deo Vojne Krajine, i samostalno se prikljucio Srbiji 24. novembra 1918. Uzgred, glavni grad srpskog Srema je bio Vukovar. Istorija.
Aleksa
Vojna Krajina ukinuta je 1881. i od tada je Srem deo Kraljevine Hrvatske i Slavonije, u sklopu Austrougarske. Narodnom voljom defacto se direktno prisajedinjava Srbiji nakon sabora u Rumi 1918.
Баба
Барању смо поклонили Хрватима, нема везе што су ти људи јасно рекли да хоће у Србију. А са остала три окупаторска "војводства" смо исконструисали "Војводину". Тако нам и треба кад смо небрижљиви према себи.
Aleksa
Hteli mi to da priznamo ili ne, ali Vojvodina je prisajedinjenjem Srbiji usla u neprirodan drustveni okvir prelazeci iz visevekovnog srednjoevropskog u balkansko okruzenje i jedina je koja se nije vratila u prirodni evropski krug. Drzava Srbija je sputava u tome. Istina nije slatka, ali tako je.
sloba car
Pa valjda je nešto i doprinela Srbiji. Šta bi jeli da nema poljoprivrednih firmi iz Vojvodine? Meso iz Šumadije ili Čačka?
Бата
Ах, каква груба релативизација усмерена ка омаловажењу тековине Друга Тита који нам је 1945. подарио војвођански национални идентитет. Такође, шта ће рећи у нашој пријатељској Хрватској на ову тенденцију присвајања њихове Барање. Ми Срби...ох, пардон, хтедох рећи ми грађани Србије морамо да престанемо да инсистирамо на прошлости јер тиме угрожавамо европску перспективу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.