Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прети ли Босни и Херцеговини демографски слом

У прошлој години забележен је рекордан негативан природни прираштај, земља је само по том основу остала без 16.393 житеља, за колико је био већи број умрлих од рођених
(Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Број становника у БиХ до 2070. могао би да се спусти на 1,5 милионa”, наведено је у једној од многобројних анализа коју су бавећи се демографском тематиком израдиле кредибилне светске институције. Све процене у вези са демографијом у БиХ изгледају веома суморно. У земљи у којој је по попису из 1991. године било 4,3 милиона становника, двадесетак година касније, то јест 2013. године пописивачи су евидентирали 3,5 милиона житеља, али се и тада наводило да их је у БиХ засигурно бар 200.000 мање јер су као резиденти убележени и они који су одбегли у иностранство. Од тога у Федерацији БиХ живи 2.219.220 људи (62,85 одсто), у Републици Српској 1.228.423 (34,79 одсто), те у Дистрикту Брчко 83.516 становника (2,37 одсто). Неке процене институција БиХ, базиране на анкетама о радној снази, показују да је број житеља БиХ тренутно мањи од три милиона.

Сем пада природног прираштаја, који је годинама у оба ентитета негативан, што демографи објашњавају и као део опорих трендова који су захватили цели свет, а посебно регион, БиХ је суочена и с озбиљним економским миграцијама, које аналитичари и међународни представници неретко смештају у политички контекст. Наводе како се земља већ три деценије врти у неспоразумима који хиперпродукују политичке кризе, док невладине организације стално подсећају да велики број младих напушта земљу тражећи прилику за запослење у европским државама, али су у потрази и за безбедним окружењем, једнаким приликама и владавином права.

На сличне тенденције у региону указује и загребачки „Јутарњи лист”, који извештава да службени подаци Државног завода за статистику Хрватске о броју исељеника из те земље показују мање бројке од стварних. Незванични резултати пописа показују да Хрватска има мање од 3,9 милиона становника. Лист преноси мишљење демографа који имају и нешто лошију процену и сматрају да Хрватска нема ни толико становника. По службеним подацима Хрватска има нешто више од четири милиона становника.

Када је реч о БиХ, она се све чешће назива земљом стараца. У прошлој години забележен је рекордан негативан природни прираштај. У Федерацији БиХ је минуле године рођено 16.716 беба, што је најмањи број новорођених икада, јавили су федерални медији. Исте године је у том ентитету преминуло 25.016 особа. У Српској су у прошлој години рођена 8.494 малишана. То је знатно мање од броја умрлих јер је те године у РС преминуло 16.589 особа. Из тога следи да је у два ентитета у 2020. години негативан природни прираштај био 16.393, то јест за толико је био већи број умрлих од рођених. Занимљиво да је у првим послератним годинама, средином деведесетих, у РС на свет долазило више од 15 хиљада малишана – двоструко више него данас. Слично је и у другом ентитету, где се рађа упола мање беба него пре око две деценије. У првој години после рата у Федерацији БиХ рођен је 34.331 малишан. Поређења ради, у Федерацији БиХ је у 2019. рођено 17.490 беба, док је само годину пре рођено 1.409 беба више, то јест 18.899. Годину раније, 2017, рођене су 19.824 бебе. Посматрано на трогодишњем нивоу, број новорођених у Федерацији БиХ пао је за 10 одсто, а у РС за пет одсто, јавили су недавно медији.

(фото А. Васиљевић)

„Делом је то и због сталне политичке нестабилности која је присутна јер нико не зна шта нас очекује у будућности, те у ком смеру политика може одвести сваког појединца. Због тога већина младих који би и хтели да заснују породицу иду ван БиХ управо због бољих услова који се пружају у иностранству када је реч о одгоју и школовању деце”, коментарисао је Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар.

Демограф Стево Пашалић каже да је негативан природни прираштај знатно изражен од 2007, те да је из године у годину све већи. Убеђен је да је до оваквих података довело исељавање становништва.

„Ми преко 80 одсто становништва губимо исељавањем у односу на негативан природни прираштај. Од 1991, закључно са 2019, БиХ је изгубила више од 1,3 милиона становника”, појаснио је Пашалић.

Различите су процене о томе колико је људи минулих година напустило БиХ, али су сви сагласни у проценама да велики број људи одлази. Последња истраживања показују неславне тенденције јер више од 50 одсто младих наводи да жели да напусти БиХ. Истраживање о положају младих у БиХ недавно је спровео Институт за развој младих „Култ”. То истраживање показало је да је 12,1 одсто младих од оних који планирају одлазак већ предузело конкретне кораке ка напуштању БиХ.

„Прелиминарни резултати показују да више од 65 одсто младих живи с родитељима, те да је и даље висок интерес за напуштање БиХ”, рекао је Шеф Одељења за мониторинг, евалуацију и истраживања у Институту „Клут”, Азиз Ђипа.

Приоритети власти у БиХ, наводе у том институту, у наредних пет година требало би да буду запошљавање и образовање, а затим здравствена заштита, безбедност и управљање миграцијама у контексту одласка становништва из БиХ. Незапосленост младих и даље се процењује високом у односу на радно активно становништво, наводе у „Култу”. По резултатима, 40 одсто младих које је обухватило ово истраживање изјавило је како је у последњих седам година члан њихове уже породице напустио БиХ, те да се одласци најчешће дешавају у ванградским срединама.

Приликом презентовања анализе крајем минуле године, која је показала да БиХ има једну од најнижих стопа фертилитета на свету (1,25), представници УН и амбасаде Шведске у БиХ навели су како је изузетно важно пронаћи нова решења за већа улагања у благостање, егзистенцију и могућности за младе људе да напредују у БиХ: „Млади људи одлазе из БиХ како би подизали породицу у земљама ЕУ. Стога оно што би органи власти у овој земљи требало да ураде како би зауставили пад становништва јесте да спроведу реформе потребне за чланство у ЕУ. Оне ће бити корисне за становништво и трансформисаће друштво на начин на који ће оно бити привлачније за своје грађане.”

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

stolek
Nema tu šta više da se slama. Sve je poodavno slomljeno.
nikola andric
Otuda izreka ''razmestanje stolica na Titaniku''.
Сиви Вук
Ситуација је слична и у остатку Европе, међутим код нас у РС и на Балкану постоји још један фактор - лоша економска ситуација. Затим, непоштовање закона који се доносе и који нису једнаки за све. Интересантно је да одлазе и породице које солидно живе и имају редовна примања. Људи неће да живе у оваквом систему гдје за све треба «штела», гдје је не постоји сигурно сутра, гдје може поново избити рат итд.
Milosav
Dobro je da nama ostalima ne preti...
Борис М. Бања Лука
Црна Гора има 650 хиљада и све функционише (ако 30 и кусур година истог типа може тако назвати). Колко год да нас је, биједа је загарантована за 95% народа. Проблем је да сви ти би радо да упадну у преосталих 5% и све би идентично радили. Поздрав из кишне љепотице са Врбаса.
sloba car
Fumcioniše na obali, gde ste verovatno bili kao turista u ovoj krizi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.