Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Успех на пробној матури поправља оцену у дневнику

Друго пилотирање велике матуре одржаће се у априлу следеће године, а као најзначајније новине истичу се формирање Националног центра за испите и системско подстицање ученика да покажу знање
(Фото А. Васиљевић)

Ново, друго по реду, пилотирање државне матуре одржаће се у априлу следеће године. До тада надлежни очекују да ће се на већини факултета скројити коначни предлози уважавања овог тестирања за упис бруцоша уместо досадашњих пријемних испита. Прва генерација ученика који ће полагати велику матуру 2024. године управо похађа други разред гимназија, средњих стручних и уметничких школа. До спровођења овог испита у пуном обиму планирано је да се, осим два пилотирања, реализују и још две пробе. Као најзначајније новине најављују се формирање новог Националног центра за испите без којег не може да се уприличи тестирање као што је велика матура и подстицање ученика да се на будућим симулацијама овог испита потруде и покажу знање. Чланови владе усвојили су јуче сет измена и допуна закона из области просвете које омогућавају формирање испитног центра као важног сегмента у реализацији пројекта државне матуре.

– Циљ увођења државне матуре јесте да се унапреди квалитет нашег образовања. Квалитет нема горњу границу. Увек се може подићи на виши ниво. Због сертификационе и квалификационе улоге велике матуре, јер она значи сведочанство о стеченом средњошколском образовању и проходност на студије, измењени су закони о средњем и о високом образовању. Да би се све усагласило урађене су и измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања. Важна новина је да ће се у будућности припрема предлога испита, његовог садржаја, начина организовања и спровођења, тестова и упутстава за оцењивање и још много тога радити преко унапређеног и новоформираног Националног центра за испите, који ће бити смештен у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. Морали смо предвидети и све што се тиче заштите података о личности, односно члан који ће подразумевати обраду свих тих података преко софтвера кроз ИТ систем који се припрема, да би могло све да функционише у најбољем реду – разјаснио је Зоран Костић, посебни саветник министра просвете, на недавно одржаном скупу зналаца посвећених увођењу државне матуре с представницима медија.

За измене и допуне просветних прописа које помиње, прецизирао је, нису биле потребне јавне расправе јер промене нису биле велике, а њихов главни циљ је био испитни центар. Рекао је и да без таквог центра систем није у прилици да реализује овај испит у пуном обиму. Изменама закона предвиђено је да овај центар почне да ради школске 2022/23. године, када ће први пут по новом бити спроведен завршни испит за ученике који излазе их трогодишњих образовних профила средњих стручних школа. Државна матура: општа, уметничка и стручна, први пут ће се полагати на крају наставне 2023/24. године. До тада, дакле на крају ове и наредне школске године, матуранти четворогодишњих школа полагаће матурски испит као и до сада.

– За ново пилотирање у априлу планирамо, и гледамо да пожуримо, да и софтвер испробамо, ако буде стигао. Ако и не стигне, имамо могућност да испилотирамо тестове и процедуре. Након првог пилотирања главно питање је било колико су деца знала. Нама то уопште није био мотив. Нисмо имали жељу, нити смо могли очекивати да ћемо добити реалне показатеље знања ученика на националном нивоу – наглашава саветник министра просвете.

Подсећа да ђаци на првој проби државне матуре нису били мотивисани, а тестирање је одржано крајем октобра прошле године у епидемијски отежаним околностима. Тада су пробне тестове решавали ђаци који, заправо, неће полагати праву државну матуру, а исти ученици ће учествовати и у другом пилотирању.

– Разговарамо с факултетима да из богате банке задатака која је направљена дамо факултетима одређене задатке које ће давати кандидатима на својим пријемним испитима. Затим ђацима можемо да објаснимо да ће на симулацији државне матуре у априлу упознати типове задатака какви ће се већ у јуну наћи на пријемним испитима. Намера је да омогућимо да се након прегледања тестова с пилотирања свим ђацима који буду урадили добро на основу тих резултата може поправити оцена из одређеног предмета, да не морају поново да одговарају. Онима који пробу матуре не буду добро урадили нећемо ништа покварити. Тај мотив, да ће с једне стране ученици осетити задатке, а са друге имати могућност да поправе оцену, феноменалан је – разјаснио је Костић.

Ако се подстицајима достигне већа мотивација матураната да нове пробне тестове ураде што боље могу, а не само реда ради, онда ће надлежни моћи да процене да ли су на националном нивоу матуранти досегли очекиване исходе. Моћи ће боље да оцене квалитет и тежину тестова, да утврде начин бодовања испитних питања да би по стандардима вредновали постигнућа ученика с основног, средњег и напредног нивоа.

– Желимо да државна матура у потпуности замени пријемне испите, с тим што би се оставила могућност додатне провере склоности и способности на појединим факултетима као што су, на пример, уметнички. Мислим да смо близу да то академска заједница прихвати, да немамо периоде прилагођавања које су имале друге државе. Да подсетим, у ово смо кренули 2010. године. Већ 11 година на овоме радимо. Сваком ко је рекао да је досад то могло да се заврши, ево доказа да није. Није померано без разлога. Све је подразумевало, а и даље подразумева, посвећен рад, логистику, велики новац. Чека нас још доста посла. Много смо одмакли и веома смо близу краја – напомиње Костић, који је 2010. године био помоћник тадашњег министра просвете Жарка Обрадовића.

С позиције посебног саветника Бранка Ружића, Костић уверава да ће за две године систем бити апсолутно спреман да спроведе државну матуру у пуном обиму и да ће се тиме побољшати квалитет и праведност система и равноправност ученика.

– Млади ће имати једнаке шансе да у исто време, по истим правилима, у истим условима решавају исте матурске тестове с истим типом задатака. Да ли ће полагати три предмета, или ће полагати пет или шест, више неће зависити од нас, већ од њихове жеље да конкуришу на два, три или пет факултета истовремено, а уписаће онај студијски програм за који буду имали довољно бодова – закључује Костић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Кад сам ја ишао у гимназију, беше то давно, само је један једини ученик у целој генерацији био вуковац. Онда си и за двојку морао нешто да знаш. Ондашњи тројкаш би данас ладно био одличан. Критеријуми су се начисто срозали а ниво знања изнетог из школе је неопростиво мали.
Dusan T
"Квалитет нема горњу границу." Ali zato ocena ima. Sto im lepo ne podelite svima petice, da se deca ne muce za badava. Onda bi svi mogli da upisu ono sto zele. A ne bi mogli? A zasto?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.