Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Прахову откривено још 14 потопљених немачких бродова

На дну Дунава уз помоћ ронилаца и специјалних уређаја поред 38 пловила пронађено око 600 потенцијалних неексплодираних убојних средстава већих од 25 килограма
(Фото: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре)

На месту где су у Прахову на Дунаву прошле године почела истраживања потопљене немачке флотиле, уместо раније позната 24 пловила, у току ове године пронађено је још 14. Она су део откривене прошлости коју моћни Дунав покрива већ 77 година, од краја Другог светског рата, када су пo налогу немачког генерала Валтера фон Штетнера у акваторији лука Прахово и Радујевац потопљени сви немачки бродови.

– Првобитно је, осим потопљених пловила, на дну Дунава специфичним истраживањима откривено неколико хиљада предмета који су детектовани као метали. После додатних снимања и анализа откривено је око 600 потенцијалних неексплодираних убојних средстава (НУС) већих од 25 килограма- каже Вељко Ковачевић, в. д. помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и истиче да је извршено око 95 одсто уговорених радова на снимању потопљених бродова и неексплодираних средстава.

На овом стратешки значајном пројекту, не само за нашу земљу већ и за Европску унију, којим би требало да се очисти и прошири ток Дунава од постојећих 100 метара на 180, коришћени су специфични уређаји, али и наши искусни рониоци из „Миленијум тима”. Реч је о људима с највишим међународним признањима и лиценцама у области деминирања, али и познаваоцима бродских конструкција, убојних средстава и начина роњења у брзим водама. Они су на овом пословима радили од новембра 2020. до фебруара ове године.

Рониоци су у току подводних испитивања посебну пажњу усмерили на делове око олупина бродова. Утврђено је које су врсте бродова на дну реке и колико су прекривени шљунком. Такође је, након истраживања, добијена мапа на којој се виде позиције пловила, као и других металних предмета и средстава који се налазе на дну Дунава.

– Наш задатак је био снимање само спољашности бродова. Због специфичности локације и постављености бродова није било могуће улазити у саме олупине јер би то захтевало посебне услове, методе рада и технике које ћемо, надамо се, применити у будућности приликом вађења самих олупина. За нас је ово био изазован пројекат, највише због непредвидивости услова у води и ван ње. На пример, температура воде се у току зарона мења. Она је на дубини нижа него на површини, па је регулација температуре тела отежана, што захтева коришћење одговарајуће заштитне одеће. Осим тога, због изузетне замућености воде морали смо да обезбедимо и адекватна подводна светла и одмагљиваче, како би што верније описали део где се налазе потопљени бродови – кажу у „Миленијум тиму”, чији су се рониоци спуштали на дубину од 15 до 18 метара.

Посао су им отежавале и речне струје, посебно снажне око олупина, и специфичност једне од локације (Е5 сектора), која се налази у близини српске обале код села Прахово.

– На овој локацији три брода се налазе један преко другог, а посебно је и то што се ту налази брод-болница с наводно потопљеним рањеницима. На том месту ће бити неопходно одабрати посебан метод извлачења, с обзиром на то да се такав локалитет у међународној пловидби и ратном праву сматра „гробницом” – објашњавају „Миленијум тиму”.

Тачно стање бродова је приказано применом хидрографског премера, који је подразумевао мерење широкопојасним ултразвучним дубиномером, сонаром за бочно снимање и субботом профајлером.

– Важно је да су бродови конструктивно исправни, то јест да у тoку година није дошло до њиховог распадања, што је значајно за њихово извлачење. Да нису у таквом стању, тај посао би се могао подвести под ризик свих ризика јер када су бродови у фази распада, не постоји готово никаква заштита ронилаца, и то може бити опасно и по њихов живот – рекли су у „Миленијум тиму”.

За рониоце који су учествовали у акцији код Прахова, а који имају искуства и по више од 20 година подводног разминирања и уклањања бродова, ово је био најспецифичнији посао у каријери и највећи стручно-технолошки изазов.

Како је ово подручје оцењено као ризично због постојања убојних средства, проблема с високим водостајем и брзинама протицаја Дунава низводно од ХЕ „Ђердап” и због смањене видљивости, одлучено је да се рониоци даље не спуштају у реку. Одобрена је примена других мера, попут снимања сонарима, како се не би угрозила безбедност лица, али и добили резултати који ће омогућити лоцирање НУС-а на бродовима.

– Испитивања су почела прошле године и најпре је у периоду од новембра 2020. до фебруара 2021. извршено снимање речног дна, а након тога је од марта до априла урађена прва кампања снимања бочним сонаром којим су добијене стварне слике пловила на дубинама и већим од 20 метара. Како би се извршило детаљно снимање терена, додатно је од маја до јуна извршено и снимање субботом профајлером да би се открила евентуална неексплодирана убојна средства испод речног наноса. У току су завршна додатна снимања специјалним сонаром – рекао је Вељко Ковачевић.

На основу прикупљање документације, Министарство је у септембру аплицирало за одобравање инвестиционог гранта за обезбеђивање додатних 40 одсто средстава за уклањање ових бродова, имајући у виду да је 40 одсто средстава већ обезбеђено кроз Финансијски уговор са Европском инвестиционом банком, а преосталих 20 одсто из буџета Републике Србије.

Почетак уклањања бродова очекује се у јуну 2022. године.

Још се не зна колико је пловила под водом

Колико је тачно немачких бродова потопљено у Дунаву септембра 1944. године, још није познато, али се спомиње број од 60 до 240 пловила. Акција напада на немачку флотилу која се с људством и ратним материјалом повлачила са Црног мора била је прва заједничка акција коју су спровеле јединице Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије. Под притиском ослободилаца немачки генерал Штетнер донео је одлуку о потапању свих немачких бродова.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола Станковић
Мој отац био нишанџија на топу у 14 Корпусу НОВЈ. Код Зуца партизани опколили армијску групу Штетнера. Његов штаб био код данашње поште. Гађају, али подбачај или пребачај. Командант 14. Корпуса Радивоје Јовановић Брадоња, лично заузима елементе и, директан погодак у штаб. Цео штаб разнесен. Брадоња је био један од најспособнијих команданата НОВЈ. Није био у љубави са комесарима. Стајао у реду са борцима за ручак, јео што и они. Сви борци, без изузетка, су га обожавали. Прави херој а заборављен.
dragan petrović
Ćutite bre, tražiće nam ratnu oodštetu.
Уааа политичари
Вилењак. Тако је се звала немачка операција потапања бродова а била је за џаба. Није спречила Црвену армију. Мало људи зна, да је и ЈБ Тито у Београд дошао бродом Црвене армије.
Боро
To bi mi trebali sve da platimo vadjenje, da očistimo lepo, pa da se izvinemo Nemcima što su nas tukli, pa da pitamo jel treba još!
Sloba Novski
Sad bi troskove uklanjana ovih bombi, mina i olupina trebala da plati Nemacka!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.