Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова стратегија ЕУ фаворизује органску храну

Један од захтевних циљева је да до 2030. удео еколошке производње достигне 25 процената у укупној употреби пољопривредног земљишта
(Фото Pixabay)

Произвођачи органске хране из Србије и Републике Српске убудуће ће моћи лакше да се повезују и тргују али и наступају на трећим тржиштима. Споразумом о међусобном признању сертификата који су потписала два ресорна министра биће поједностављена процедуру и олакшан пласман производа на ова два тржишта.

Закључак је да су и Србија и Република Српска глобално релативно мали произвођачи али да имају добре предуслове за производњу органских производа. Међусобно признање сертификата може да подразумева и заједничко појављивање на тржиштима неких трећих земаља.

Са недавним усвајањем стратегије ЕУ „Од поља до стола” еколошки произведена храна добија све већи значај. Реч је о пакету 27 законских предлога и политика које ће у следећих десетак година мењати начине на које се у Европи производи и конзумира храна. Стратегија предвиђа да ће се до 2030. за 50 одсто смањити употреба пестицида и антибиотика у пољопривреди, а вештачких ђубрива за 20 одсто.

Један од главних циљева јесте да, до тада, удео еколошке производње у укупној употреби пољопривредног земљишта ЕУ достигне 25 процената. Државе чланице ЕУ подстичу се да израде националне планове за еколошку пољопривреду.

Од када је имплементирала европске прописе у органској производњи Србија је извоз повећала седам пута а највеће интересовање за те производе постоји у Скандинавији и Западној Европи.

Према подацима Министарства пољопривреде, површине засада под органском храном у Србији у 2020, упркос пандемији, повећане су за 800 хектара. Тренутно у нашој земљи има око 7.000 произвођача органске хране, а производња се распростире на укупно 24.000 хектара. Прошле године извоз органске хране из Србије био је 37,5 милиона евра, што је 30 одсто више него што је у 2019.

Ивана Симић из Националне асоцијације за органску производњу „Сербија органика” сматра да је нова стратегија ЕУ добра када је реч о смерницама али презахтевна и вероватно тешко остварива за тамошње произвођаче у погледу процента повећања површина под органском производњом.

– Што се Србије тиче ми смо тренутно на око 0,60 одсто, у односу на укупне обрадиве површине, са све оним у периоду конверзије. За нас би било добро и реално да их до 2030. повећамо на 10 одсто, јер заиста имамо ресурсе и можемо врло брзо да конвертујемо велике површине – рекла је Симићева за „Политику” и додала да је за остваривање тог циља потребно удруживање, залагање свих у органском сектору али и снажна подршка државе на свим нивоима.

Навела је да је наш потенцијал то што нам последњих година расту групе произвођача у систему групне сертификације. Све више се развија и мрежа консултаната у руралним регионима. Највећи потенцијал су источна и јужна Србија које су „богом дане за органску производњу”.

Напоменула је да је наша прилика управо у групној производњи. Европска унија сада новом регулативом, која ступа на снагу од 1. јануара 2022. уводи групну сертификацију, која није била део њихове регулативе.

– Ми већ то имамо и то је била наша неусаглашеност прописа са онима у ЕУ. Сада више неће бити тако. Нећемо морати да учимо из почетка као што ће морати државе чланице. Наш систем је већ разрађен, функционише већ неколико деценија и то нам даје компаративну предност – рекла је наша саговорница.

Из Одбора за пољопривреду и рурални развој ЕУ ипак су недавно упозорили да удаљавање од конвенционалне производње носи ризик поскупљења хране и то у околностима када цене житарица и готових производа руше рекорде.

Симићева сматра да апсолутно постоји отпор конвенционалних произвођача и то на међународном нивоу и да су они били главни заговорници да стратегија „Од поља до стола” не буде усвојена.

Навела је да у Србији још нема довољно свести о потреби већег конзумирања органске хране, делом и због материјалне ситуације. Ипак, додала је, постоји врло снажан индикатор који је показао да је у 2020. години, без обзира на сва ограничења, порасла потражња за органским производима, свуда па и у Србији.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
А ми фаворизујемо РУДНИКЕ!
Neva
Iz clanka vidim da je od ukupne obradive povrsine danas u Srbiji samo 0.60 % posveceno organskoj proizvodnji. Pozdravljam potpisani sporazum i verujem da ce se Srbija ugledati na Holandiju, koja ima manje obradive povrsine, ali proizvodi pedeset puta vise organske hrane.
popchulle
Neka, hvala, njihovu "organsku" hranu ne bih ni da probam.
Бранислав Станојловић
Све расло на чистом стајском ђубрету!
Филип
Не само да неће бити гаса, него ни хране.
техничке иновације у пољопривредном сектору
Пољопривредно земљиште (% површине земљишта) у Холандији је пријављено на 54,11% у 2018. години. Холандија је 2019. извезла пољопривредних производа у вредности од 94,5 милијарди евра. Холандске техничке иновације у пољопривредном сектору шире се широм света.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Низоземци и Израелци су највећи тровачи света вештачком храном.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.