Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Појединaц у заједничкој историји Балкана

Позоришни фестивал „Дезире” у другој половини трајања донео представе које оштро анализирају наше друштво и његову историју
Из представе „Хистори оф мадерфакерс” (Фотографије: Дезире)

Суботица – Народни театар из Битоља добро је познат публици фестивала „Дезире”. Пре две године гостовали су с представом „Баксе” у режији Игора Вука Торбице, а пре тога с представама „Доктор Фауст” у режији Андраша Урбана и „Нојева Македонија” у режији Кокана Младеновића.

Ове године театар изузетне енергије на фестивалу наступио је с представом „Хистори оф мадерфакерс” у режији Андраша Урбана, који је заједно с Ведраном Божиновић урадио драматизацију Шекспирове драме „Кориолан”.

„Ово је историјска драма по једном од најзначајнијих ликова из историје старог Рима, који се сукобљава с двоструким моралом што се појављује у држави у време када се римско друштво демократизује. Сукоб личног и принципијелног са другим моралом који јесте обележје и народа и демократије саме. Кориолан није дипломата, то је његова једина мана, он представља војнички принцип у време када читав Рим одлуке доноси политички”, каже Андраш Урбан o овој представи, али додаје да се она се не бави влашћу, већ људима који бирају ту власт. Отуда кроз историјску призму монолози које изговарају глумци на почетку и крају представе социолошка су анализа друштва, а пандемија је само ново поље које је оголело морал појединца.

Урбан каже да и сам повремено покушава да повуче паралелу између Битоља и Суботице. „Чињеница је да тамо постоји народно позориште са делом ансамбла који је врло отворен, жељан рада, жељан новог театра, жељан да у уметничком смислу понесе неку жртву и да ствара добре и савремене представе. Ако се погледа историја тог театра и редитељи који су радили у том позоришту, од Љубише Ристића, Душана Јовановића, видимо да тај театар бележи једну озбиљну позоришну причу”, рекао је он.

Сцена из представе „Седам страхова”

Академско позориште „Промена” у режији Јасне Ђуричић представило је драмски текст Тене Штивичић „Три зиме”. Театар који су пре неколико година основали млади глумци са класе глуме и драматургије Академије уметности у Новом Саду бавило се причом једне загребачке породице, пратећи њене генерације у три преломна историјска тренутка у некада нам заједничкој земљи 1945, 1990. и 2011. године.

„Један од најзначајнијих процеса у настајању ове представе је било управо истраживање прошлости, њених личности, упознавање Југославије. Ова прича у први план ставља жену, различите видове борбе кроз државе које се ређају”, рекао је о представи Аљоша Ђидић, један од глумаца, док његова колегиница Сташа Блечић додаје да као што се одиграва у Загребу, ова генерацијска прича могла се дешавати исто тако и у Београду јер је „ово прича о нама и нашој историји на Балкану”.

Сложену историјску причу урадили су млади глумци Академије уметности, показујући изузетну зрелост и с лакоћом се носећи и са обимним текстом представе која траје непуна четири часа.

Савременом историјом бави се и представа „Седам страхова” Босанског народног позоришта из Зенице. Ово је други пут да у овом театру редитељка Селма Спахић посеже за текстом Зеничанина Селведина Авдића. Пре две године на „Дезиреу” је овај театар гостовао с представом „Фабрика” о зеничкој железари, коју је такође по Авдићевом тексту режирала Селма Спахић. „Севлудин обрађује теме које говоре о нашем граду. У овој представи отварамо ране града о којима је требало да се проговори”, каже Снежана Видовић, глумица.

Представа се бави не само са библијским страховима сваког човека већ и једном од мучних ратних прича, испитујући порекло зла у појединцу.

Фестивал полако улази у своју завршницу. У понедељак, последњег фестивалског дана, публика ће имати прилике да види представу „Мефисто”, коју је у будимпештанском театру „Културна бригада” режирао Андраш Урбан, и кореографију „Амбер”, коју је урадила Адреин Ход.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.