Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта смо некада славили на данашњи дан – 29. новембар био је празник над празницима

По добром обичају спајања празника с викендом, тога и наредних неколико дана није се радило, приказивани су партизански филмови, пресецале су се врпце нових фабрика, а реке људи отицале су из великих градова и враћале се после успешних свињокоља

Онима који се сећају, а посебно онима који се и данас осећају као комунисти, или славе – срећан 29. новембар, Дан републике. У Tитовој Југославији празник се везивао за 29. новембар 1943, дан када је партизанско вођство донело познате одлуке на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Јајцу, које су проглашене за тековине народноослободилачке борбе.

Тога, и наредних неколико дана, сваке године, по добром обичају спајања празника с викендом, није се радило. Реке људи отицале су из великих градова, а враћале су се после успешних свињокоља. На телевизији су приказивани филмови који величају партизaнску борбу и јединог маршала, коме је управо на том заседању на предлог Словенаца додељен и тај чин, прављене су приредбе под називима „Републико наша мила”, „Републико, срећан ти рођендан” и слично, уз хорове и рецитале који су преписивани из године у годину. На ТВ екранима је обавезно приказивано Јајце с чувеним водопадом, слика делегата Другог заседања АВНОЈ-а, слика Тита који седи у првом реду и једини у фотељи, народни хероји евоцирали су успомене, од 1964. додељивана је престижна награда АВНОЈ-а, пресецане су врпце и отваране фабрике и путеви, прављен је салдо напретка југословенске државе и привреде, с Титом и комунистима на челу. То је био празник над празницима.

У одлуци АВНОЈ-а број два од шест, од 29. новембра 1943, уз наведене разлоге који почињу „с обзиром на то…” да је краљ Петар Други Карађорђевић давао поверење таквим „владама” и њеном министру војске, морнарице и ваздухопловства Дражи Михаиловићу, кога је унапредио у армијског генерала и учинио га начелником своје врховне команде, иако му је био познат њихов издајнички рад, да је давао унапређења и одликовања издајницима и злочинцима који су у служби окупатора криви за многобројне злочине и издајства против свог народа; да је, с друге стране, ражаловао оне официре бивше југословенске војске који су од првог дана устанка били у редовима народних бораца и многи пали херојском смрћу; као и с обзиром на то да су под заставом краља и монархије вршена и да се још увек врше гнусна издајства и страшни злочини против свих народа Југославије, АВНОЈ, изражавајући вољу и тежњу свих народа Југославије, доноси следећу одлуку:

1. Такозваној југословенској влади у иностранству одузимају се сва права законите владе Југославије, а напосе право да пред страним државама заступа народе Југославије. То важи и за сваку другу „владу” која би убудуће била створена у земљи или ван земље, а мимо воље народа Југославије, која се данас изражава једино у АВНОЈ-у;

2. Краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањује се повратак у земљу, с тим да ће питање краља и монархије решити сам народ својом сопственом вољом после ослобођења читаве земље… Ову одлуку, која је одмах ступила на снагу, потписали су председник АВНОЈ-а др Иван Рибар и секретар Родољуб Чолаковић.

Иако је у грбу нове југословенске федеративне заједнице утиснут датум 28. новембар 1943, иако су комунисти тврдили да је тада рођена нова Југославија и укинута монархија, а проглашена република, у ствари славио се 29. новембар 1945. године. Тога дана је, на двогодишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, сазвана конститутивна седница Уставотворне скупштине од посланика изабраних на изборима 11. новембра 1945, на којима је листа Народног фронта на челу с Титом однела убедљиву победу са преко 88 одсто добијених гласова у целој земљи.

Изабрани посланици су 28. новембра 1945, после пријема код Ј. Б. Тита, свечане академије у Народном позоришту, на којој су изведене симфонијска поема „Весник буре” и представа Народног казалишта из Загреба „Матија Губец”, пола сата после поноћи отишли у скупштину, где су предали пуномоћја, чиме је скупштина одржала прво заседање. Никада до тада скупштина није почињала своје заседање после поноћи.

Застава и грб СФРЈ (Фото Википедија)

После полагања заклетве новоизабрани председници два скупштинска дома (Савезне скупштине и Скупштине народа) обавестили су посланике да су „српски посланици, њих 115, поднели писмени предлог да се изгласа предложени текст Декларације о проглашењу републике”. Истоветна кратка образложења декларације прочитали су у оба дома академик др Синиша Станковић и др Благоје Нешковић. У Савезној скупштини сви говорници подржали су „предлог” заступника Србије да се свргне монархија и прогласи ФНРЈ. „Тим приједлогом Србија поново доказује да је досљедна својој слободарској прошлости, да се ограђује и да осуђује сва злодјела, што их је великосрпска клика с монархијом на челу починила прије рата и у току рата”, речи су првог говорника Андрије Хебранга. Борис Кидрич је рекао да су „сви народи Југославије захвални српском народу, који је преко својих представника изразио да народи Југославије хоће републику”.

После кратких говора посланици су путем прозивке гласали и потписивали текст декларације. Први је то учинио Тито, „док се двораном разлеже пљесак и скандирање: Тито, Тито!”. Сви посланици су гласали „за” и потписали текст декларације, који је убрзо прочитан:

 „Уставотворна скупштина решила је и решава у име народа... да се ДФЈ проглашава народном републиком под именом ФНРЈ. ФНРЈ је савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени у Југославији. Овом одлуком коначно се у име свих народа Југославије укида монархија у Југославији, а Петар Други Карађорђевић с целом династијом Карађорђевић лишава се свих права која су њему и династији Карађорђевић припадала.”

Народ окупљен испред скупштине поздравили су Тито, министри и посланици, док су на крову зграде Главне поште синула светлећа слова „Живела република”. Одмах затим букнуло је црвенило новог поздрава „Живео Тито”. Преко пута, на гвозденој капији Строг двора, „грађани су стављали петокраку, а на плочнику, у гомили метала, лежали су разбијени круна и бели орао сломљених крила”... „Над скупштинском зградом се укрштају светлосни млазеви рефлектора, а на врху куполе се црвени буктиња чији титрави пламенови симболизују збратимљене народе Југославије.” Тако је изгледало проглашење републике.

Краљ Петар је истог дана дао изјаву у којој је одлуку о проглашењу републике оценио као „резултат низа акта маршала Тита који су имали за циљ да такву одлуку узму из руку самог народа”. Будући да је у Југославији успостављен тоталитаран облик владавине, краљ је сматрао да одлука о проглашењу републике није израз слободне воље народа, апелујући на савезнике да помогну слободу и демократију у Југославији.

 „Ја нисам на дан 27. марта 1941. по предлогу главних савезника преузео на себе огромну одговорност да позовем југословенски народ у борбу против фашистичког тоталитаризма зато да би најслободољубивији народ после тешких борби и коначне победе пао у једно друго слично ропство, наиме ропство Јосипа Броз Тита”, рекао је краљ Петар. Од свих владара који су земљу повели у рат против Немаца „наш краљ је једини који се не враћа у своју земљу због сарадње с непријатељем против кога је ушао у рат”.

Тако је, упрошћено, изгледало проглашење републике које се славило најдуже у Србији, чак до 2002. године. Нестало је Југославије, од тековина револуције није остао камен на камен, братство и јединство претворено је у сурови грађански рат, Србија се по комунистичкој формули своди мање-више на прекумановске границе, престолонаследник се вратио у двор, али не и монархија. Остала је само република, територијално угрожена Србија с тенденцијом умањења и комунисти који су ту око нас, „умиксани” у друштвене и државне структуре. Као да се ништа није десило и као да нико није крив.
(Директор Института за савремену историју)

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ЦЗВРС
Кад је Србија постала република и кад славимо тај дан? Србија територијално није постојала од 1918. до 1943. Мора да је Броз за то крив.
Раде Ковачевић
Југославија се није распала зато што је њеним народима досадило да живе добро. То је наивно и елегично размишљање. Антифшистички покрет је био сасвим оправдан, али није била оправдана намера комунистичких идеолога да антифашистичку борбу искористе за урушавање монархије. То је одбило искреног антифашисту генерала Краљевине Југославије Михаиловића да се повеже са Партизанским покретом. Још нешто: социјализам није могао трајно успети у сиромашној аграрној држави упркос револуционарној еуфорији.
Раде Ковачевић
[email protected] Генерал Југословенске војске Михаиловић није у борби против фашизма могао да учини више. Издаја Југославије на свим странама, чак и на савезничкој, била је правило. Посебно на страни усташке Хрватске. Околности очајне. Грешке неизбежне. Шта је важно? Словеначки и хрватски ултранационалисти не челу са Брозом, камуфлирани интернационалном комунистичком идеологијом, искористили су НОБ и Партизански покрет за револуционарни преврат. Броз је доживотно приграбио сву власт као апсолутни монарх.
Jorge
Kanite se jadnog Draže. Koliko je Židova spasio? Takvog salonskog antifašizma je bilo po cijeloj Evropi. I na kraju balade 1945. antifašisti četnici traže prolaz kroz Zagreb od "antifašiste" Pavelića.
Павле М. Дивнић
За Бога милога, људи, он се већ 67. изјаснио да је Хрват и направио је Југославију без Југословена а само су се Срби дичили Југословенством. Тито је у покушају да побегнен из руског заробљеништва налетео у Томску на Троцкисте који су га лансирали да дође у Југославију као "руски кадар" а Троцки је већ 1913. био Черчилов шпијун а 34 и Хитлеров. И ово што смо доживели само је последица свега тога јер Тито никада није био комуниста - па то показује и његов раскошни живот...!
Budimir
Svi smo 29og novembar koristili za svinjokolju , imalo se - moglo se , koliko nas danas moze da pastrmi ? Ne kazem da je za sve zasluzan Tito , ali bilo je to srecno vreme . Danas , da prostite , ne zna se ko je musko a ko zensko - Katastrofa bre !
Зорана
Титу до неба хвала што сам имала срећно и безбрижно детињство, завршила факултет, докторирала, а да родитеље нисам ни динара коштала. У СФРЈ имали смо живот достојан човека. Да напоменем да је мој отац био у четницима до 16. 09 1944. Никакве репресије према нама није било. Није било нотара, извршитеља, каматара, дерикожа... Славили смо славу и ишли на славе. Отац је радио у Војном отсеку на Врачару. А замислите несрећу да нам је остао КВаљ, недоношче...
M
Dobro se zivelo, sva deca su dobila jednake sanse. Kako bi bilo sa kraljem ne znam, ne zelim da nagadjam. Trebalo bi da spojimo ono sto je dobro iz oba sistema.
Борис М. Бања Лука
@Зорана Не знам какве везе хрватски комунистички диктатор има са вашом дипломом. То је резултат вашег рада и бриге и улагања ваших родитеља. Тај коме сте захвални никада дана у животу није радио, тако да не знам по којој логици он некоме нешто поклања. Имао је виле, возове, мерцедесе, најскупље. Око те "слободе" питајте Голооточане који су имали задовољство да робијају у конц логору за Србе у ХХ вијеку. Деда ми је ишао на испитивање јер је на путу до посла пролазио поред цркве, иначе није ишао.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.