Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Догодине мањи издаци за исплату пензија

Фискална стратегија предвиђа пројектован даљи релативни пад расхода за пензије и у 2023. и 2024. што Фискални савет не сматра кредибилним
(Фото Н. Марјановић)

Ревидираном фискалном стратегијом за 2022. са пројекцијама за 2023 и 2024, коју је недавно објавио Фискални савет (ФС) може се закључити да ће кретање расхода за пензије и убудуће одређивати „швајцарска формула”. Пројектовани издаци за исплату пензија за 2022. годину показују да долази до њиховог релативног пада (са 9,9 одсто учешћа у БДП на 9,7). За остатак периода који стратегија предвиђа за 2023. и 2024. годину, пројектован је даљи релативни пад расхода за пензије (за око 0,2 процентна поена БДП-а годишње) што је динамика коју Фискални савет не може да сматра кредибилним из два разлога.

„Први је техничке природе. Наиме за 2023. стратегија предвиђа индексацију пензија од 5,6 одсто, а то је осетно ниже од процентуалног увећања које би се добило применом постојеће швајцарске формуле (она би резултирала повећањем од најмање седам одсто, узимајући у обзир актуелна кретања нето зарада и инфлације) – што не делује реалистично. „Швајцарска формула” генерише међугодишње увећање пензија од 5,5 одсто што је ниже од 7,7 процената колико ће расти привредна активност у тој години.

Други је економске природе. Судећи према владиним пројекцијама, расходи за пензије би до краја 2024. требало да падну на 9,3 одсто БДП-а, што би било испод границе коју је Фискални савет, на основу искуства упоредивих земаља и актуелних друштвено-економских прилика у Србији, идентификовао као доњи праг расхода јавног пензијског система”, наводи се у извештају Фискалног савета.

У плану је измена правила за достизање одрживог нивоа расхода за пензије, што је имплицитна потврда да они неће претрпети релативно смањење колико се предвиђа у трогодишњим пројекцијама. Формула за усклађивање пензија интегрални је део пензијских система у готово свим земљама ЕУ, укључујући и пензијски систем Србије од његових зачетака 1922. године.

У прошлости је било неколико епизода током којих је она стављана ван снаге – последњи пут 2018, да би две године касније почела поново да се примењује (пензије се почев од 2020. индексирају по „швајцарској формули”). Та формула доводи до постепеног смањења нивоа расхода за пензије у односу на БДП, што је додатно наглашено услед континуираног смањења броја пензионера током последњих неколико година након примене пензијске реформе из 2014. Представници Фискалног савета сматрају да би требало додатно унапредити и ојачати механизме фискалних правила, укључујући „швајцарску формулу”, како би се омогућило да се пензијски расходи у дугом року крећу у интервалу који је друштвено и економски пожељан, што се чини да је и влада препознала најављујући могућности за унапређење и оснаживања „швајцарске формуле” у наредном периоду. За које год се техничко решење влада определи, важно је да се омогући стабилизација фонда пензија на економски одрживом и друштвено прихватљивом нивоу, наводи се у стратегији.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

RAJA
U penziji sam skoro dvadesetak godina. Neću da spominjemo ni učešće penzija u BDP-u ni švajcarsku formulu , ni povremena primanja koja stvaraju uranilivku.Nrmam ništa protiv što su nam penzije bile umanjene da bi se drzave funsnsije sredile Protiv sam uranilovke, ja sam završila fakultet dok su neki čekali da protekne radno vreme, i onda odu svojim kućama, "premoreni" Penzija mi je bila u proseku zarada zaposlenih. Sada sam u zaostatku ,zbog uranilovke i kako vidim to će se nastaviti.
lalo
Primena svajcarske formula za odrzanje realne vrednosti penzija u odnosu na zarade i infalciju kod nas se sprovodi po volji koja se stvara izbornim potrebama. Potez o isplati 20000 svim penzionerima je odstupanje od svajcarske formule jer se njome remeti relativan odnos medju penzijama jer ce ukupno gledajuci nekima (onima sa nizim penzijama) penzije biti podignute na nivou cele godine za veci procenat nego onima sa visim. nbaci da se unutar PIO vrsi preraspodela tudje imovine (penzije)
nikola andric
Penzioni fondovi su zamisljeni kao privatna osiguranja ne kao dodatna kasa za drzavu.
Jeremija
Samo da prođu izbori.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.