Домаће фирме ће знатно утицати на привредни раст

Креатори економске политике су планирали да домаћи приватни сектор са својом производњом и извозом постане главни покретач високог и одрживог привредног раста у наредне три године и тако преокрену досадашњи тренд према коме наши привредници улажу мање него странци и годинама инвестирају мање него у упоредивим земљама региона.

Ревидирана Фискална стратегија предвиђа да ће управо домаће приватне инвестиције бити главни покретач убрзања привредног раста Србије у средњем року. Планирано је да се учешће укупних инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) до 2024. повећа са нешто више од 23 одсто на 24,6 одсто БДП-а. Учешће јавних инвестиција треба да се смањи са садашњих 7,8 одсто на 6,9 процената БДП, а да се удео страних улагања смањи са око 6,5 на око 5,5 одсто. То значи да се рачуна да ће удео домаћих инвестиција до краја 2024. бити око 12 процената, на коме ће почивати прогнозирани укупни раст БДП-а од пет одсто.

Зоран Дракулић, председник пословног клуба „Привредник”, каже да је ово могуће и то је једини пут за остваривање високих стопа раста о којима сањамо.

– Нама се нико не обраћа. Покушавали смо да успоставимо контакт са министарком привреде. Морамо да осетимо позитиван тренд и да видимо да се бар нешто мења у односу државе према нама. Стратегија је написана, али треба је реализовати. Све мора да се убрза. Држава ће морати да определи неке субвенције, али ми не тражимо све оно што је дато странцима  наглашава Дракулић и додаје да најпре треба направити стратегију развоја српске привреде.

Досадашњи изостанак домаћих инвестиција објашњава неравноправним третманом у односу на стране и несигурношћу домаћих привредника с обзиром на третман какав су имали.

Мирољуб Лабус, уредник „Беле књиге” Савета страних инвеститора прекјуче је на представљању ове публикације, као једну од главних препорука за даљи напредак изнео повећање приватних инвестиција домаће привреде, које су ове године пале на 10 одсто БДП-а, у односу на 2012. када су чиниле 15 процената. Он је напоменуо да би држава требало тиме да се позабави, јер уколико се повећа удео приватних инвестиција у БДП-у то ће бити добро за раст Србије.

Лабус је указао да су потребна нова улагања, која се базирају на производњи и да је потребна реиндустријализација. Додао је такође да је неопходно да компаније више зарађеног новца улажу назад у производњу.

Можда парадоксално делује али управо Савет страних инвеститора, који окупља стране компаније, у „Белој књизи 2021” скреће пажњу да је у Србији проблем низак ниво приватних инвестиција. Како оцењују пандемија је у овом кратком року оборила удео инвестиција у БДП-у за једна одсто, што је знатан негативни ефекат. Пре избијања кризе, удео инвестиција у БДП-у био је 22,5 одсто. Процењују да ће удео инвестиција у 2021. прећи преткризни ниво и износити око 23 одсто, што се највише дугује јавним инвестицијама.

Према Миленијумским циљевима одрживог раста, земље као што је Србија требало би да имају удео инвестиција у БДП-у од 25 одсто, што би донело одрживу стопу раста БДП-а од пет процената годишње. Осим ниских домаћих инвестиција скрећу пажњу да се у кратком року фундаментално мењају фактори раста. У 2019. раст је зависио од инвестиција и грађевинарства, а у 2021. зависи од потрошње и трговине. Ако би постојала стабилна стратегија раста, то не би било могуће. У недостатку стратегије раста веома је тешко предвидети будуће кретање БДП-а јер није извесно који ће фактори да креирају раст БДП-а у будућности.

Иначе, удео страних директних инвестиција од 2017. до 2019. повећан је са 6,2 на 7,8 одсто БДП-а, а после прошлогодишњег пада због пандемије, председник Александар Вучић је недавно саопштио да се у Србију до краја октобра ове године слило 3,14 милијарди евра директних страних инвестиција.