Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ОЛИВЕРА ЂОРЂЕВИЋ, редитељка

Људски живот је постао вест за један дан

Најлакше је бити љут, огорчен, тражити кривца у свему и свакоме. Али истински се суочити са собом и сопственим изборима, то је прави тренутак одрастања
(Фото:: Дејан Малагурски)

Награђивана редитељка Оливера Ђорђевић за нову сарадњу са Мадленианумом одабрала је романтичну комедију „Феликс и Дорис”, америчког писца Била Менхофа. Премијера је 9. децембра на малој сцени ове куће културе. У ауторском тиму ове представе су и композитор Ирена Поповић Драговић, сценограф Дамјан Параносић, кореограф Милица Грбић Комазец...

У међувремену на сцени овог земунског позоришта публика ће моћи вечерасу од 20 сати да гледа премијерну обнову комедије Јурија Пољакова „Коферче”  такође у режији Оливере Ђорђевић, уметничке директорке Народног позоришта у Суботици.

‒ „Феликс и Дорис” је једини позоришни комад сценаристе Била Менхофа. У оригиналу драма носи наслов „Сова и маца”, што је алузија на популарну дечју песму у којој се две неспојиве животиње заљубљују и живе у измишљеној земљи „где расте дрво Бонг”. Слично томе и Менхофови ликови су, на почетку комада, две неспојиве индивидуе које у својим главама живе у измишљеним земљама где је Феликс писац, а Дорис манекенка и глумица, иако је њихова стварност потпуно другачија ‒ каже Оливера Ђорђевић.

Која је то нит која вас спаја са репликама Била Менхофа, односно делом „Феликс и Дорис?

Ово неће бити праизведба тог комада у Србији. Он је изведен 2001. године у Народном позоришту у Нишу, опет у мојој режији. До пре две године сам строго избегавала да понављам рад на истим текстовима. Међутим, дивни глумци краљевачког позоришта су ме излечили од тога радом на представи „Гласине”, које сам пре тога већ поставила са својим ансамблом у матичном позоришту у Суботици. Нови људи у тим улогама носе и нову инспирацију, као и представу потпуно другачије енергије. Тада сам пожелела да се вратим и тексту „Феликс и Дорис”. Нишка представа је била рађена по мом завршетку студија и из те перспективе, без много позоришног, а и животног искуства, бавила сам се Менхофовим текстом на потпуно другачији начин. У томе су ми помогли врсни глумци нишког позоришта, Јасминка Хоџић и Мирко Ђорђевић (у представи Феликс, у животу мој отац). Сада, 20 година касније, све гледам неким новим очима, које су у међувремену виделе много тога, како у позоришту, тако и у животу. А опет имам срећу да је уз мене двоје врсних глумаца, Вања Милачић и Владимир Грбић.

„Феликс и Дорис” је љубавна прича о двоје људи са маргине који кроз комад пронађу не само љубав једно према другом већ и себе саме, сопствене идентитете. Шта се догоди када се помешају, изгубе идентитети?

Неприхватање различитости других, потреба да се сопствено виђење правичности наметне другима (најчешће на друштвеним мрежама), површно образовање, површна дружења, убрзан живот, недостатак времена за себе, за тренутак кад просто станете и погледате свет око себе без осуђивања: то је свет у коме већина људи сада живи. Све је битно и све је небитно. Људски живот је постао вест за један дан. Феликс и Дорис, иако људи другог времена, по томе су слични нама. Бежећи од живота, они беже од себе самих, у страху да ће, ако стану и погледају сами себе у лице, истина бити ужасна и неподношљива. Али зар то суочавање са самим собом није вечити човеков страх? То је тај, једини, сусрет од кога сви стрепе и свакодневно махнито јуре од обавезе до обавезе, не би ли га избегли. Драгоцени су, у животу, они људи који вам помогну да до тог, неопходног, сучељавања дође. А управо то су Феликс и Дорис, једно другом. У овој фази живота дошла сам до једног од оних периода кад се подвлачи црта. Најлакше је бити љут, огорчен, бити жртва, тражити кривца у свему и свакоме. Али истински се суочити са собом и сопственим изборима, то је прави, финални, тренутак одрастања. Не могу да кажем да сам у потпуности стигла до тога. Вероватно нисам чак ни близу, али то је засигурно пут којим сам кренула и оно чему желим да научим своје дете.

Редитељски посао је и „чергарски”? За себе кажете да сте Војвођанка из Београда?

На академијама вас припреме за све везано за занат, али нико вас не припреми за оно што заиста подразумева живети живот редитеља. Немати радно време; немати појма кад је викенд јер је у нашем послу сваки дан радни; правити се да имате одговоре на сва питања, иако сте тек изашли с академије и још по ходницима позоришта покушавате да пронађете излаз на сцену; изгледати достојанствено док на питање „шта ти треба, цур’це?”, одговарате: „Ја сам редитељка и тражим канцеларију директора”; затим одговарати на питање: „Па, колико?”, пошто се распон износа хонорара креће од ’јадно’ до ’чекај, је л’ озбиљно?’; бити у неком граду месец и по или два, удаљени стотинама километара од своје породице, уколико уопште успете да створите породицу и убедите их да, у том јурцању, остану уз вас. Те ствари се, нажалост, на академијама не уче. Режирала сам у многим градовима, али сав обим тог мог „чергарења” схватила сам кад се мој, тада петогодишњи, син током неке шетње по оближњем Сегедину уморио и питао ме:„Је л’ имамо ми овде неки стан?” Моја породица је оно што је увек на првом месту и, шта год да режирам, у коме год граду да боравим, моје срце је увек у Суботици. И зато, ја јесам Војвођанка, иако сам рођена и одрасла у Београду.

Како видите актуелну позоришну сцену? Каква је будућност позоришта?

Оно о чему могу да причам је будућност мог матичног позоришта, Народног позоришта у Суботици. Без обзира на све проблеме које смо у претходним годинама имали, откако смо били приморани да се, због реконструкције зграде, преселимо у неусловни простор некадашње фабрике „Младост”, коначно се назире светло на крају тунела. Иако смо успели да одржимо завидан ниво свих ових година и да се, с правом, сврстамо у најбоље и најнаграђиваније ансамбле у земљи, било је тешко радити у тим условима. Упркос томе, три године заредом смо били у селекцији Стеријиног позорја, сваке године смо се враћали са бројним наградама. Кад је ова сезона у питању, почели смо је изванредном „Избирачицом” Косте Трифковића у режији Иве Милошевић. Следећа режија ће бити моја, ретко извођен Нушићев комад који има, за ово време, значајан наслов: „Не очајавајте никад.” Тај текст има за мене посебну, сентименталну, вредност. Као средњошколка у Тринаестој београдској гимназији, имала сам срећу да проведем време у ЈДП-у, на пробама управо тог комада. Режирао га је чувени Мирослав Беловић. У главној мушкој улози био је Иван Бекјарев и много година касније, радећи представу „Коферче” имала сам прилику да са њим поделим своје успомене на ту посебну представу. Сада када се, после готово 15 година, ближи тренутак када ће се моје позориште коначно преселити у своју нову зграду, радује ме што ће на њој стајати плакат са оптимистичним насловом: „Не очајавајте никад.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

asinus
''...Две неспојиве животиње, сова и маца...'' Види мачак Фум и сова Гебра. Нераздвојни потпуно сами, усред шуме. Неспојиво постоји само код људи. Међу животињама је све могуће.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.