Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Византијска шареница у оку камере

Изложба фотографија Станка Костића „Ћилим, пут нити” своја врата отворила је у Београду, Стапару и Гучи, а очекује се и њен скори одлазак ван граница Србије
Детаљ фреске на јужној страни у наосу манастира Каленић „Исцељење кћери Јавирове“, 14-15. век

У каталогу нове изложбе фотографија Станка Костића и Галерије науке и технике Српске академије наука и уметности, посве симболичног наслова „Ћилим, пут нити”, посебну пажњу привлачи последња фотографија у низу – „Приказ шаренице на фресци у манастиру Каленић 14-15. век”. Пре открића ове пурпурне шаренице велики фотограф је рударио тематско-мотивским светом ћилима, који испоставиће се није само оријентално-турски већ и оријентално-византијски.

Костић је оком своје камере успоставио хронологију настанка разноврсног спектра боја, шара и минијатура на српским ћилимима. Посебан фокус изложбе задржан је на чину ткања и стварања стваралачког синкретизма, где се кроз уметност ткања, певања и причања ствара један себи својствен свет. Нагласак је на стварању, а не на створеном. Костић креира фотографију која у формалистичком смислу прати процес онеобичавања дефинисан у делу Виктора Шкловског: „Уметност је начин да се доживи процес стварања ствари...” (Уметност као поступак), тако што фотографише кључне моменте у прављењу ћилима или шаренице, замрзавајући трајно динамику настајања једног тактилног уметничког дела. За пиротске, хомољске или сјеничке ћилиме јавност у Србији и региону чула је давно, али за подробну визуелизацију њиховог настајања, са слободом се може рећи, заслужан је овај пројекат САНУ и бритка оптика фотографа Станка Костића.

(Фото:графија „Приказ шаренице на фресци у манастиру Каленић 14-15. век” враћа нас на једну, наизглед заборављену чињеницу, да је византијска (блискоисточна) шареница знатно старија и да је претходила турској оријенталној традицији ткања ћилима у нас. Ћилим, као реч турског порекла, подсећа нас на традицију која долази са Турцима у оквире културе балканских народа, али географија опомиње да Отоманска империја у себе, по природи ствари, апсорбује много тога ромејског или византијског, па и дубље у прошлост – античког. Са друге стране је шареница, лексема која означава шарену простирку или поњаву за покривање. На том трагу је и византијска шареница приказана на фресци „Васкрсење кћери Јаирове” у јужној ниши наоса манастира Каленић.

Већ на први поглед можемо уочити пурпурну колевку Јаирове кћерке која је прекривена шареницом у тамнијој пурпурној, жутој и зеленој боји. Изнијансираности шаренице доприноси и игра линија, правих, косих, закривљених и тачкастих које творе чудесне орнаменте карактеристичне за византијску уметност преливену на српски средњовековни рашки и моравски стил градње и фрескосликарства. Погледом у овај детаљ на фресци, као и на Станковој фотографији, посматрач ће пред собом поново отворити врата комплексног идентитета српског народа који неупитно сеже у средњи век и у време културног и духовног зрачења Источног римског царства на ове просторе.

Као и у својим претходним каталозима фотографија: Лепота пећина источне Србије, милиони година тиховања и стварања (2017) и Прича о воденици, од кола до турбине (2019) Костић скреће пажњу на способност визуелног детаља који дедукован из целине сећања отвара нова читања традиције и твори посебну грану разумевања властите културе и њених исходишних тачака.

Поставку изложбе тренутно је могуће видети уживо у Музеју трубе у Гучи, а њене електронске сегменте можемо пронаћи на интернет презентацији фотографа Костића: www.skostic.com. Изложба фотографија „Ћилим, пут нити” своја врата отворила је у Београду, Стапару и Гучи, а очекује се и њен скори одлазак ван граница Србије. То је један од доказа да континуитети не познају границе и да себи крче пут кроз све многобројније путеве дисконтинуитета и небриге за величанствену учитељицу живота – прошлост.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.