Рационална соба

„Све мане, када су моди,

сматрају се врлинама” .

                          Молијер

Рационална соба је она у којој се налази све оно што је потребно, а ништа од онога што је сувишно. Овакву собу сањају само они који су и сами рационални – у мишљењу, понашању и ставу према животу. Остали су склони да овакву собу прогласе спартански хладном или аскетски сиромашном.

Рационална особа је у ствари само разумно штедљива: не разбацује новац на непотребне ствари и не троши време и енергију за неговање тих ствари. Она једноставно размишља: ако немам новца да купим цвеће нити времена да му редовно мењам воду, не треба ми ни ваза! Ако је нека ваза већ у соби, биће уклоњена, а ако неком пригодом стигне у собу као поклон, неће бити добродошла и убрзо ће заменити власника. Ово не значи да свака рационална особа не воли цвеће. Само, ако га воли, онда ће ваза стално играти своју праву улогу – биће пуна цвећа.

Штедљивост рационалне особе није тврдичлук, још мање је ова особа шкртица. Напротив. С обзиром на то да изузетно цени своје време, новац и енергију, она ће се окружити малобројним али вредним стварима. Пошто ствари прихвата само уколико јој служе, рационална особа бира само оне које су потпуно у функцији онога чему су намењене.

Тако постеља мора имати изванредно удобан душек, фотеља треба да је у навлаци која се лако одржава, столица треба да је лако покретна, лампа мора бити на правом месту, једноставног облика, ормар приступачан, паркет лакиран, завесе које се не пеглају... а све то у смишљеној међувези и простудираном распореду. Притом се најчешће размишља у стилу: „Нисам довољно богат да купујем јефтине ствари”, па тако, или се не купује, или, ако се може, купује се најбоље.

У рационалној соби, формализму нема места. Из ње никада неће бити избачена столица која је солидно израђена, удобна, лепа и одговара месту на којем се налази, само зато што се не уклапа у стандардну гарнитуру новог намештаја. Без икаквих предрасуда, рационална особа неће дозволити да ова столица заврши у подруму, да би њено место заузела нека друга столица на коју се тек треба привикавати. Такво нерационално понашање не долази у обзир.

Разложност са којом се рационална соба обликује штити је од строгих критика и доприноси да се дивимо њеној самоуверености. Јер у њој, углавном, свако „зашто” има своје „зато”. Уосталом, рационална особа је довољно мудра да себи не дозволи промашаје у погледу избора намештаја, слагања боја, усклађивања стилова. Као што води рачуна о избору предмета, она ће водити рачуна и о њиховој међусобној вези, из које најчешће произилази спонтани склад.

Рационалној особи данас неће бити тешко да уреди собу на свој начин, под условом да већ поседује основне елементе намештаја, које треба да распореди, прилагоди и допуни. Уколико није у могућности да одмах нешто ново купи, она ће, с обзиром да је разумно штедљива, приштедети и своје сузе. Умеће себе да утеши констатацијом да ће јој та и таква ствар постати неопходна баш онда када буде имала могућности да је без великог одрицања – купи.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs