Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Домаће фирме ће знатно утицати на привредни раст

Предвиђа се да ће удео домаћих инвестиција до краја 2024. бити око 12 одсто, на чему ће почивати прогнозирани укупни раст БДП-а од пет одсто
Приватне инвестиције би у наредним годинама требало да буду увећане (Фото Танјуг/М. Миливојевић)

Креатори економске политике су планирали да домаћи приватни сектор са својом производњом и извозом постане главни покретач високог и одрживог привредног раста у наредне три године и тако преокрену досадашњи тренд према коме наши привредници улажу мање него странци и годинама инвестирају мање него у упоредивим земљама региона.

Ревидирана Фискална стратегија предвиђа да ће управо домаће приватне инвестиције бити главни покретач убрзања привредног раста Србије у средњем року. Планирано је да се учешће укупних инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) до 2024. повећа са нешто више од 23 одсто на 24,6 одсто БДП-а. Учешће јавних инвестиција треба да се смањи са садашњих 7,8 одсто на 6,9 процената БДП, а да се удео страних улагања смањи са око 6,5 на око 5,5 одсто. То значи да се рачуна да ће удео домаћих инвестиција до краја 2024. бити око 12 процената, на коме ће почивати прогнозирани укупни раст БДП-а од пет одсто.

Зоран Дракулић, председник пословног клуба „Привредник”, каже да је ово могуће и то је једини пут за остваривање високих стопа раста о којима сањамо.

– Нама се нико не обраћа. Покушавали смо да успоставимо контакт са министарком привреде. Морамо да осетимо позитиван тренд и да видимо да се бар нешто мења у односу државе према нама. Стратегија је написана, али треба је реализовати. Све мора да се убрза. Држава ће морати да определи неке субвенције, али ми не тражимо све оно што је дато странцима  наглашава Дракулић и додаје да најпре треба направити стратегију развоја српске привреде.

Досадашњи изостанак домаћих инвестиција објашњава неравноправним третманом у односу на стране и несигурношћу домаћих привредника с обзиром на третман какав су имали.

Мирољуб Лабус, уредник „Беле књиге” Савета страних инвеститора прекјуче је на представљању ове публикације, као једну од главних препорука за даљи напредак изнео повећање приватних инвестиција домаће привреде, које су ове године пале на 10 одсто БДП-а, у односу на 2012. када су чиниле 15 процената. Он је напоменуо да би држава требало тиме да се позабави, јер уколико се повећа удео приватних инвестиција у БДП-у то ће бити добро за раст Србије.

Лабус је указао да су потребна нова улагања, која се базирају на производњи и да је потребна реиндустријализација. Додао је такође да је неопходно да компаније више зарађеног новца улажу назад у производњу.

Можда парадоксално делује али управо Савет страних инвеститора, који окупља стране компаније, у „Белој књизи 2021” скреће пажњу да је у Србији проблем низак ниво приватних инвестиција. Како оцењују пандемија је у овом кратком року оборила удео инвестиција у БДП-у за једна одсто, што је знатан негативни ефекат. Пре избијања кризе, удео инвестиција у БДП-у био је 22,5 одсто. Процењују да ће удео инвестиција у 2021. прећи преткризни ниво и износити око 23 одсто, што се највише дугује јавним инвестицијама.

Према Миленијумским циљевима одрживог раста, земље као што је Србија требало би да имају удео инвестиција у БДП-у од 25 одсто, што би донело одрживу стопу раста БДП-а од пет процената годишње. Осим ниских домаћих инвестиција скрећу пажњу да се у кратком року фундаментално мењају фактори раста. У 2019. раст је зависио од инвестиција и грађевинарства, а у 2021. зависи од потрошње и трговине. Ако би постојала стабилна стратегија раста, то не би било могуће. У недостатку стратегије раста веома је тешко предвидети будуће кретање БДП-а јер није извесно који ће фактори да креирају раст БДП-а у будућности.

Иначе, удео страних директних инвестиција од 2017. до 2019. повећан је са 6,2 на 7,8 одсто БДП-а, а после прошлогодишњег пада због пандемије, председник Александар Вучић је недавно саопштио да се у Србију до краја октобра ове године слило 3,14 милијарди евра директних страних инвестиција.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marcioni
Треба подржати домаћу привреду, апсолутно! Али, исто тако знам да домаћи привредници (наравно, не сви) користе сваку могућност да закину државу. Када су били подстицаји за новозапослене, власник једне домаће фирме је једноставно отпустио 30 радника, запослио нових 30 са бироа и узео новац од државе. Таквих сличних примера има много и сматрам да је потребно више контроле у таквим процесима.
Домаћи предузетник
Логично је да гледају да закину држави када се она непрестано иживљава над нама. Уколико закасните са ПДВ-ом један дан стиже опомена. Ево пре неки дан смо обавештени да држава уводи наплату ПДВ-а на превоз робе из иностранства тако што обрачунава трошак од границе до магацина. Није ни чудо што смо гневни када нас цеде као маслину а да притом НИШТА не добијамо од те исте државе.
Kako da ne
Nisu konkurentni,guse ih nameti, inspekcije, izmisljene kazne za punjenje budzeta, kurs evra, stranci dobijaju subvencije,na poklon zemlju sa infrastrukturom,sve to mora od svojih para ili kredita da pravi privatnik, to je input koji dize cenu, mogu da budu samo kooperanti a ne i nosioci, mozda samo firme bliske vlasti,to je uvek bilo
Radoslav
Procitajte vest od 04.09 "Свака девета фирма у блокади"
Vojislav Guzina
Pa upravo radimo suprotno od onog što se ovde najavljuje, a nemamo ni sistemske pretpostavke za takav zaokret u kratkom roku.
Vlada i Bajka
Hoce ali kad bi im dali subvencije ko strancima,besplatno zemljiste, infrastrukturu, oslobodili poreza, ovako su nekonkurentni sa ovim kursom evra

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.