Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пандемија повећала обим посла и стварног радног времена

Сектор услуга, рад преко платформи, систем доставе, али и део јавне администрације, сектори здравства и просвете – области су које изискују додатно радно ангажовање
(Фото Н. Марјановић)

Током другог квартала 2021. запослени у ЕУ су радили укупно три одсто више сати на свом главном послу, у односу на први квартал. Повећања су забележена у већини земаља чланица, а највећи раст обима стварног радног времена примећен је у Грчкој – за чак 18 одсто, пренео је Евростат.

Ови подаци могу се апсолутно пресликати и на Србију, уверен је проф. Зоран Стојиљковић, саветник у синдикату „Независност”, посебно на просвету, здравство, систем услуга, део администрације, поједине секторе индустрије, све послови из зоне социјалних контаката...

– Сектор услуга, рад преко платформи, достава, али и део јавне администрације – све су то области рада у којима је потребно додатно ангажовање. Зато и јесте логично да се каже да је пандемија повећала обим посла. Иако звучи парадоксално, данас је веома сужен број оних који могу да не раде ништа. Сви углавном имају више посла, што у нашим условима ипак не значи да ће за тај рад добити и веће зараде. Јер, оне овде расту само селективно, у одређеним делатностима. Положај запослених је највише условљен ситуацијом на тржишту рада. Када на том тржишту нема више квалификованих радника, послодавци су принуђени да ангажују приучене раднике, а све докле буде таква ситуацију, неће ни бити повишења плата – уверен је Стојиљковић.

Као пример повећаног обима рада откако је проглашена пандемија наводи посао професора који су због ситуације с ковидом 19 често принуђени да предавања држе онлајн.

– За њих више нема простора за слободнији приступ раду током предавања, нема више читања материјала на часу, морају да се избегавају презентације у „павер поинту”, јер није реч о разговору уживо већ преко интернета. Пошто не виде студенте, професори морају да буду занимљивији како би одржали пажњу на онлајн часу, увек имају проблем са неким ко седи са друге стране екрана и коментарише... – набраја проф. Стојиљковић, питајући где су на то све и припреме за тај час, где су они сати који се проводе за стицање инвентивних вештина у таквим условима рада.

– Можда је тај вишак радних сати у току дана у земљама ЕУ новчано вреднован, али код нас је то већ питање. Обашка то на кога спадају трошкови рада. Јер, у пандемијским условима послодавац је у предности пошто му више нису потребне канцеларије, мање људи долази на посао, па он онда гледа да редукује трошкове кроз, рецимо, исплату превоза за запослене. Где је тек уштеда на канцеларијском материјалу, где су накнаде за коришћење средстава за рад? Данас је то све на грбачи радника, којима се кваре рачунари, телефони, они су ти који троше кућни интернет – објашњава проф. Стојиљковић, уверен да послодавци све то покушавају да пребаце на терет запослених који, иако више раде, у Србији углавном немају и веће зараде.

Чекају нас турбулентне године

Да су нашој привреди потребни они запослени који имају већ нека знања и вештине, потврђује Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

– На бироу су и људи без квалификација или са нижим нивоом квалификација, незапослени у годинама, пред пензијом, па послодавци немају интереса да их ангажују, обучавају, јер и то их кошта. Србија ће зато и надаље увозити радну снагу, из Пакистана, Авганистана, Казахстана, поготово за оне најобичније послове. Привреди ће недостајати практичних радних места. Тако да, што се тиче запошљавања и повећаног обима посла и радних сати генерално, тек нас чекају турбулентне године, јер структура наше привреде је таква да ће оправак од ковида бити спор. Биће нам потребна цела година да дођемо само на преткризни ниво – уверен је Рајић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nensi
Radim vise nego ikada. Plata ista. Sef me uznemirava i posle radnig dana sa porukama. Pandemija je sve okrenula naopacke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.