Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изградња брзе пруге почиње од деонице Сталаћ‒Ђунис

До краја године биће расписан тендер за извођача, а радови би требало да почну у јуну следеће године
Некадашњи гавни железнички чвор у Сталаћу (Фото С.Савић)

Ћићевац – Изградња брзе пруге Београд–Ниш почеће од најзахтевније деонице, Сталаћ–Ђунис и то већ у првој половини 2022. У току су радови на обезбеђивању документације, а до краја године у плану је да се на тендеру изабере извођач радова.

Предвиђена је изградња једноканалног, двоколосечног тунела број четири код Ћићевца, дужине око 3,3 километра. Тунел ће имати три евакуациона тунела и два приступна пута.

‒ Пројектовање и изградња овог тунела финансира се из буџета, а процењена вредност је 40 милиона евра. По завршетку тендерске процедуре, избора понуђача и потписивања уговора, очекује се да радови почну у јуну 2022. године. Предвиђени рок градње  је 912 дана. Пројектовање и изградња тунела само је први део пројекта – каже Ненад Станисављевић, пи-ар „Инфраструктуре железнице Србије”.

Постојећа пруга Сталаћ–Ђунис иде долином реке Јужне Мораве. Дуга је око 17,7 километара и представља једину једноколосечну деоницу на делу међународног железничког Коридора 10 између Београда и Ниша. Између Сталаћа и Ђуниса сада постоји укупно 68 објеката краћих од 100 метара, једноколосечни мост дужине 156 метара, тунел Стеванац, дуг 229 метара. На прузи данас постоји и дванаест путних прелаза.

Овом пругом дневно, у просеку, саобраћа 35-40 путничких и теретних возова.

‒ Многи велики пројекти су кренули од општине Ћићевац. Ми смо мала општина, али на раскршћу великих саобраћајница. Поред Моравског коридора, који је такође кренуо са изградњом из Ћићевца, ево сада креће изградња брзе пруге. Радове очекујемо на пролеће, за сада су припремне радње у току заједно са „Железницама Србије”. Ово је најзахтевнија деоница и почеће се са пробојем тунела у Браљини – каже др Миријана Кркић, председница општине Ћићевац.

За ову деоницу у плану је да се постојећа једноколосечна пруга замени двоколосечном електрифицираном пругом, за брзину до 160 км/сат.

Када се деоница модернизује траса међународног железничког Коридора 10, од Шида, Београда до Ниша,биће двоколосечна, чиме ће се елиминисати уско грло.

‒ Терен којим пролази садашња траса пруге не дозвољава повећање пројектоване брзине више од 120 километара на сат. С обзиром на то да ће новом пругом између Сталаћа и Ђуниса возови саобраћати брзином до 160 километара, постојећа траса на делу од станице Сталаћ до станицеЂунис морала је да се напусти – објашњава  Ненад Станисављевић, пи-ар „Инфраструктуре железнице Србије”.

На новој, двоколосечној прузи Сталаћ–Ђунис, поред тунела за који је тренутно тендерска процедура у току, биће још четири тунела, укупне дужине 6.890 метара. Биће изграђено и седам мостова укупне дужине око 505 метара, од којих ће свакако најдужи и најтежи бити мост преко Јужне Мораве дуг 298 метара. То значи да ће око 40 одсто дужине нове двоколосечне пруге између Сталаћа и Ђуниса бити на мостовима и у тунелима.

‒ За нас је битно у општини Ћићевац убрзавање промета роба и услуга, довођење нових инвеститора с обзиром на то да је за сваку и инвестицију потребна добра повезаност друмске и железничке инфраструктуре. Зато ми као локална самоуправа очекујемо долазак нових фирми – наводи др Миријана Кркић, председница општине Ћићевац.

На новој прузи биће укупно 38 нових објеката тунела и мостова, градиће се и један вијадукт (дуг 290 метара), по два надвожњака и подвожњака, пасарела у станици Ђунис, подходник у станици Сталаћ, галерија, пропусти и потпорни зидови.

Сада се железничке композиције крећу максималном брзином између Сталаћа и Браљине 65, а између Браљине и Ђуниса 85 километара на сат. Јасно је шта ће значити нова двоколосечна пруга на којој ће бити омогућена брзина возова до 160 километара на сат. Око половине транспорта возовима у Србији обавља се Коридором 10, који представља кичму железничког инфраструктурног система у Србији.

Пруга од Београда до Ниша изграђена је 1884. године, а електрифицирана почетком седамдесетих година прошлог века.

Иначе, други колосек од Параћина до Сталаћа у дужини од 21,1 км изграђен је 1967. године, а на деоници Ђунис–Трупале (39,9 км) 1988. године. Последњи пут колосеци у Железничкој станици „Сталаћ” реконструисани су 1967. године.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja
Ako su tuneli »Čortanovci« izgrađeni kao dve paralelne cevi; twin tubes, za jednokolosečni saobraćaj i to leva cev dužine 1.156m, a desna cev dužine 1.086,5m, ne vidim opravdani razlog, da bi se na pruzi Beograd – Niš kod Ćićevca izgradio »jednokanalni dvokolosečni tunela dužine oko 3,3km«. Naime, svako, kome je saobraćaj »jača« strana zna, da su twin tubes tuneli između kojih postoje prelazi za slučaj opasnosti; Cross Passage, mnogo bezbedniji od jednokanalnih dvokolosečnih tunela.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.