Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због Украјине прете Русији санкцијама, па и ратом

Одлазећа канцеларка Ангела Меркел залаже се за увођење нових казнених мера Москви уколико дође до инвазије на Украјину
Матеуш Моравјецки и Ангела Меркел у Берлину (EPA-EFE/John Macdougall)

Не само да је ЕУ спремна да наметне нове санкције Руској Федерацији, него се, чини се, чланице НАТО-а озбиљно спремају и за рат с Москвом. Повод је наводна руска инвазија на Украјину, коју Москва упорно демантује, а Запад истрајава на томе да је она извесна. Чак ни украјинске власти још нису усаглашене поводом обавештајних података, који, тврди се, говоре о гомилању руских снага на заједничкој граници, али је одлазећа канцеларка Ангела Меркел рекла да ЕУ мора да буде спремна за увођење додатних санкција. И то у два случаја: уколико ситуација ескалира у источној Украјини и око ње или на граници Белорусије и Пољске. На заједничкој конференцији за новинаре у Берлину са својим пољским колегом Матеушом Моравјецким, одлазећа канцеларка је рекла да ЕУ мора да буде јединствена кад је реч о белоруском коришћењу миграната као оружја против Пољске и руском распоређивању трупа близу границе с Украјином. Поручила је да би „агресија на суверенитет Украјине имала високу цену”.

Меркелова је покушала да пре напуштања функције организује још један састанак „нормандијске четворке” и то је рекла и новинарима, јер сматра да врата морају да остану отворена за дијалог са Русијом у вези с украјинским решењем. Русија је сада на ивици да буде окривљена за неуспех. Министар спољних послова Сергеј Лавров неколико пута је поновио, као и сам Владимир Путин, да састанак мора да има смисла, да се унапред договoре области у којима може бити напретка, а не да се организује само да би се рекло да је одржан. Руска страна упозорава да је Кијев закочио мировни процес јер не испуњава Споразуме из Минска и да покушава подстицањем ратне опције да реши проблем.

О разлозима због којих већ дуго није одржан састанак на нивоу министара спољних послова „нормандијске четворке” (иако су одржавани састанци на нижим нивоима), канцеларка је раније објаснила да Париз, Берлин и Москва имају сасвим различите ставове. Она је поново апеловала на руског председника да унапреди те преговоре како би дошло до испуњавања Минских споразума. Њих двоје су недавно имали и телефонски разговор у којем је било речи и о овој теми, али очигледно нису постигли договор.

А у вези са свим тим пре десетак дана Лавров је потегао несвакидашњи потез: објавио је дипломатску преписку с колегама из Берлина и Париза у вези с припремама састанка „нормандијске четворке”. Припремајући сусрет, Лавров је својим немачким и француским колегама предложио нацрт заједничке изјаве, који су они одбили и предложили своју, која је, опет, за Москву била неприхватљива. Русија има један услов за учешће на састанку у „нормандијском формату” – заједничку изјаву да је мировни процес застао због неспремности Украјине да испуни кључне тачке Минског споразума оним редоследом који сугерише „Штајнмајерова формула”. Тај редослед подразумева давање посебног статуса Донбасу у Уставу Украјине и амнестију за учеснике у рату на истоку државе, затим одржавање избора према стандардима ОЕБС-а, па тек онда украјинско преузимање контроле над границом између Руске Федерације и Донбаса.

Иако је у договарању овог редоследа учествовао лично Франк-Валтер Штајнмајер, садашњи председник, а тада министар спољних послова Немачке, Берлин и Париз нису хтели да пристану да заједничко саопштење садржи подсећање на „Штајнмајерову формулу”. Други разлог несагласности је да званична Москва сматра да се остале тачке „Минска 2” могу реализовати само директним преговорима између Кијева на једној и Доњецка-Луганска на другој страни, што Кијев одбацује. Руски медији подсећају да Берлин и Париз Кијеву у томе повлађују, што се видело и у преписци између министара.

У француско-немачком предлогу заједничког саопштења на самом почетку је наведено да руски предлог за директан дијалог „сигурно неће бити прихваћен”. Руско Министарство спољних послова сматра да су директни разговори основна претпоставка, јер је такав дијалог договорен Споразумом из Минска 2 и одобрен је у СБ УН. Због тога је Москва уверена да је Западу потребан састанак „нормандијске четворке” не да би се применили Споразуми из Минска, него да би се Русија навела да споразуми који су договорени, а неповољни су по Украјину сада буду ревидирани у њену корист.

Меркелова је потом у телефонском разговору с украјинским председником Володимиром Зеленским разговарала о ситуацији на граници Белорусије с Украјином и ЕУ, а њен портпарол написао је на „Твитеру” да је закључено да било који покушај подривања независности Украјине неће проћи без последица. Украјина је, у страху од миграната који се налазе на белоруско-пољској граници, одлучила да подигне ограду на граници с Белорусијом, очигледно учествујући у теорији да су мигранти оружје Белорусије, и иза ње и Русије, у дестабилизацији ЕУ и околних држава.

Док ЕУ говори о новим санкцијама Русији и Белорусији, САД интензивирају причу да ће Русија, највероватније у јануару или почетком фебруара, кад се смрзне тло, послати трупе из три правца на Украјину. Начелник Главне обавештајне управе (ГРУ) Украјине Кирил Буданов рекао је да ће у томе имати подршку из ваздуха, а напад ће, наводно, бити изведен артиљеријом и оклопним возилима, праћен амфибијским операцијама руских трупа у Одеси и Маријупољу, као и инвазијом преко територије Белорусије. Њега је, међутим, демантовао секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексиј Данилов рекавши да ово одељење уопште није регистровало претње које је поменуо Буданов.

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Peka
Da Crna Gora nije ušla u NATO, Merkelova bi iz bojažljivosti verovatno ovo prećutala.
Коста
Од Немаца ништа ново! Проблем је да Немци нису до корена денацификованi после 1945. После три лчетврт века, спремни су да опет "загноје" цео свет.
semberac
Putin je davno rekao svabama Vi ste bonus ispunili vise nemate pravo na gresku sad neka izvole
LaCosta
Nemci moraju da prete Rusima jer i njima prete Anglosaksonci i govore im sta moraju da rade.
Miroljub
Ma kakav rat sa Rusijom..Niko nesme da napadne Rusiju jer bi to bilo samoubistvo. NATO je neorganizovan, nemotivisan i vojnotehničko slabiji od rusije. NATO odavno nije ono što je bio pre 20 ak godina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.