Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је све добио улицу у Београду – од цара Јустинијана, до Владете Јеротића

(Фото Н. Марјановић)

Одборници Скупштине града Београда усвојили су данас предлоге да велики број важних личности за историју и културу српског народа добију улице у главном граду Србије, а на предлог заменика градоначелника Горана Весић од сада улице у Београду имају и цар Јустинијан Први, цар Ираклије, кнез Павле Карађорђевић и принцеза Оливера.

Сплитска улица на Вождовцу ће се од сада звати по цару Јустинијану Првом, а Улица Аугуста Цесарца на Савском венцу преименована је у Улицу цара Ираклија.

Досадашња Штросмајерова улица у Земуну преименована је одлуком одборника у Улицу кнеза Павла Карађорђевића, а Улица Петра Зрињског, такође у Земуну, у Улицу принцезе Оливере.

Весић је образлажући своју иницијативу у својству грађанина казао да смо живели у различитим државама, а да је Београд био главни град различитих држава, због чега је имао улице које су називане како по топонима различитих делова СФРЈ, како по личностима које нису важне за Србију, а биле су важне за неке друге народе.

Наводећи да се део историје на тај начин скривао како би се промовисала нека нова идеологија, неки нови национални курс, Весић је рекао да се дошло у ситуацију да постоји један број улица које немају никакве везе са Србијом и Београдом, а с друге стране чак се и зову по именима људи који нису чак ни били наклоњени много Србији.

„Нема потребе да Штросмајер има улицу у Београду, јер ни на који начин није задужио наш народ. Кнез Павле Карађорђевић никада није добио улицу, а заслужио је ако ни због чега другог, због слика и уметничких дела које је оставио Народном музеју”, казао је Весић.

Додао је да је историјској улози кнеза Павла већ дат суд и истакао да је улицу заслужио и због много других ствари, међу којима је и то што је водио земљу у тешким временима после убиства његовог брата краља Александра.

Када је реч о принцези Оливери, Весић каже да је она доказ колико нисмо водили рачуна о нашој историји и да ако постоји доказ за мучеништво и жртвовање за свој народ, онда је то принцеза Оливера.

Подсетио је да је принцеза Оливера ћерка Лазара Хребељановића и Милице, као и да је после Косовске битке и тешког пораза, њена мајка која је преузела Србију, предала султану Бајазиту у харем.

„Успела је са тог места да помогне много Србију. После смрти Бајазита вратила се у Србију, помогла је свом брату да разуме односе у Турској, а била је и у Дубровнику. Чудно је да жена која је жртвовала цео свој живот за Србију, која је послата као жртва како би се спасла Србија, није никада заслужила да се неко сети ње без обзира на идеологију”, казао је заменик градоначелника.

Истакао је да је значајно и то што ће улице добити византијски, односно ромејски цареви - Јустинијан Први и цар Ираклије који је, како подсећа, задужио наш народ тако што је дозволио да се населе јужни Словени на Балкан.

Јустинијан Први је последњи римски цар, подсећа Весић, и каже да осим што је рођен на територији Србије, један је од најзначајнијих царева.

„Заслужио је да има улицу и мислим да убудуће треба да више потенцирамо нашу везу са Византијом, јер ми дугујемо нашу културу, нашу веру, много шта Византији. То је начин да покажемо нашу везу са Византијом, не као што неки други узимају туђе цареве и проглашавају их својим, то нису наши цареви, али су важни за развој нашег народа јер је та држава утицала на развој нашег народа”, казао је Весић.

С обзиром да је 17 римских царева рођено на територији Србије, Весић је најавио да ће у будућем периоду и тим царевима бити додељене улице.

Скупштина града донела је и одлуку да се именују улице по значајним женама Србије – по Драгињи Гавриловић, Косари Цветковић и Јелки Бојкић Макавејев.

Сушачка улица на Вождовцу преименована је у Улицу Драгиње Гавриловић, Супилова улица на Звездари у Улицу Косаре Цветковић и Улица Матије Гупца у Раковици у Улицу Јелке Бојкић Макавејев.

Јелка Бојкић Макавејев била је прва жена дипломирана ветеринарка у тадашњој Краљевини Југославији, а осим тога свакодневно се борила за права жена и својих колегиница, што је довело до тога да је постала председница Женске студентске организације Свеучилишта у Загребу.

Када је реч о Косари Цветковић, она је била српска књижевница, преводитељка, ликовна уметница, фотограф, педагог, књижевна и позоришна критичарка.

Ауторка дела „Девојачки роман”, који се сматра првим женским романом код Срба, написала је Драга или Драгиња Каролина Гавриловић, прва српска приповедачица и романсијерка.

Улицу је добио и вожд Ђорђе Стратимировић, а та улица се протеже од зграде Поште на Савском тргу до главне куле на простору Београда на води.

Именована је и Улица Светог Владике Николаја Жичког у општини Раковица, а улице у Београду добили су и дубровачки Срби Иван Стојановић и Никша Гради.

Део Далматинске улице која почиње од Таковске, а завршава се код Улице Џорџа Вашингтона, данашњом одлуком одборника Скупштине града Београда, променила је назив у Улицу Владете Јеротића.

Иницијативу за промену назива те улице поднео је градоначелник Београда Зоран Радојичић, а новим називом жели да се сачува сећање на академика Српске академије наука и уметности и добитника многобројних награда и признања.

Владета Јеротић био је српски неуропсихијатар, психотерапеут, филозоф и књижевник, а сагласност за добијање улице у престоници Србије дала је и Задужбина Владете Јеротића.

Професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић, образлажући давања улице Владети Јеротићу одборницима, казао је да је Јеротић био један од најутицајнијих и најомиљенијих српских интелектуалаца у последњих пола века.

Како је навео, Јеротић је без сумње био највећи просветитељ нашег доба.

„Просветитељи се не рађају стално, долазе у таласима обично онда када их највише требамо, а требали смо их опустошене душе после атеистичног периода комунизма, у кошмарима и тешким временима, требао нам је исцелитељ духа и био је са нама”, казао је Симеуновић.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Cesta promena imena ulica je karakteristika lose vlasti. Cista demagogija ! U skupstini grada, odbornici dignu ruku i izglasaju promenu. A vi, stanovnici doticne ulice, poranite u red na salter u policiju, opstinu, komunalno . . . sa vasim starim i novim dokumentima, popunite formulare za zahtev novih dokumenata, platite taksene marke i dodjite kroz tri nedelje u red na salter po nove isprave . .
Polagan
Loše vlasti ali nažalost i pokazatelj zapanjujuće niskog nivoa znanja i obrazovanja u komisiji za nazive ulica. Oni se rugaju civilizacijskim tekovinama kao sto je pravilo da se licima može dati ulica tek kad ih vreme potvrdi kao značajne istorijske licnosti. Oni ne nemaju nikakav sistem odluke donose kao da nemaju nikakvo iskustvo ili princip.
dani
Po cemu neki tamo rimski car treba da ima ulicu u Bg, zasto je nema jedan od prvih srpskih vladara, sveti Jovan Vladimir?
iz Splitske ulice
Splitska moze da se zove jedino po Miloju Mici Orlovicu koji je u njoj ziveo i spasao od divlje gradnje nasu sumicu. A bio je i odlican voditelj. Necemo neke Justinijane, hocemo naseg MIIICUUUU
dusan1
Interesantno je da Beograd ima više imena za ulice nego ulica a da Čačak koji je mnogo manji još uvek nema dovoljno imena za ulice pa se one nazivaju brojevima (ulica broj 220; broj 713...)
Panorama
U ovim promenama nema nikakvog reda. August Cesarec je proveo Prvi svetski rat u Srpskoj vojsci i objavio mnoga dela premijerno u Beogradu, on gubi ulicu. Još su veća nepoznanica biografije ljudi kojima se daju ulice. A ne poznaju se ni same ulice jer se inače ne bi dogodilo da jedna princeza dobije ulicu na pijaci u Zemunu. Staro sajmište se funkcionalizuje kao obala žrtava nekog drugog logora. Ove besomucne odluke ne lice na Beograd i ne odgovaraju nacinu mišljenja Beogradjana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.