Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АНИКА БЕН ДАВИД, амбасадорка Шведске

Медији су кисеоник демократије

У Србији има више од 100 шведских компанија, које запошљавају око 10.000 људи
(Фото: Анђелко Васиљевић)

Од 2000. године Шведска је подржала Србију са више од 200 милиона евра, то нас чини трећим највећим донатором у Србији, поред Сједињених Америчких Држава и Немачке, каже у разговору за „Политику” нова амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид. „Наше две земље имају снажне везе, један одсто становништва Шведске потиче са ових простора. Имамо амбасаде у свим земљама западног Балкана, а наша амбасада у Србији друга је по величини у Европи”, наглашава Аника Бен Давид.

Недавно је усвојена нова развојна стратегија Шведске за подршку реформама у земљама западног Балкана. Шта тиме конкретно добија Србијa?

Шведска дуго подржава Србију на њеном путу ка чланству у ЕУ, скоро две деценије и више. Имамо развојну сарадњу, новац пореских обвезника дајемо на управљање властима у Србији, с циљем да помогнемо да ојачају демократија и владавина права, да се унапреди животна средина, развије економија, да се подигне квалитет живота свих грађана, али и да Србија буде спремна једног дана да постане пуноправна чланица ЕУ. Прошлог месеца је усвојена нова стратегија за земље западног Балкана, она је комплементарна у односу на стандарде и захтеве које унија поставља у односу на Србију. Подршка коју су ЕУ и Шведска до сада пружале није била довољно видљива. Од наредне године Србији се додељује 13 милиона евра годишње у наредних седам година, а фокус је углавном исти као и раније.

Које су разлике између нове и старе стратегије?

Разлика је у томе да смо додали више новца, нова стратегија је донета на седам, а не као претходна на пет година, што је доказ наше посвећености овом процесу. Постоји нова област унeта у нову стратегију и односи се на подршку мирном и инклузивном друштву и већи је нагласак на биодиверзитету. Бивши шведски премијер Стефан Левен, који је некада био металостругар, с обзиром на професију, био је веома посвећен доприносу „глобал дила”, а то значи да је циљ да се обезбеде пристојни услови за раднике. Ми ћемо на томе сада много више да радимо. У Србији има више од 100 шведских компанија, које запошљавају око 10.000 људи. Шведска влада и индустрија тесно сарађују с циљем развоја платформе за чист бизнис, то јест заједничке борбе против корупције, против загађивача околине, као и заједничких активности према предузећима која нису посвећена друштвеној одговорности. Шта то значи? Влада Шведске очекује од фирми да своје пословање спроводе на друштвено одговоран начин. У циљу међусобне конкуренције фирме појачавају свој рад на пољу друштвене одговорности. За њих је друштвено одговорно пословање важна компонента у позиционирању јер их у супротном јавност и клијенти кажњавају тиме што одустају од куповине њихових производа. То утиче на крају на могућност тих фирми да исплаћују плате.

Колико је шведско друштво упознато с тим да влада пружа финансијску помоћ младим демократијама?

Последњих 40-50 година шведска влада, без обзира на политичку структуру и оријентацију, посвећена је међународној солидарности. Није закон, али је циљ да влада одвоји један одсто свог БДП-a на развојну сарадњу, са чим jе и јавност сагласна. Порески обвезници сматрају да је пожељно дати подршку демократији, економском расту и стабилности око Шведске. Влада Шведске је посвећена овом циљу јер сматра да Србија треба да буде у ЕУ и због тога инвестира оволику количину новца јер колико је за Србију битно да буде део уније, толико је и унији битно да Србија у њој нађе своје место. Ми ЕУ видимо као мировни пројекат, пројекат пред свим изазовима с којима се суочава свака модерна нација – клима, економска криза, миграције, тероризам. Морамо да радимо заједно, то је најбоља агенда како за нас тако и за младе Србе, за њихову будућност. Наставићемо с фокусом на јачању демократије и демократских принципа, владавине права, ефикаснијег и независног судства, слободе медија и плурализма, зеленије Србије са чистијим ваздухом. Потписали смо споразум с министарством заштите животне средине, а односи се на смањење емисије индустријских гасова. Наставићемо и са економским јачањем наше сарадње.

Како коментаришете годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије, у којем се наводи да поред учињеног напретка има подручја где је он ограничен, као што су борба против корупције и организованог криминала, реформа правосуђа, слобода изражавања и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ?

Извештај се може описати као опрезни оптимизам. Већ две године закључујемо да процес није одмакао, то јест да стоји у месту. Утисак је помешан, али важно је да идеја о ЕУ настави да живи и да се процес настави. У контексту овог извештаја и иницијатива Србије и напретка који је у центру пажње, мурал ратног злочинца је негативан и несрећан развој догађаја. ЕУ има јасан и чврст став о потреби да се превазиђе наслеђе прошлости и да се подстиче помирење, то јест да се уздржава од сваке врсте глорификације ратних злочинаца и негирања ратних злочина. Од сваке земље која тежи да се прикључи ЕУ очекује се да буде сагласна и да промовише основне вредности уније – владавину права, демократију и правду. Као што смо истакли у нашем последњем пакету проширења, Србија треба да настави и продуби реформе и у области слободе изражавања и домаћег решавања ратних злочина. То је суштински битно за земљу да би кренула на свом путу ка чланству.

У Хрватској, чланици ЕУ, мурал Слободану Праљку може да стоји?

Без обзира на то у којој земљи се мурали налазе, терет прошлости и наслеђе морају да се превазиђу радом на себи и заједничким радом.

На који начин би се, према вашем мишљењу, могла поправити ситуација у подручјима где је констатован ограничен напредак Србије?

Постоји неколико разлога због којих није две године отворено ниједно поглавље, а то је пре свега због недостатака на пољу владавине права. Било је неких позитивних иницијатива. Једна таква односи се на уставне амандмане, што је спроведено у једном прилично инклузивном и отвореном процесу. Тако ми оцењујемо. Надамо се да је то почетак једне брже и амбициозније динамике.

Како оцењујете стање у српским медијима?

Заступамо већ дуго слободу изражавања у ширем смислу и сматрамо да је право на информације право сваког човека. Поздрављамо рад на новој медијској стратегији која ће у себи укључивати гледишта различитих носилаца интереса. У Србији треба да заживи независна и живахна медијска сцена, а каже се да су медији кисеоник сваке демократије.

Да ли је у међувремену међу чланицама ЕУ спласнула жеља за проширењем?

Када год је реч о преговорима о чланству у ЕУ, увек имате процес провере и равнотеже, односно критеријуми морају бити испуњени. То је и динамичан процес, унутар и ван уније. Оно што се догодило с приступним преговорима са Северном Македонијом и Албанијом, према мишљењу шведске министарке спољних послова, потпуно је неприхватљиво, с обзиром на то да једна земља може да блокира разговоре. То ствара негативан утисак за све друге земље које су у истој позицији, јер без обзира на то што су испуниле услове, постоји могућност да им једна земља, која се успротиви, блокира процес из неког другог разлога. Шведска влада сматра да приступне преговоре са Албанијом и Северном Македонијом треба започети одмах.

Шта мислите о регионалним иницијативама као што је „Отворени Балкан”?

Као представница једне од земаља ЕУ рекла бих да сама ЕУ пружа ту могућност, али, такође, мислим да су западном Балкану потребне могућности регионалне сарадње и повезивање.

Шведска је 2014. иницирала програм о феминистичкој спољној политици. Да ли то значи да су жене боље дипломате?

Десило се да су сви амбасадори у овом региону жене. Не придајемо толику пажњу томе јер половина амбасадора је женског пола, као и директори одељења, а то нам дође као занимљива чињеница. Не мислим да су жене способније или да располажу бољим знањем, већ су неопходне исте могућности у расподели тих послова.

Зашто је дигитална дипломатија данас постала важна?

Некадашњи министар спољних послова је 2013. године свим амбасадама дао на располагање три седмице да отворе налоге на „Твитеру” и да користе друштвене мреже. Тада нисмо били свесни значаја, али временом смо разумели колико је то важно оруђе у комуникацији и колико уз помоћ друштвених мрежа можемо да ширимо информације о политици Шведске и шта она заступа. Сада видимо да многе владе и лидери користе друштвене мреже као канал комуникације и успешни су у томе. Управо радимо на једној стратегији, како би требало да употребљавамо дигиталну дипломатију као алатку за рад. Тако у Србији, примера ради, можемо да објаснимо зашто смо овде, шта нас веже, то је канал да допремо до становништва, да пратимо шта се дешава на медијској и културној сцени Србије и све то је у телефону. То не значи да класични медији губе на значају. Друштвене мреже су само додатак традиционалним медијима јер дају шири поглед на демократију и свако има приступ информацији, а угрожавање људских права може се лако снимити телефоном, документовати. С друге стране, интернет се може искористити за дезинформацију и пропаганду. Због тога је у ризику неко ко се ослања само на информисање путем друштвених мрежа.

Андерсонова је изванредан ум

Поменули сте бившег премијера, можете ли да нам кажете нешто о Магдалени Андерсон, која је пре неколико дана изабрана за прву жену премијера у историји Шведске и тог истог дана је поднела оставку. Шта сада?

Нова премијерка Магдалена Андерсон, која је истог дана када је изабрана поднела оставку, економиста је и била је министар финансија седам година. Она је изванредан ум. Успела је да буде именована, али није званично преузела дужност премијера. Одлучила је да поднесе оставку јер није од шведског парламента добила подршку за буџет. Сада је у току демократски процес и председник парламента преузима процес формирања нове владе.

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Švedska
Kao švedski diplomata, gospođa priča bajke pune rupa. Švedske investicije u Srbiji zapošljavaju hiljade ljudi ali su to prodavci (IKEA, H&M isl.) koji su osetili bolji standard u Srbiji u zadnje vreme. Oni ne proizvode i ne izvoze ništa iz Srbije. Broj ljudi u Švedskoj poreklom iz regiona je možda i 3-4 posto, ali se računaju samo oni rođeni ovde. Deca i unuci su njihovi. A Magdalena Andersson je bivši službenik poreske uprave, čiji "um" je na nivou njenog prethodnika bez osnovne škole.
Mile Rad
Ali nije sve novinarstvo (mediji) kiseonik. Ima i tu previse otpada, ukljenmonoksida i ostalih zgadjivaca, barem to bi trebala da zna.
Ratko
Ako se ambasadorka toliko interesuje za medije onda bi neko u ambasadi trebao da joj prevede i komentare kao odjek na njene odgovore. U stidljivom pitanju o muralu Praljka bi trebalo biti iscitano podsecanje da u EU ima drzava gde pripadnici 'pogresnog' etniciteta zive ne bas mnogo bolje nego Jevreji tridestih godina proslog veka u Nemackoj…..
Kao uvek
Izmišljotina. I zna se odakle.
ma jok
ma kakav bre crni kiseonik mediji su oglasna tabla raznoraznih domacih i belosvetakih interesa i uticaja koji kvare svaki smislen autohtoni pokusaj sopstvenog organizivanja u smisao. samodovoljna grupa koja za pare ili namerno zagadjuje prostor oko nas.
nikola andric
Koji mediji?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.