Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свирепо убиство у Истанбулу скренуло пажњу на страдања жена

Опозиција тврди да је насилничко понашање охрабрио председник Ердоган када је Анкара иступила из Конвенције о заштити жена и породице, усвојене управо у граду на Босфору
Све више жена у Турској диже глас против насиља (EPA-EFE/Sedat Suna)

Недавно брутално убиство једне девојке у Истанбулу на тренутак је потиснуло у други план све проблеме, чак и епидемију вируса корона, која свакодневно односи и по 250 живота. У насељу Аташехир града на Босфору младић Џан Гуктуг Боз је насред улице самурајским мачем искасапио двадесетосмогодишњу Башак Џенгиз.

Јавност је шокирана. Убица је ухапшен и мотиви злочина се истражују. Случај није усамљен. Напротив. Према невладиним организацијама, у Турској свакодневно у насиљу у просеку страда по једна жена. То су језиви подаци. У Анталији је недавно силована, па убијена двадесетједногодишња студенткиња. Убица, 48-годишњи бизнисмен Мустафа Ајхан, њено тело је раскомадао и запалио. На путу од Анкаре до Истанбула браћа су недавно убила сестру пошто их је „обрукала” јер се виђала с једним момком док јој је муж био у затвору.

Са свих страна се чују апели: зауставимо фемицид. На удару се нашао и председник Тајип Ердоган, који је у марту донео декрет и повукао Турску из Конвенције о заштити жена и породице. Она је пре десет година усвојена у Истанбулу на састанку земаља чланица Европског савета.

„Насилничко понашање према женама охрабрили су они који су поцепали Истанбулску конвенцију. Након тога (од 21. марта до средине новембра) у Турској су убијене 203 жене”, тврди лидер опозиционе Добре партије Мерал Акшенер, која је у коалицији са другом по снази странком у земљи – Републиканском народном партијом.

У опозицији обећавају да ће, када дођу на власт, променити законе како би се заоштрила борба против насиља у породици. Мерал Акшенер каже да ће нова влада по хитном поступку прихватити Истанбулску конвенцију и пажљиво пратити њено спровођење. Ердоганова одлука о повлачењу из те конвенције наишла је на критике, не само у земљи него и у свету, у Вашингтону, а поготово у Бриселу.

„Држава треба да ради на сузбијању насиља према женама и у породици, а не да одбацује међународне споразуме”, истичу у ЕУ.

Тек после тога у влади су се чула објашњења зашто је шеф државе повукао тај потез, и то десет година пошто је потписао ту конвенцију.

„Права жена су заштићена нашим законима, и то на најбољи могући начин. Турској нису потребне међународне конвенције”, покушали су да оправдају тај потез у влади, али је свакодневни живот драматично демантује.

Упућенији тврде да је председник Ердоган донео ту одлуку пошто је подлегао притисцима конзервативних структура у којима сматрају да се давањем већих права женама подривају темељи традиционалне турске породице. То, по њима, доводи до неморала и већег броја развода, као и злоупотреба иза којих стоје припадници ЛГБТ популације, која захваљујући томе јача позиције, што је „неприхватљиво за једно нормално друштво”.

То је очигледно борба за гласове на изборима који се примичу. Проблем није новијег датума, већ се сада само заоштрава. Барата се различитим подацима о броју жртава, у зависности одакле стижу. Према невладиној организацији „Платформа за борбу против фемицида”, у прошлој години убијено је 380 жена, 50 више него 2016, а чак 300 више него на почетку века. Иза тих злочина најчешће стоје бивши и садашњи партнери, криминалци, а понекад и њихове породице, које их на тај начин кажњавају због забрањене љубави, што је у унутрашњости земље још увек неопростив грех. У влади уопштено тврде да су те бројке много мање, али не споре да је то и даље велики проблем.

Невладине групе често организују протесте са којих изнова поручују: „Више нећемо да ћутимо, бранићемо своје животе.” Али показало се да, без помоћи државе и друштва, оне саме не могу да добију ту битку, што потврђују свакодневни злочини. У невладиним организацијама истичу да државни органи често не предузимају мере како би се спречили злочини. У „Платформи за борбу против фемицида” траже да се у свим општинама хитно отворе „сигурне куће”, где би угрожене жене могле да нађу привремено уточиште и избегну најгоре. Казне за насиље у породици су пре неколико година пооштрене, али се показало да су оне саме за себе недовољне. Потребна је широка акција у коју треба да се, поред тужилаца и судија, укључе и школе, невладине организације и посебно утицајне верске структуре.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

8.mart
O cemu mi pricamo . O zastiti zena se u svetu govori samo za 8.mart zato je situacija takva kakva jeste sem mozda u nordijskim zemljama .
Bebika M.
Erdogana kritikuju zbog istupanja iz Konvencije za zastitu zzena i porodice. Nije do kraja jasno zassto je povukao taj potez, ali pitanje je koliko bi to umanjilo broj stradalih zzena.
ZENECID
Nije turska nikakav izuzetak. To je problem sa kojim se suocavaju mnoge zemlje ukljucujući i Srbiju ali se o tome retko pise.
Samo zena
"Потребна је широка акција у коју треба да се, поред тужилаца и судија, укључе и школе, невладине организације и посебно утицајне верске структуре"....Ovo vazi i za Srbiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.