Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поповић: Израда уставних амандмана резултат сарадње извршне власти и правне науке

(Фото Министарство правде)

Дводневна Међународна конференција „Београдски уставноправни форум” почела је данас у Ректорату Универзитета у Београду у организацији Института за упоредно право, под покровитељством београдског универзитета.

Скупу је присуствовала министарка правде Маја Поповић, која је истакла да извршна власт може изузетно добро да сарађује с науком, у конкретном случају с правном науком, пренео је Танјуг.

„Управо смо приликом израде уставних амандмана показали да је Министарство правде дало само правни оквир, док је тежиште било на науци и струци”, рекла је Поповићева новинарима пред почетак конференције. Посебно је поменула знатан допринос у изради решења за уставне амандмане професора уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду Владимира Петрова, као и Милоша Станића и Мирослава Ђорђевића из Института за упоредно право.

„Њима дугујемо неизмерну захвалност јер су они као научници у својим научним радовима дали допринос идеалним решењима уставних амандмана. Поред њих, у радној групи били су и представници струковних удружења, тужилаца и судија и у том смислу смо постигли консензус, то је оно чему свака држава тежи”, истакла је министарка. Према њеним речима, том кохабитацијом и сарадњом у демократском духу дошло се до најбољих уставних решења.

Она је поручила да ће министарство наставити такву сарадњу са струком, као и с Венецијанском комисијом, и у наредном периоду, јер нас у року од годину дана након усвајања измена очекује доношење нових правосудних закона.

То су закон о судијама, закон о јавним тужилаштвима, закон о Високом савету тужилаштва, закон о Високом савету судства, као и закон о уређењу судова.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић изразио је задовољство што је управо Ректорат домаћин овог скупа, подсетивши да је управо један од оснивача тог института пре 65 година био редовни професор Правног факултета и бивши ректор универзитета Борислав Благојевић.

„Ово је право место где Институт за упоредно право може да покаже шта ради, а они су познати по томе што организују велики број конференција, скупова, разних анализа, експертиза. Надам се да ће овај скуп бити допринос правним наукама”, нагласио је ректор.

Декан Правног факултета Универзитета у Београду Зоран Мирковић такође сматра да је управо Универзитет у Београду право место да се промишљају уставноправна питања, с обзиром на то да се суочавамо с изазовима које носе ново време и стандарди у погледу организације власти и људских права.

„Мислим да ће овај научни скуп дати добре одговоре на ова питања”, рекао је Мирковић.

Директор Института за упоредно право Владимир Чоловић указао је да институт у 65. години постојања организује ову веома значајну конференцију, у години кад је дао два научна сарадника – Милоша Станића и доктора Мирослава Ђорђевића – за чланове Радне групе за израду Акта за измену Устава.

„Институт за упоредно право даје анализе, ставове и правна мишљења о законодавству. Због тога је веома значајна сарадња с Министарством правде, која траје деценијама, с обзиром на то да му институт често даје обавештења о садржини страног права”, указао је Чоловић.

Професор Правног факултета у Београду Владимир Петров исказао је велико задовољство што наука и политика сарађују на промени Устава у делу о правосуђу. „Због тога ће будући уставни амандмани бити производ изванредне сарадње. Желим да таква сарадња опстане јер она није у интересу ни политике ни науке као таквих, већ пре свега грађана Републике Србије”, закључио је Петров, који је и члан Венецијанске комисије за Србију.

Београдски уставноправни форум ове године представља централну научну конференцију на пољу уставноправне науке у нашој земљи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.